Acts 23
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And Paul looking upon the council, said: Men, brethren, I have conversed with all good conscience before God until this present day.
1А Павле погледавши на скупштину рече: Људи браћо! Ја са свом добром савести живех пред Богом до самог овог дана.
2And the high priest Ananias commanded them that stood by him to strike him on the mouth.
2А поглавар свештенички Ананија заповеди онима што стајаху код њега да га бију по устима.
3Then Paul said to him: God shall strike thee, thou whited wall. For sittest thou to judge me according to the law, and contrary to the law commandest me to be struck?
3Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповедаш да ме бију.
4And they that stood by said: Dost thou revile the high priest of God?
4А они што стајаху наоколо рекоше: Зар псујеш Божјег поглавара свештеничког?
5And Paul said: I knew not, brethren, that he is the high priest. For it is written: Thou shalt not speak evil of the prince of thy people.
5А Павле рече: Не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: Старешини народа свог да не говориш ружно.
6And Paul knowing that the one part were Sadducees, and the other Pharisees, cried out in the council: Men, brethren, I am a Pharisee, the son of Pharisees: concerning the hope and resurrection of the dead I am called in question.
6А знајући Павле да је један део садукеја а други фарисеја повика на скупштини: Људи браћо! Ја сам фарисеј и син фарисејев: за наду и за васкрсење из мртвих доведен сам на суд.
7And when he had so said, there arose a dissension between the Pharisees and the Sadducees; and the multitude was divided.
7А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздели се народ.
8For the Sadducees say that there is no resurrection, neither angel, nor spirit: but the Pharisees confess both.
8Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје.
9And there arose a great cry. And some of the Pharisees rising up, strove, saying: We find no evil in this man. What if a spirit hath spoken to him, or an angel?
9И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: Никакво зло не налазимо на овом човеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу.
10And when there arose a great dissension, the tribune fearing lest Paul should be pulled in pieces by them, commanded the soldiers to go down, and to take him by force from among them, and to bring him into the castle.
10А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповеди да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у логор.
11And the night following the Lord standing by him, said: Be constant; for as thou hast testified of me in Jerusalem, so must thou bear witness also at Rome.
11А ону ноћ стаде Господ пред њега и рече: Не бој се, Павле, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму сведочити.
12And when day was come, some of the Jews gathered together, and bound themselves under a curse, saying, that they would neither eat, nor drink, till they killed Paul.
12А кад би дан, учинише неки од Јевреја веће и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.
13And they were more than forty men that had made this conspiracy.
13А беше их више од четрдесет који ову клетву учинише.
14Who came to the chief priests and the ancients, and said: We have bound ourselves under a great curse that we will eat nothing till we have slain Paul.
14Ови приступивши ка главарима свештеничким и старешинама, рекоше: Клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла;
15Now therefore do you with the council signify to the tribune, that he bring him forth to you, as if you meant to know something more certain touching him. And we, before he come near, are ready to kill him.
15сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сутра сведе к вама, као да бисте хтели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо пре него се он приближи.
16Which when Paul’s sister’s son had heard, of their lying in wait, he came and entered into the castle and told Paul.
16А син сестре Павлове чувши ову заседу дође и уђе у логор и каза Павлу.
17And Paul, calling to him one of the centurions, said: Bring this young man to the tribune, for he hath some thing to tell him.
17А Павле дозвавши једног од капетана рече: Ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже.
18And he taking him, brought him to the tribune, and said: Paul, the prisoner, desired me to bring this young man unto thee, who hath some thing to say to thee.
18А он га узе и доведе к војводи, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори.
19And the tribune taking him by the hand, went aside with him privately, and asked him: What is it that thou hast to tell me?
19А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта је што имаш да ми кажеш?
20And he said: The Jews have agreed to desire thee, that thou wouldst bring forth Paul tomorrow into the council, as if they meant to inquire some thing more certain touching him.
20А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтели боље испитати за њега;
21But do not thou give credit to them; for there lie in wait for him more than forty men of them, who have bound themselves by oath neither to eat, nor to drink, till they have killed him: and they are now ready, looking for a promise from thee.
21али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.
22The tribune therefore dismissed the young man, charging him that he should tell no man, that he had made known these things unto him.
22А војвода онда отпусти момче заповедивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио.
23Then having called two centurions, he said to them: Make ready two hundred soldiers to go as far as Caesarea, and seventy horsemen, and two hundred spearmen for the third hour of the night:
23И дозвавши двојицу од капетана рече: Приправите ми двеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двеста стрелаца, по трећем сату ноћи.
24And provide beasts, that they may set Paul on, and bring him safe to Felix the governor.
24И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије.
25(For he feared lest perhaps the Jews might take him away by force and kill him, and he should afterwards be slandered, as if he was to take money.) And he wrote a letter after this manner:
25И написа посланицу у којој овако говораше:
26Claudius Lysias to the most excellent governor, Felix, greeting.
26Од Клаудија Лисије честитом Филиксу поздравље.
27This man being taken by the Jews, and ready to be killed by them, I rescued coming in with an army, understanding that he is a Roman:
27Човека овог ухватише Јевреји и хтеше да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин.
28And meaning to know the cause which they objected unto him, I brought him forth into their council.
28И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину.
29Whom I found to be accused concerning questions of their law; but having nothing laid to his charge worthy of death or of bands.
29Тада нађох да га криве за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.
30And when I was told of ambushes that they had prepared for him, I sent him to thee, signifying also to his accusers to plead before thee. Farewell.
30И дознавши ја уговор јеврејски о глави овог човека одмах га послах к теби заповедивши и супарницима његовим да пред тобом кажу шта имају на њ. Здрав буди!
31Then the soldiers, according as it was commanded them, taking Paul, brought him by night to Antipatris.
31А војници онда, као што им се заповеди, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.
32And the next day, leaving the horsemen to go with him, they returned to the castle.
32А сутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у логор.
33Who, when they were come to Caesarea, and had delivered the letter to the governor, did also present Paul before him.
33А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ.
34And when he had read it, and had asked of what province he was, and understood that he was of Cilicia;
34А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије
35I will hear thee, said he, when thy accusers come. And he commanded him to be kept in Herod’s judgment hall.
35рече: Испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповеди да га чувају у двору Иродовом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.