Acts 14
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And it came to pass in Iconium, that they entered together into the synagogue of the Jews, and so spoke that a very great multitude both of the Jews and of the Greeks did believe.
1У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.
2But the unbelieving Jews stirred up and incensed the minds of the Gentiles against the brethren.
2А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.
3A long time therefore they abode there, dealing confidently in the Lord, who gave testimony to the word of his grace, granting signs and wonders to be done by their hands.
3Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.
4And the multitude of the city was divided; and some of them indeed held with the Jews, but some with the apostles.
4А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.
5And when there was an assault made by the Gentiles and the Jews with their rulers, to use them contumeliously, and to stone them:
5А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,
6They understanding it, fled to Lystra, and Derbe, cities of Lycaonia, and to the whole country round about, and were there preaching the gospel.
6они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.
7And there sat a certain man at Lystra, impotent in his feet, a cripple from his mother’s womb, who never had walked.
7И онамо проповедаху јеванђеље.
8This same heard Paul speaking. Who looking upon him, and seeing that he had faith to be healed,
8И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матере своје, и не беше никад ходио.
9Said with a loud voice: Stand upright on thy feet. And he leaped up, and walked.
9Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,
10And when the multitudes had seen what Paul had done, they lifted up their voice in the Lycaonian tongue, saying: The gods are come down to us in the likeness of men;
10рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.
11And they called Barnabas, Jupiter: but Paul, Mercury; because he was chief speaker.
11А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.
12The priest also of Jupiter that was before the city, bringing oxen and garlands before the gate, would have offered sacrifice with the people.
12И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.
13Which, when the apostles Barnabas and Paul had heard, rending their clothes, they leaped out among the people, crying,
13А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.
14And saying: Ye men, why do ye these things? We also are mortals, men like unto you, preaching to you to be converted from these vain things, to the living God, who made the heaven, and the earth, and the sea, and all things that are in them:
14А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:
15Who in times past suffered all nations to walk in their own ways.
15Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;
16Nevertheless he left not himself without testimony, doing good from heaven, giving rains and fruitful seasons, filling our hearts with food and gladness.
16који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:
17And speaking these things, they scarce restrained the people from sacrificing to them.
17И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.
18Now there came thither certain Jews from Antioch, and Iconium: and persuading the multitude, and stoning Paul, drew him out of the city, thinking him to be dead.
18И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,
19But as the disciples stood round about him, he rose up and entered into the city, and the next day he departed with Barnabas to Derbe.
19дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.
20And when they had preached the gospel to that city, and had taught many, they returned again to Lystra, and to Iconium, and to Antioch:
20А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.
21Confirming the souls of the disciples, and exhorting them to continue in the faith: and that through many tribulations we must enter into the kingdom of God.
21И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.
22And when they had ordained to them priests in every church, and had prayed with fasting, they commended them to the Lord, in whom they believed.
22Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.
23And passing through Pisidia, they came into Pamphylia.
23И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.
24And having spoken the word of the Lord in Perge, they went down into Attalia:
24И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.
25And thence they sailed to Antioch, from whence they had been delivered to the grace of God, unto the work which they accomplished.
25И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.
26And when they were come, and had assembled the church, they related what great things God had done with them, and how he had opened the door of faith to the Gentiles.
26И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.
27And they abode no small time with the disciples.
27А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
no verse 28 in this text
28И осташе онде не мало времена с ученицима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.