Hechos 2
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y COMO se cumplieron los días de Pentecostés, estaban todos unánimes juntos;
1И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.
2Y de repente vino un estruendo del cielo como de un viento recio que corría, el cual hinchió toda la casa donde estaban sentados;
2И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;
3Y se les aparecieron lenguas repartidas, como de fuego, que se asentó sobre cada uno de ellos.
3и показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.
4Y fueron todos llenos del Espíritu Santo, y comenzaron á hablar en otras lenguas, como el Espíritu les daba que hablasen.
4И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.
5Moraban entonces en Jerusalem Judíos, varones religiosos, de todas las naciones debajo del cielo.
5А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.
6Y hecho este estruendo, juntóse la multitud; y estaban confusos, porque cada uno les oía hablar su propia lengua.
6А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.
7Y estaban atónitos y maravillados, diciendo: He aquí ¿no son Galileos todos estos que hablan?
7И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?
8¿Cómo, pues, les oímos nosotros hablar cada uno en nuestra lengua en que somos nacidos?
8Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?
9Partos y Medos, y Elamitas, y los que habitamos en Mesopotamia, en Judea y en Capadocia, en el Ponto y en Asia,
9Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,
10En Phrygia y Pamphylia, en Egipto y en las partes de Africa que está de la otra parte de Cirene, y Romanos extranjeros, tanto Judíos como convertidos,
10и из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,
11Cretenses y Arabes, les oímos hablar en nuestras lenguas las maravillas de Dios.
11Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.
12Y estaban todos atónitos y perplejos, diciendo los unos á los otros: ¿Qué quiere ser esto?
12И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?
13Mas otros burlándose, decían: Que están llenos de mosto.
13А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.
14Entonces Pedro, poniéndose en pie con los once, alzó su voz, y hablóles diciendo: Varones Judíos, y todos los que habitáis en Jerusalem, esto os sea notorio, y oid mis palabras.
14А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.
15Porque éstos no están borrachos, como vosotros pensáis, siendo la hora tercia del día;
15Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;
16Mas esto es lo que fué dicho por el profeta Joel:
16него је ово оно што каза пророк Јоило:
17Y será en los postreros días, dice Dios, derramaré de mi Espíritu sobre toda carne, y vuestros hijos y vuestras hijas profetizarán; y vuestros mancebos verán visiones, y vuestros viejos soñarán sueños:
17И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;
18Y de cierto sobre mis siervos y sobre mis siervas en aquellos días derramaré de mi Espíritu, y profetizarán.
18Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.
19Y daré prodigios arriba en el cielo, y señales abajo en la tierra, sangre y fuego y vapor de humo:
19И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.
20El sol se volverá en tinieblas, y la luna en sangre, antes que venga el día del Señor, grande y manifiesto;
20Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.
21Y será que todo aquel que invocare el nombre del Señor, será salvo.
21И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.
22Varones Israelitas, oid estas palabras: Jesús Nazareno, varón aprobado de Dios entre vosotros en maravillas y prodigios y señales, que Dios hizo por él en medio de vosotros, como también vosotros sabéis;
22Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,
23A éste, entregado por determinado consejo y providencia de Dios, prendisteis y matasteis por manos de los inicuos, crucificándole;
23овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;
24Al cual Dios levantó, sueltos los dolores de la muerte, por cuanto era imposible ser detenido de ella.
24ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.
25Porque David dice de él: Veía al Señor siempre delante de mí: porque está á mi diestra, no seré conmovido.
25Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;
26Por lo cual mi corazón se alegró, y gozóse mi lengua; y aun mi carne descansará en esperanza;
26Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;
27Que no dejarás mi alma en el infierno, ni darás á tu Santo que vea corrupción.
27Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење.
28Hicísteme notorios los caminos de la vida; me henchirás de gozo con tu presencia.
28Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.
29Varones hermanos, se os puede libremente decir del patriarca David, que murió, y fué sepultado, y su sepulcro está con nosotros hasta del día de hoy.
29Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.
30Empero siendo profeta, y sabiendo que con juramento le había Dios jurado que del fruto de su lomo, cuanto á la carne, levantaría al Cristo que se sentaría sobre su trono;
30Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,
31Viéndolo antes, habló de la resurrección de Cristo, que su alma no fué dejada en el infierno, ni su carne vió corrupción.
31предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење.
32A este Jesús resucitó Dios, de lo cual todos nosotros somos testigos.
32Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.
33Así que, levantado por la diestra de Dios, y recibiendo del Padre la promesa del Espíritu Santo, ha derramado esto que vosotros veis y oís.
33Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.
34Porque David no subió á los cielos; empero él dice: Dijo el Señor á mi Señor: Siéntate á mi diestra,
34Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,
35Hasta que ponga á tus enemigos por estrado de tus pies.
35Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
36Sepa pues ciertísimamente toda la casa de Israel, que á éste Jesús que vosotros crucificasteis, Dios ha hecho Señor y Cristo.
36Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.
37Entonces oído esto , fueron compungidos de corazón, y dijeron á Pedro y á los otros apóstoles: Varones hermanos, ¿qué haremos?
37А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?
38Y Pedro les dice: Arrepentíos, y bautícese cada uno de vosotros en el nombre de Jesucristo para perdón de los pecados; y recibiréis el don del Espíritu Santo.
38А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;
39Porque para vosotros es la promesa, y para vuestros hijos, y para todos los que están lejos; para cuantos el Señor nuestro Dios llamare.
39јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.
40Y con otras muchas palabras testificaba y exhortaba, diciendo: Sed salvos de esta perversa generación.
40И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.
41Así que, los que recibieron su palabra, fueron bautizados: y fueron añadidas á ellos aquel día como tres mil personas.
41Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.
42Y perseveraban en la doctrina de los apóstoles, y en la comunión, y en el partimiento del pan, y en las oraciones.
42И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.
43Y toda persona tenía temor: y muchas maravillas y señales eran hechas por los apóstoles.
43И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.
44Y todos los que creían estaban juntos; y tenían todas las cosas comunes;
44А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.
45Y vendían las posesiones, y las haciendas, y repartíanlas á todos, como cada uno había menester.
45И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.
46Y perseverando unánimes cada día en el templo, y partiendo el pan en las casas, comían juntos con alegría y con sencillez de corazón,
46И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,
47Alabando á Dios, y teniendo gracia con todo el pueblo. Y el Señor añadía cada día á la iglesia los que habían de ser salvos.
47хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.