Actuum Apostolorum 3
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Petrus autem et Joannes ascendebant in templum ad horam orationis nonam.
1А Петар и Јован иђаху заједно горе у цркву на молитву у девети сат.
2Et quidam vir, qui erat claudus ex utero matris suæ, bajulabatur: quem ponebant quotidie ad portam templi, quæ dicitur Speciosa, ut peteret eleemosynam ab introëuntibus in templum.
2И беше један човек хром од утробе матере своје, ког ношаху и сваки дан метаху пред врата црквена која се зову Красна да проси милостињу од људи који улазе у цркву;
3Is cum vidisset Petrum et Joannem incipientes introire in templum, rogabat ut eleemosynam acciperet.
3који видевши Петра и Јована да хоће да уђу у цркву прошаше милостињу.
4Intuens autem in eum Petrus cum Joanne, dixit: Respice in nos.
4А Петар погледавши на њ с Јованом, рече: Погледај на нас.
5At ille intendebat in eos, sperans se aliquid accepturum ab eis.
5А он гледаше у њих мислећи да ће му они шта дати.
6Petrus autem dixit: Argentum et aurum non est mihi: quod autem habeo, hoc tibi do: in nomine Jesu Christi Nazareni surge, et ambula.
6А Петар рече: Сребра и злата нема у мене, него шта имам ово ти дајем: у име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи.
7Et apprehensa manu ejus dextera, allevavit eum, et protinus consolidatæ sunt bases ejus et plantæ.
7И узе га за десницу и подиже. И одмах се утврдише његова стопала и глежњи.
8Et exiliens stetit, et ambulabat: et intravit cum illis in templum ambulans, et exiliens, et laudans Deum.
8И скочивши устаде, и хођаше, и уђе с њима у цркву идући и скачући и хвалећи Бога.
9Et vidit omnis populus eum ambulantem et laudantem Deum.
9И видеше га сви људи где иде и хвали Бога.
10Cognoscebant autem illum, quod ipse erat qui ad eleemosynam sedebat ad Speciosam portam templi: et impleti sunt stupore et extasi in eo quod contigerat illi.
10А знаху га да онај беше што милостиње ради сеђаше код Красних врата црквених, и напунише се чуда и страха за то што би од њега.
11Cum teneret autem Petrum et Joannem, cucurrit omnis populus ad eos ad porticum quæ appellatur Salomonis, stupentes.
11А кад се исцељени хроми држаше Петра и Јована, навалише к њима сви људи у трем, који се зваше Соломунов, и чуђаху се.
12Videns autem Petrus, respondit ad populum: Viri Israëlitæ, quid miramini in hoc, aut nos quid intuemini, quasi nostra virtute aut potestate fecerimus hunc ambulare?
12А кад виде Петар, одговараше људима: Људи Израиљци! Што се чудите овоме? Или шта гледате на нас, као да смо својом силом или побожношћу учинили да он иде?
13Deus Abraham, et Deus Isaac, et Deus Jacob, Deus patrum nostrorum glorificavit filium suum Jesum, quem vos quidem tradidistis, et negastis ante faciem Pilati, judicante illo dimitti.
13Бог Авраамов и Исаков и Јаковљев, Бог отаца наших, прослави Сина свог Исуса, ког ви предадосте и одрекосте Га се пред лицем Пилатовим кад он суди да Га пусти.
14Vos autem sanctum et justum negastis, et petistis virum homicidam donari vobis:
14А ви Свеца и Праведника одрекосте се, и испросисте човека крвника да вам поклони;
15auctorem vero vitæ interfecistis, quem Deus suscitavit a mortuis, cujus nos testes sumus.
15а Начелника живота убисте, кога Бог васкрсе из мртвих, чему смо ми сведоци.
16Et in fide nominis ejus, hunc quem vos vidistis et nostis, confirmavit nomen ejus: et fides, quæ per eum est, dedit integram sanitatem istam in conspectu omnium vestrum.
16И за веру имена Његовог, овога ког видите и познајете, утврди име Његово; и вера која је кроза Њ даде му цело здравље ово пред свима вама.
17Et nunc, fratres, scio quia per ignorantiam fecistis, sicut et principes vestri.
17И сад, браћо, знам да из незнања оно учинисте, као и кнезови ваши.
18Deus autem, quæ prænuntiavit per os omnium prophetarum, pati Christum suum, sic implevit.
18А Бог како унапред јави устима свих пророка својих да ће Христос пострадати, изврши тако.
19Pœnitemini igitur et convertimini, ut deleantur peccata vestra:
19Покајте се дакле, и обратите се да се очистите од греха својих, да дођу времена одмарања од лица Господњег,
20ut cum venerint tempora refrigerii a conspectu Domini, et miserit eum qui prædicatus est vobis, Jesum Christum,
20и да пошаље унапред нареченог вам Христа Исуса,
21quem oportet quidem cælum suscipere usque in tempora restitutionis omnium quæ locutus est Deus per os sanctorum suorum a sæculo prophetarum.
21ког ваља дакле небо да прими до оног времена кад се све поправи, што Бог говори устима свих светих пророка својих од постања света.
22Moyses quidem dixit: Quoniam prophetam suscitabit vobis Dominus Deus vester de fratribus vestris, tamquam me: ipsum audietis juxta omnia quæcumque locutus fuerit vobis.
22Мојсије дакле очевима нашим рече: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што вам каже.
23Erit autem: omnis anima quæ non audierit prophetam illum, exterminabitur de plebe.
23И биће да ће се свака душа која не послуша тог пророка истребити из народа.
24Et omnes prophetæ, a Samuel et deinceps, qui locuti sunt, annuntiaverunt dies istos.
24А и сви пророци од Самуила и потом колико их год говори, и за ове дане јављаше.
25Vos estis filii prophetarum, et testamenti quod disposuit Deus ad patres nostros, dicens ad Abraham: Et in semine tuo benedicentur omnes familiæ terræ.
25Ви сте синови пророка и завета који учини Бог с очевима вашим говорећи Аврааму: и у семену твом благословиће се сви народи на земљи.
26Vobis primum Deus suscitans filium suum, misit eum benedicentem vobis: ut convertat se unusquisque a nequitia sua.
26Вама најпре Бог подиже Сина свог Исуса, и посла Га да вас благосиља да се сваки од вас обрати од пакости својих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.