Actuum Apostolorum 11
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Audierunt autem Apostoli et fratres qui erant in Judæa, quoniam et gentes receperunt verbum Dei.
1А чуше и апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божју.
2Cum autem ascendisset Petrus Jerosolymam, disceptabant adversus illum qui erant ex circumcisione,
2И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који беху из обрезања,
3dicentes: Quare introisti ad viros præputium habentes, et manducasti cum illis?
3говорећи: Ушао си к људима који нису обрезани, и јео си с њима.
4Incipiens autem Petrus exponebat illis ordinem, dicens:
4А Петар почевши казиваше им редом говорећи:
5Ego eram in civitate Joppe orans, et vidi in excessu mentis visionem, descendens vas quoddam velut linteum magnum quatuor initiis summitti de cælo, et venit usque ad me.
5Ја бејах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видех утвару, где силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.
6In quod intuens considerabam, et vidi quadrupedia terræ, et bestias, et reptilia, et volatilia cæli.
6Погледавши у њ опазих и видех четвороножна земаљска, и звериње и бубине и птице небеске.
7Audivi autem et vocem dicentem mihi: Surge, Petre: occide, et manduca.
7А чух глас који ми говори: Устани, Петре! Покољи и поједи.
8Dixi autem: Nequaquam Domine: quia commune aut immundum numquam introivit in os meum.
8А ја рекох: Нипошто Господе! Јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.
9Respondit autem vox secundo de cælo: Quæ Deus mundavit, tu ne commune dixeris.
9А глас ми одговори другом с неба говорећи: Шта је Бог очистио ти не погани.
10Hoc autem factum est per ter: et recepta sunt omnia rursum in cælum.
10А ово би трипут; и узе се опет све на небо.
11Et ecce viri tres confestim astiterunt in domo in qua eram, missi a Cæsarea ad me.
11И гле, одмах три човека сташе пред кућом у којој бејах, послани из Ћесарије к мени.
12Dixit autem Spiritus mihi ut irem cum illis, nihil hæsitans. Venerunt autem mecum et sex fratres isti, et ingressi sumus in domum viri.
12А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову.
13Narravit autem nobis quomodo vidisset angelum in domo sua, stantem et dicentem sibi: Mitte in Joppen, et accersi Simonem qui cognominatur Petrus,
13И каза нам како виде анђела у кући својој који је стао и казао му: Пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра,
14qui loquetur tibi verba in quibus salvus eris tu, et universa domus tua.
14који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
15Cum autem cœpissem loqui, cecidit Spiritus Sanctus super eos, sicut et in nos in initio.
15А кад ја почех говорити сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.
16Recordatus sum autem verbi Domini, sicut dicebat: Joannes quidem baptizavit aqua, vos autem baptizabimini Spiritu Sancto.
16Онда се опоменух речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.
17Si ergo eamdem gratiam dedit illis Deus, sicut et nobis qui credidimus in Dominum Jesum Christum: ego quis eram, qui possem prohibere Deum?
17Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који верујемо Господа свог Исуса Христа; ја ко бејах да би могао забранити Богу?
18His auditis, tacuerunt: et glorificaverunt Deum, dicentes: Ergo et gentibus pœnitentiam dedit Deus ad vitam.
18А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.
19Et illi quidem qui dispersi fuerant a tribulatione quæ facta fuerat sub Stephano, perambulaverunt usque Phœnicen, et Cyprum, et Antiochiam, nemini loquentes verbum, nisi solis Judæis.
19А они што се расејаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима.
20Erant autem quidam ex eis viri Cyprii et Cyrenæi, qui cum introissent Antiochiam, loquebantur et ad Græcos, annuntiantes Dominum Jesum.
20А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.
21Et erat manus Domini cum eis: multusque numerus credentium conversus est ad Dominum.
21И беше рука Божија с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу.
22Pervenit autem sermo ad aures ecclesiæ quæ erat Jerosolymis super istis: et miserunt Barnabam usque ad Antiochiam.
22А дође реч о њима до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;
23Qui cum pervenisset, et vidisset gratiam Dei, gavisus est: et hortabatur omnes in proposito cordis permanere in Domino:
23који дошавши и видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу;
24quia erat vir bonus, et plenus Spiritu Sancto, et fide. Et apposita est multa turba Domino.
24јер беше човек благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу.
25Profectus est autem Barnabas Tarsum, ut quæreret Saulum: quem cum invenisset, perduxit Antiochiam.
25Варнава, пак, изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.
26Et annum totum conversati sunt ibi in ecclesia: et docuerunt turbam multam, ita ut cognominarentur primum Antiochiæ discipuli, christiani.
26И они се целу годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији назваше ученике хришћанима.
27In his autem diebus supervenerunt ab Jerosolymis prophetæ Antiochiam:
27А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.
28et surgens unus ex eis nomine Agabus, significabat per spiritum famem magnam futuram in universo orbe terrarum, quæ facta est sub Claudio.
28И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом свету; који и би за Клаудија ћесара.
29Discipuli autem, prout quis habebat, proposuerunt singuli in ministerium mittere habitantibus in Judæa fratribus:
29А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
30quod et fecerunt, mittentes ad seniores per manus Barnabæ et Sauli.
30Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.