Caeltueih 4
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Pilnam ham a thui uh vaengah khosoih rhoek, bawkim kah imtawt boei neh Sadducee rhoek loh amih te a paan uh.
1А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;
2Pilnam a thuituen tih duek lamloh thohkoepnah te Jesuh rhangneh a doek dongah a yakdam uh.
2и расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.
3Te dongah amih rhoi te kut a hlah thil uh tih a vuen duela thongim ah a khueh uh. Te vaengah hlaemhmah la om coeng.
3И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече.
4Tedae ol aka hnatun rhoek a yet ngai long tah a tangnah uh dongah hlang he hlangmi la thawng nga tluk lo uh.
4А од оних који слушаху реч многи вероваше, и постаде број људи око пет хиљада.
5A vuen a pha vaengah a boei rhoek, patong rhoek neh cadaek rhoek te Jerusalem ah tingtun uh.
5А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим,
6Te vaengah khosoihham Annas neh Kaiaphas, Johan, Alexander neh namtom khuikah khosoihpuei khaw boeih om uh.
6а Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода свештеничког;
7Amih rhoi te a laklung ah a pai sak uh tih, “Mebang thaomnah, u ming nen lae he he na saii rhoi, “tila a cae uh.
7и метнувши их на средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?
8Peter tah mueihla cim neh a bae dongah amih te, “Pilnam kah boei rhoek neh patong rhoek,
8Тада Петар напунивши се Духа Светог рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве!
9Tattloel hlang pakhat sokah bibi then kongah tihnin ah boelh la ka om rhoi atah, ba nen lae anih a hoeih.
9Ако нас данас питате за добро дело које учинисмо болесном човеку те он оздрави:
10Nazareth Jesuh Khrih ming nen ni tila nangmih boeih neh Israel pilnam boeih loh hmat la om saeh. Anih te na tai uh dae a Pathen loh duek khui lamkah a thoh coeng. Anih rhangnen ni he hlangtlo loh nangmih hmaiah sading la a pai.
10Да је на знање свима вама и свему народу Израиљевом да у име Исуса Христа Назарећанина, ког ви распесте, ког Бог подиже из мртвих, стоји овај пред вама здрав.
11Amah tah nangmih imsa rhoek loh a hnaelcoe lungto la om dae imkil kah tlungyun la poeh coeng.
11Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном другом спасења;
12Te dongah khangnah long he a tloe mebang dongah khaw a om moenih. Mamih aka khang ham a kuek tih vaan hmuikah hlang lakliah a paek he ming tloe a om moenih,” a ti nah.
12јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.
13Te vaengah Peter neh Johan kah a sayalh te a hmuh uh tih caa aka ming mueh hlang neh hlangthawt ni tite a hmuhming uh. Te phoeiah amih rhoi te Jesuh taengah om rhoi ti khaw a ming uh tih a ngai hmang uh.
13А кад видеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знаху их да беху с Исусом.
14Aka hoeih tih amih rhoi taengah aka pai hlang te khaw a hmuh uh dongah oelh ham khaw om voel pawh.
14А видећи исцељеног човека где с њима стоји не могаху ништа противу рећи.
15Te dongah amih rhoi te khoboei im kah poengla caeh ham ol a paek uh.
15Онда им заповедише да изиђу напоље из савета, па питаху један другог
16Khat neh khat a nuemnai uh tih, “Hekah hlang rhoi he metlam n'saii uh eh. Amih rhoi pum dongah miknoek loh a poekhloep la tueng coeng tih Jerusalem kah khosa rhoek boeih ham khaw rhep a mingpha coeng dongah hnawt ham a coeng moenih.
16говорећи: Шта ћете чинити овим људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;
17Tedae pilnam taengla yilh a caeh voel pawt ham, a ming neh hlang pakhat taengah khaw thui pawt ham mah amih he hihham uh sih,” a ti uh.
17али да се даље не разилази по народу, да им оштро запретимо да више не говоре за име ово никоме.
18Te dongah amih rhoi te a khue uh tih Jesuh ming dongah thuituen pawt ham neh thui loengloeng pawt ham a uen uh.
18И дозвавши их заповедише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.
19Tedae amih te Peter neh Johan loh a doo tih, “Pathen ol lakah nangmih ol hnatun lat ham Pathen hmaiah a thuem atah namamih loh laitloek uh nawn.
19Петар и Јован одговарајући рекоше им: Судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?
20Ka hmuh neh ka yaak uh te ka thui pawt koinih a coeng moenih,” a ti nah.
20Јер ми не можемо не говорити шта видесмо и чусмо.
21Amih te metla a cawh ham khaw a hmuh uh pawt dongah a hihham uh tih a tueih uh. Tekah aka thoeng hno kongah pilnam pum loh Pathen te a thangpom uh.
21А они запретивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се беше догодило.
22Hoeihnah miknoek loh a thoeng thil hlang te tah a kum sawmli hlai a lo coeng dongah ni.
22Јер оном човеку беше више од четрдесет година на коме се догоди ово чудо здравља.
23A loeih phoeiah amah rhoek taengla pawk rhoi tih khosoihham rhoek neh patong rhoek loh a thui boeih te amih taengah puen rhoi.
23А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине.
24A yaak uh vaengah Pathen taengah ol huek a huel uh tih, “Boeikung, namah loh vaan neh diklai, tuitunli neh a khuikah boeih na saii.
24А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;
25A pa rhoek kah Pathen loh na tueihyoeih David kah a ka dongah Mueihla Cim neh, 'Balae tih namtom rhoek loh a sundaep uh tih pilnam loh a tlongtlaih la a mangtuk uh.
25који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи?
26Diklai manghai rhoek neh boei rhoek tah amamih te tingtun uh tih BOEIPA neh a Khrih te a pai thil uh,” a ti.
26Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог.
27Te dongah ni na koelh tangtae Jesuh, na taengom cim te Herod neh Pontius Pilat, namtom neh Israel pilnam loh, oltak la khopuei khuiah a tingtun thil uh.
27Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим,
28Na kut loh a saii tih aka thoeng ham koi boeih te na mangtaengnah loh a nuen coeng.
28да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде.
29Te dongah aw Boeipa, amih te hihhamnah he so lamtah na ol aka thui ham na sal rhoek te sayalh la boeih khueh laeh.
29И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју;
30Hoeihnah ham na kut na yueng li vaengah na tueihyoeih cim Jesuh ming dongah miknoek neh khobae rhambae khaw thoeng coeng,” a ti uh.
30и пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса.
31A thangthui uh dongah tun a om nah hmuen khaw hinghoek uh tih Cim Mueihla neh boeih baetawt uh. Te dongah sayalh la Pathen kah ol khaw a thui uh.
31И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.
32Te dongah aka tangnah rhoek khuikah rhaengpuei tah thinko hinglu pakhat la a khueh uh. A khuehtawn te amah bueng ham ni aka ti u pakhat khaw om pawh. Tedae a cungkuem te amih ham tun om coeng.
32А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.
33Boeipa Jesuh thohkoepnah te caeltueih rhoek loh a laipai neh thaomnah a len la a thuung uh vaengah amih boeih soah khaw lungvatnah muep om.
33И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима:
34Im kung lo kung la aka om boeih loh a im a lo a yoih uh.
34Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато,
35a yoih phu te caeltueih rhoek kah kho kung la a khuen uh tih a tloeng uh. Te phoeiah hlang boeih loh a ngoe tarhing ah rhip a tael uh dongah amih khuikah aka om boeih loh daeng voel pawh.
35и метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.
36Te vaengah caeltueih rhoek loh Barnabas Te tah thaphohnah capa ni a thuingaih la a khue, Kuporos kah Levi hoel Joseph loh,
36А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра,
37a lo khueh te a yoih vaengah tangka a khuen tih caeltueih rhoek kah kho kung ah a tloeng.
37он имаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.