Acts 10
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1There was a certain man in Cæsarea called Cornelius, a centurion of the band called the Italian band ,
1А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска.
2A devout man , and one that feared God with all his house, which gave much alms to the people, and prayed to God alway.
2Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка;
3He saw in a vision evidently about the ninth hour of the day an angel of God coming in to him, and saying unto him, Cornelius.
3он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије!
4And when he looked on him, he was afraid, and said, What is it, Lord? And he said unto him, Thy prayers and thine alms are come up for a memorial before God.
4А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;
5And now send men to Joppa, and call for one Simon, whose surname is Peter:
5и сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра:
6He lodgeth with one Simon a tanner, whose house is by the sea side: he shall tell thee what thou oughtest to do.
6Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
7And when the angel which spake unto Cornelius was departed, he called two of his household servants, and a devout soldier of them that waited on him continually;
7И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху,
8And when he had declared all these things unto them, he sent them to Joppa.
8и казавши им све посла их у Јопу.
9¶ On the morrow, as they went on their journey, and drew nigh unto the city, Peter went up upon the housetop to pray about the sixth hour:
9А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат.
10And he became very hungry, and would have eaten: but while they made ready, he fell into a trance,
10И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,
11And saw heaven opened, and a certain vessel descending unto him, as it had been a great sheet knit at the four corners, and let down to the earth:
11и виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;
12Wherein were all manner of fourfooted beasts of the earth, and wild beasts, and creeping things, and fowls of the air.
12у коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске.
13And there came a voice to him, Rise, Peter; kill, and eat.
13И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи.
14But Peter said, Not so, Lord; for I have never eaten any thing that is common or unclean.
14А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто.
15And the voice spake unto him again the second time, What God hath cleansed, that call not thou common.
15И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани.
16This was done thrice: and the vessel was received up again into heaven.
16И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.
17Now while Peter doubted in himself what this vision which he had seen should mean, behold, the men which were sent from Cornelius had made enquiry for Simon’s house, and stood before the gate,
17А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,
18And called, and asked whether Simon, which was surnamed Peter, were lodged there.
18и зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар?
19¶ While Peter thought on the vision, the Spirit said unto him, Behold, three men seek thee.
19А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те;
20Arise therefore, and get thee down, and go with them, doubting nothing: for I have sent them.
20него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.
21Then Peter went down to the men which were sent unto him from Cornelius; and said, Behold, I am he whom ye seek: what is the cause wherefore ye are come?
21А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли?
22And they said, Cornelius the centurion, a just man, and one that feareth God, and of good report among all the nation of the Jews, was warned from God by an holy angel to send for thee into his house, and to hear words of thee.
22А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе.
23Then called he them in, and lodged them . And on the morrow Peter went away with them, and certain brethren from Joppa accompanied him.
23Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим.
24And the morrow after they entered into Cæsarea. And Cornelius waited for them, and had called together his kinsmen and near friends.
24И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.
25And as Peter was coming in, Cornelius met him, and fell down at his feet, and worshipped him .
25А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.
26But Peter took him up, saying, Stand up; I myself also am a man.
26И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек.
27And as he talked with him, he went in, and found many that were come together.
27И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали.
28And he said unto them, Ye know how that it is an unlawful thing for a man that is a Jew to keep company, or come unto one of another nation; but God hath shewed me that I should not call any man common or unclean.
28И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим;
29Therefore came I unto you without gainsaying, as soon as I was sent for: I ask therefore for what intent ye have sent for me?
29зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?
30And Cornelius said, Four days ago I was fasting until this hour; and at the ninth hour I prayed in my house, and, behold, a man stood before me in bright clothing,
30И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној,
31And said, Cornelius, thy prayer is heard, and thine alms are had in remembrance in the sight of God.
31и рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.
32Send therefore to Joppa, and call hither Simon, whose surname is Peter; he is lodged in the house of one Simon a tanner by the sea side: who, when he cometh, shall speak unto thee.
32Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.
33Immediately therefore I sent to thee; and thou hast well done that thou art come. Now therefore are we all here present before God, to hear all things that are commanded thee of God.
33Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено.
34¶ Then Peter opened his mouth, and said, Of a truth I perceive that God is no respecter of persons:
34А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко;
35But in every nation he that feareth him, and worketh righteousness, is accepted with him.
35него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему.
36The word which God sent unto the children of Israel, preaching peace by Jesus Christ: (he is Lord of all:)
36Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима.
37That word, I say , ye know, which was published throughout all Judæa, and began from Galilee, after the baptism which John preached;
37Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован:
38How God anointed Jesus of Nazareth with the Holy Ghost and with power: who went about doing good, and healing all that were oppressed of the devil; for God was with him.
38Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим.
39And we are witnesses of all things which he did both in the land of the Jews, and in Jerusalem; whom they slew and hanged on a tree:
39И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво.
40Him God raised up the third day, and shewed him openly;
40Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже,
41Not to all the people, but unto witnesses chosen before of God, even to us, who did eat and drink with him after he rose from the dead.
41не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих.
42And he commanded us to preach unto the people, and to testify that it is he which was ordained of God to be the Judge of quick and dead.
42И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим.
43To him give all the prophets witness, that through his name whosoever believeth in him shall receive remission of sins.
43За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују.
44¶ While Peter yet spake these words, the Holy Ghost fell on all them which heard the word.
44А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч.
45And they of the circumcision which believed were astonished, as many as came with Peter, because that on the Gentiles also was poured out the gift of the Holy Ghost.
45И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог.
46For they heard them speak with tongues, and magnify God. Then answered Peter,
46Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:
47Can any man forbid water, that these should not be baptized, which have received the Holy Ghost as well as we?
47Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми?
48And he commanded them to be baptized in the name of the Lord. Then prayed they him to tarry certain days.
48И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.