Acts 13
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Now there were in the church that was at Antioch certain prophets and teachers; as Barnabas, and Simeon that was called Niger, and Lucius of Cyrene, and Manaen, which had been brought up with Herod the tetrarch, and Saul.
1А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле.
2As they ministered to the Lord, and fasted, the Holy Ghost said, Separate me Barnabas and Saul for the work whereunto I have called them.
2А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах.
3And when they had fasted and prayed, and laid their hands on them, they sent them away.
3Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.
4¶ So they, being sent forth by the Holy Ghost, departed unto Seleucia; and from thence they sailed to Cyprus.
4Ови дакле послани од Духа Светог сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар.
5And when they were at Salamis, they preached the word of God in the synagogues of the Jews: and they had also John to their minister.
5И дошавши у Саламин јавише реч Божју у зборницама јеврејским; а имаху и Јована слугу.
6And when they had gone through the isle unto Paphos, they found a certain sorcerer, a false prophet, a Jew, whose name was Bar-jesus:
6А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквог човека врачара, и лажног пророка, Јеврејина, коме беше име Варисус,
7Which was with the deputy of the country, Sergius Paulus, a prudent man; who called for Barnabas and Saul, and desired to hear the word of God.
7који беше с намесником Срђем Павлом, човеком разумним. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божју.
8But Elymas the sorcerer (for so is his name by interpretation) withstood them, seeking to turn away the deputy from the faith.
8А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере.
9Then Saul, (who also is called Paul,) filled with the Holy Ghost, set his eyes on him,
9А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ
10And said, O full of all subtilty and all mischief, thou child of the devil, thou enemy of all righteousness, wilt thou not cease to pervert the right ways of the Lord?
10рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње?
11And now, behold, the hand of the Lord is upon thee, and thou shalt be blind, not seeing the sun for a season. And immediately there fell on him a mist and a darkness; and he went about seeking some to lead him by the hand.
11И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођу.
12Then the deputy, when he saw what was done, believed, being astonished at the doctrine of the Lord.
12Тада намесник, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој.
13Now when Paul and his company loosed from Paphos, they came to Perga in Pamphylia: and John departing from them returned to Jerusalem.
13А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.
14¶ But when they departed from Perga, they came to Antioch in Pisidia, and went into the synagogue on the sabbath day, and sat down.
14А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.
15And after the reading of the law and the prophets the rulers of the synagogue sent unto them, saying, Ye men and brethren, if ye have any word of exhortation for the people, say on.
15А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.
16Then Paul stood up, and beckoning with his hand said, Men of Israel, and ye that fear God, give audience.
16А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте.
17The God of this people of Israel chose our fathers, and exalted the people when they dwelt as strangers in the land of Egypt, and with an high arm brought he them out of it.
17Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње.
18And about the time of forty years suffered he their manners in the wilderness.
18И до четрдесет година прехрани их у пустињи.
19And when he had destroyed seven nations in the land of Chanaan, he divided their land to them by lot.
19И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову.
20And after that he gave unto them judges about the space of four hundred and fifty years, until Samuel the prophet.
20И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.
21And afterward they desired a king: and God gave unto them Saul the son of Cis, a man of the tribe of Benjamin, by the space of forty years.
21И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година.
22And when he had removed him, he raised up unto them David to be their king; to whom also he gave testimony, and said, I have found David the son of Jesse, a man after mine own heart, which shall fulfil all my will.
22И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Нађох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје.
23Of this man’s seed hath God according to his promise raised unto Israel a Saviour, Jesus:
23Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса;
24When John had first preached before his coming the baptism of repentance to all the people of Israel.
24кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом.
25And as John fulfilled his course, he said, Whom think ye that I am? I am not he . But, behold, there cometh one after me, whose shoes of his feet I am not worthy to loose.
25И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој.
26Men and brethren, children of the stock of Abraham, and whosoever among you feareth God, to you is the word of this salvation sent.
26Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се међу вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења.
27For they that dwell at Jerusalem, and their rulers, because they knew him not, nor yet the voices of the prophets which are read every sabbath day, they have fulfilled them in condemning him .
27Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише.
28And though they found no cause of death in him , yet desired they Pilate that he should be slain.
28И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби.
29And when they had fulfilled all that was written of him, they took him down from the tree, and laid him in a sepulchre.
29И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб.
30But God raised him from the dead:
30А Бог васкрсе Га из мртвих.
31And he was seen many days of them which came up with him from Galilee to Jerusalem, who are his witnesses unto the people.
31И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом.
32And we declare unto you glad tidings, how that the promise which was made unto the fathers,
32И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса;
33God hath fulfilled the same unto us their children, in that he hath raised up Jesus again; as it is also written in the second psalm, Thou art my Son, this day have I begotten thee.
33као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих.
34And as concerning that he raised him up from the dead, now no more to return to corruption, he said on this wise, I will give you the sure mercies of David.
34А да Га из мртвих васкрсе да се више не врати у труљење овако каже: Даћу вам светињу Давидову верну.
35Wherefore he saith also in another psalm , Thou shalt not suffer thine Holy One to see corruption.
35Зато и на другом месту говори: Нећеш дати да Твој Светац види труљење.
36For David, after he had served his own generation by the will of God, fell on sleep, and was laid unto his fathers, and saw corruption:
36Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење.
37But he, whom God raised again, saw no corruption.
37А ког Бог подиже не виде труљење.
38¶ Be it known unto you therefore, men and brethren, that through this man is preached unto you the forgiveness of sins:
38Тако да вам је на знање, људи браћо! Да се кроза Њ вама проповеда опроштење греха.
39And by him all that believe are justified from all things, from which ye could not be justified by the law of Moses.
39И од свега, од чега се не могосте оправдати у закону Мојсијевом, оправдаће се у Њему сваки који верује.
40Beware therefore, lest that come upon you, which is spoken of in the prophets;
40Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима:
41Behold, ye despisers, and wonder, and perish: for I work a work in your days, a work which ye shall in no wise believe, though a man declare it unto you.
41Видите, немарљиви! И чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дело у ваше дане, дело које нећете веровати ако вам ко усказује.
42And when the Jews were gone out of the synagogue, the Gentiles besought that these words might be preached to them the next sabbath.
42А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.
43Now when the congregation was broken up, many of the Jews and religious proselytes followed Paul and Barnabas: who, speaking to them, persuaded them to continue in the grace of God.
43А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.
44¶ And the next sabbath day came almost the whole city together to hear the word of God.
44А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје.
45But when the Jews saw the multitudes, they were filled with envy, and spake against those things which were spoken by Paul, contradicting and blaspheming.
45А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи.
46Then Paul and Barnabas waxed bold, and said, It was necessary that the word of God should first have been spoken to you: but seeing ye put it from you, and judge yourselves unworthy of everlasting life, lo, we turn to the Gentiles.
46А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима.
47For so hath the Lord commanded us, saying , I have set thee to be a light of the Gentiles, that thou shouldest be for salvation unto the ends of the earth.
47Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље.
48And when the Gentiles heard this, they were glad, and glorified the word of the Lord: and as many as were ordained to eternal life believed.
48А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни.
49And the word of the Lord was published throughout all the region.
49И реч се Божја разношаше по свој околини.
50But the Jews stirred up the devout and honourable women, and the chief men of the city, and raised persecution against Paul and Barnabas, and expelled them out of their coasts.
50Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље.
51But they shook off the dust of their feet against them, and came unto Iconium.
51А они отресавши на њих прах са својих ногу дођоше у Иконију.
52And the disciples were filled with joy, and with the Holy Ghost.
52А ученици пуњаху се радости и Духа Светог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.