Acts 22
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1“Brothers and fathers, listen now to my defense before you.”
1Људи, браћо и очеви! Чујте сад мој одговор к вама.
2When they heard him speak to them in Hebrew, they became even more silent. Then Paul declared,
2А кад чуше да им јеврејским језиком проговори, још већа тишина поста. И рече:
3“I am a Jew, born in Tarsus of Cilicia, but raised in this city. I was educated at the feet of Gamaliel in strict conformity to the law of our fathers. I am just as zealous for God as any of you here today.
3Ја сам човек Јеврејин, који сам рођен у Тарсу киликијском, и одгајен у овом граду код ногу Гамалиилових, научен управо отачком закону, и бејах ревнитељ Божји као што сте ви сви данас.
4I persecuted this Way even to the death, detaining both men and women and throwing them into prison,
4Ја овај пут гоних до саме смрти, везујући и предајући у тамницу и људе и жене,
5as the high priest and the whole Council can testify about me. I even obtained letters from them to their brothers in Damascus, and I was on my way to apprehend these people and bring them to Jerusalem to be punished.
5као што ми сведочи и поглавар свештенички и све старешине; од којих и посланице примих на браћу која живе у Дамаску; и иђах да доведем оне што беху онамо свезане у Јерусалим да се муче.
6About noon as I was approaching Damascus, suddenly a bright light from heaven flashed around me.
6А кад иђах и приближих се к Дамаску, догоди ми се око подне да ме уједанпут обасја велика светлост с неба.
7I fell to the ground and heard a voice say to me, ‘Saul, Saul, why do you persecute Me?’
7И падох на земљу, и чух глас, који ми говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?
8‘Who are You, Lord?’ I asked. ‘I am Jesus of Nazareth, whom you are persecuting,’ He replied.
8А ја одговорих: Ко си Ти, Господе? А Он ми рече: Ја сам Исус Назарећанин, ког ти гониш.
9My companions saw the light, but they could not understand the voice of the One speaking to me.
9А који беху са мном видеше светлост и уплашише се; али не чуше глас који ми говораше.
10Then I asked, ‘What should I do, Lord?’ ‘Get up and go into Damascus,’ He told me. ‘There you will be told all that you have been appointed to do.’
10А ја рекох: Шта ћу чинити, Господе? А Господ ми рече: Устани и иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати за све шта ти је одређено да чиниш.
11Because the brilliance of the light had blinded me, my companions led me by the hand into Damascus.
11И кад обневидех од силне светлости оне, вођаху ме за руку они који беху са мном, и дођох у Дамаск.
12There a man named Ananias, a devout observer of the law who was highly regarded by all the Jews living there,
12А неки Ананија, човек побожан по закону, посведочен од свију Јевреја који живе у Дамаску,
13came and stood beside me. ‘Brother Saul,’ he said, ‘receive your sight.’ And at that moment I could see him.
13дошавши к мени стаде и рече ми: Савле брате! Прогледај. И ја у тај час погледах на њ.
14Then he said, ‘The God of our fathers has appointed you to know His will, and to see the Righteous One, and to hear His voice.
14А он ми рече: Бог отаца наших изабра те да познаш вољу Његову, и да видиш праведника, и да чујеш глас из уста Његових:
15You will be His witness to everyone of what you have seen and heard.
15Да Му будеш сведок пред свим људима за ово што си видео и чуо.
16And now what are you waiting for? Get up, be baptized, and wash your sins away, calling on His name.’
16И сад шта оклеваш? Устани и крсти се, и опери се од греха својих, призвавши име Господа Исуса.
17Later, when I had returned to Jerusalem and was praying at the temple, I fell into a trance
17А догоди се, кад се вратих у Јерусалим и мољах се у цркви Богу, да постадох изван себе,
18and saw the Lord saying to me, ‘Hurry! Leave Jerusalem quickly, because the people here will not accept your testimony about Me.’
18и видех Га где ми говори: Похитај те изађи из Јерусалима, јер неће примити сведочанство твоје за мене.
19‘Lord,’ I answered, ‘they know very well that in one synagogue after another I imprisoned and beat those who believed in You.
19И ја рекох: Господе! Сами знаду да сам ја метао у тамнице и био по зборницама оне који Те верују.
20And when the blood of Your witness Stephen was shed, I stood there giving my approval and watching over the garments of those who killed him.’
20И кад се проливаше крв Стефана сведока Твог, и ја стајах и пристајах на смрт његову, и чувах хаљине оних који га убијају.
21Then He said to me, ‘Go! I will send you far away to the Gentiles.’”
21И рече ми: Иди, јер ћу ја далеко да те пошаљем у незнабошце.
22The crowd listened to Paul until he made this statement. Then they lifted up their voices and shouted, “Rid the earth of him! He is not fit to live!”
22А они га слушаху до ове речи, па подигоше глас свој говорећи: Узми са земље таквог; јер не треба да живи.
23As they were shouting and throwing off their cloaks and tossing dust into the air,
23А кад они викаху и збациваху хаљине и бацаху прах у небо,
24the commander ordered that Paul be brought into the barracks. He directed that Paul be flogged and interrogated to determine the reason for this outcry against him.
24заповеди војвода да га одведу у логор, и рече да га бојем испитају да дозна за какву кривицу тако викаху на њ.
25But as they stretched him out to strap him down, Paul said to the centurion standing there, “Is it lawful for you to flog a Roman citizen without a trial?”
25И кад га притегоше узицама, рече Павле капетану, који стајаше онде: Зар ви можете бити човека Римљанина, и још без суда?
26On hearing this, the centurion went and reported it to the commander. “What are you going to do?” he said. “This man is a Roman citizen.”
26А кад чу капетан, приступи к војводи и каза говорећи: Гледај шта ћеш чинити; јер је овај човек Римљанин.
27The commander went to Paul and asked, “Tell me, are you a Roman citizen?” “Yes,” he answered.
27А војвода приступивши рече му: Кажи ми јеси ли ти Римљанин? А он рече: Да.
28“I paid a high price for my citizenship,” said the commander. “But I was born a citizen,” Paul replied.
28А војвода одговори: Ја сам за велику цену име овог грађанства добио. А Павле рече: А ја сам се и родио с њиме.
29Then those who were about to interrogate Paul stepped back, and the commander himself was alarmed when he realized that he had put a Roman citizen in chains.
29Онда одступише одмах од њега они што хтеше да га испитују; а војвода се уплаши кад разуме да је Римљанин и што га беше свезао.
30The next day the commander, wanting to learn the real reason Paul was accused by the Jews, released him and ordered the chief priests and the whole Sanhedrin to assemble. Then he brought Paul down and had him stand before them.
30А сутрадан, желећи дознати истину зашто га туже Јевреји, пусти га из окова, и заповеди да дођу главари свештенички и сав сабор њихов; и сведавши Павла постави га пред њима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.