Ngāue 20
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Pea ʻi he tuku ʻae maveuveu, naʻe ui ʻe Paula ke haʻu kiate ia ʻae kau ākonga, ʻonau feʻofoʻofani pea mahuʻi ia ke ʻalu ki Masitōnia.
1А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.
2Pea kuo ʻosi ʻae ngaahi potu ko ia ʻi heʻene ʻalu, pea lahi ʻene akonaki kiate kinautolu, pea ʻalu ia ki Kilisi.
2И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку.
3ʻO nofo ai ʻi he māhina ʻe tolu. Pea kuo toitoiʻi ia ʻe he kakai Siu, ʻi heʻene te u folau ki Silia, pea loto ia ke toe foki ange ki Masitōnia.
3Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније.
4Pea naʻe ʻalu mo ia ki ʻEsia ʻa Sopeta mei Pelea; mo ʻAlisitako mo Sekunio mei Tesalonika; mo Keio mei Teape, mo Timote; mo Tikiko mo Talofimo mei ʻEsia;
4И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.
5Pea naʻe muʻomuʻa ʻakinautolu ni, ʻo tatali mai kiate kimautolu ʻi Taloasi.
5Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.
6Pea naʻa mau folau mei Filipai, ʻi he hili ʻae ngaahi ʻaho kai mā taʻemeʻafakatupu, pea mau aʻu atu kiate kinautolu ʻi Taloasi ʻi he ʻaho ʻe nima; pea naʻa mau nofo ai ʻi he ʻaho ʻe fitu.
6А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.
7Pea ʻi he ʻuluaki ʻaho ʻoe uike, naʻe kātoa ai ʻae kau ākonga ke tofitofi mā, pea malanga ʻa Paula kiate kinautolu, kuo ʻamanaki ʻalu ia ʻi he ʻapongipongi; pea malanga ia ʻo aʻu ki he tuʻuapō mālie.
7А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.
8Pea naʻe lahi ʻae maama ʻi he potu fale ki ʻolunga, kuo nau fakataha ai.
8И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.
9Pea naʻe heka ʻi he kātupa ʻae talavou ʻe tokotaha, ko hono hingoa ko ʻUtiko, pea naʻe mohe maʻu ia: pea ʻi he malanga fuoloa ʻa Paula, naʻe hinga hifo ia ʻi he mohe, pea tō ki lalo mei hono tolu ʻoe fata ʻoe fale, pea hiki hake ia kuo mate.
9А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва.
10Pea naʻe ʻalu hifo ʻa Paula, ʻo foʻohifo ʻiate ia, mo fāʻufua, mo ne pehē, “ʻOua te mou mamahi; he ʻoku ʻiate ia ʻa ʻene moʻui.”
10А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.
11Pea kuo ʻalu hake ia ʻo tofitofi ʻae mā, mo kai, pea nau talanoa ʻo fuoloa, ʻo aʻu ki he maʻa ʻae ʻaho, pea toki ʻalu ia.
11Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.
12Pea naʻa nau ʻomi ʻae talavou kuo moʻui, pea naʻe lahi ʻenau fiemālie.
12А момче доведоше живо, и утешише се не мало.
13¶ Pea ne mau muʻomuʻa ki he vaka, ʻo folau ki ʻAsosi, ʻo mau tokanga ke fakaheka ai ʻa Paula: ko ʻene fekau ia, he ko hono loto ke hala ʻuta pe ia.
13А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.
14Pea kuo mau fetaulaki ki ʻAsosi, pea mau fakaheka ia, pea ʻalu ki Meteline.
14А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.
15Pea mau folau mei ai, pea pongipongi hake, naʻa mau hoko ʻo feʻunga mo Kaio; pea mau aʻu ki Semo ʻi hono ʻaho ua, pea mau nofo ʻi Talokilio; pea aʻu atu ʻi he ʻaho naʻa na feholoi ki Mileto.
15И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит.
16He kuo pau ʻae loto ʻo Paula ke ʻoua naʻa folau ki ʻEfesō, koeʻuhi ke ʻoua naʻa fuoloa ai ia ki ʻEsia: he naʻa ne fakatoʻotoʻo, ʻo kapau ʻe mafai ʻe ia, ke hoko ki Selūsalema ʻi he ʻaho ʻoe Penitekosi.
16Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.
17¶ Pea naʻe fekau ʻe ia mei Mileto ke haʻu ʻae kau mātuʻa ʻoe siasi mei ʻEfesō.
17Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.
18Pea kuo nau haʻu kiate ia, pea pehē ʻe ia kiate kinautolu, “Talu ʻae ʻuluaki ʻaho ne u haʻu ai ki ʻEsia, kuo mou ʻilo ia ʻae anga ʻo ʻeku nofo ʻiate kimoutolu ʻi he ʻaho kotoa pē,
18И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих
19ʻA ʻeku tauhi ʻae ʻEiki ʻi he loto angavaivai lahi, mo e loʻimata lahi, mo e ngaahi ʻahiʻahi, naʻe tō kiate au ʻi he toitoiʻi au ʻe he kakai Siu:
19служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;
20Mo ʻeku taʻetaʻofi ki ha meʻa ʻe taha ʻoku ʻaonga, ka kuo u fakaʻilo kiate kimoutolu, mo ako fakahā kiate kimoutolu, pea ʻi he ngaahi fale,
20како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,
21ʻO fakapapau atu ki he kakai Siu, pea mo e kakai Kiliki foki, ʻae fakatomala ki he ʻOtua, mo e tui ki hotau ʻEiki ko Sisu Kalaisi.
21сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа.
22Pea ko eni, vakai, ʻoku ou ʻalu haʻisia ʻi loto ki Selūsalema, pea ʻoku ʻikai te u ʻilo ʻae ngaahi meʻa ʻe hoko mai ai kiate au:
22И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;
23Ka ko eni, ʻoku fakamoʻoni mai ʻe he Laumālie Māʻoniʻoni, ʻo pehē, ʻoku tatali pe kiate au ʻae ngaahi haʻi mo e meʻa fakamamahi ʻi he kolo kotoa pē.
23осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.
24Ka ʻoku ʻikai ueʻi ai au, pea ʻoku ʻikai foki te u lau ko e meʻa mahuʻinga kiate au ʻeku moʻui, kae kehe ke u fakaʻosi ʻi he fiefia ʻeku lakanga, mo e ngāue kuo u maʻu mei he ʻEiki ko Sisu, ke u fakamoʻoni ki he ongoongolelei ʻoe ʻaloʻofa ʻae ʻOtua.
24Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје.
25“Pea ko eni, vakai, ʻoku ou ʻilo ʻe ʻikai te mou toe mamata ki hoku mata, ʻakimoutolu kotoa pē kuo u malangaʻaki ki ai ʻae puleʻanga ʻoe ʻOtua.
25И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.
26Ko ia ʻoku ou fakapapau fakamoʻomoʻoni atu kiate kimoutolu he ʻaho ni, ʻoku ou maʻa au mei he toto ʻoe kakai kotoa pē.
26Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;
27He naʻe ʻikai te u taʻofi ʻae fakahā kiate kimoutolu ʻae finangalo kotoa pē ʻoe ʻOtua.
27јер не изоставих да покажем вољу Божју.
28Ko ia ke mou vakai kiate kimoutolu, pea mo e fanga sipi kotoa pē, ʻaia kuo fakanofo ʻakimoutolu ʻe he Laumālie Māʻoniʻoni ko hono kau tauhi, ke mou fafanga ʻae siasi ʻae ʻOtua, ʻaia naʻa ne fakatauʻaki hono taʻataʻa.
28Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;
29He ʻoku ou ʻilo eni, ka hili ʻeku ʻalu, ʻe haʻu kiate kimoutolu ʻae fanga ulofi fakamālohi, pea ʻe ʻikai te nau mamae ki he fanga sipi.
29јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;
30Pea ʻe tupu foki ʻiate kimoutolu ʻae kau tangata, te nau ako ʻaki ʻae meʻa fakahala, ke tohoaki ʻae kau ākonga ke muimui kiate kinautolu.
30и између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.
31Ko ia ke mou leʻo, pea manatu kuo tolu taʻu mo e ʻikai te u tuku ʻeku valokiekina ʻakimoutolu taki taha mo e loʻimata ʻi he pō mo e ʻaho.
31Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.
32“Pea ko eni, ʻe kāinga, ʻoku ou tuku ʻakimoutolu ki he ʻOtua, pea mo e folofola ʻo ʻene ʻofa, ʻaia ʻoku ne faʻa fai ke langa hake ʻakimoutolu, pea ke tuku kiate kimoutolu ʻae tofiʻa fakataha mo kinautolu kotoa pē kuo fakamāʻoniʻoniʻi.
32И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.
33Naʻe ʻikai te u manumanu ki he siliva, pe ki he koula, pe ki he kofu ʻo ha tokotaha.
33Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.
34ʻIo, ʻoku mou ʻilo ʻekimoutolu, ko e ongo nima ni kuo na tauhi ki heʻeku ngaahi masiva, pea mo kinautolu naʻe ʻiate au.
34Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.
35Kuo u fakahā ʻae meʻa kotoa pē kiate kimoutolu, koeʻuhi ʻi he peheʻi ʻa hoʻomou ngāue, ʻoku totonu ke mou tokoni ki he vaivai, pea manatuʻi ʻae lea ʻae ʻEiki ko Sisu, ʻi heʻene pehē, ‘ʻOku monūʻia lahi hake ʻae foaki atu ʻi he maʻu ʻae foaki mai .’”
35Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.
36¶ Pea kuo ʻosi ʻene lea ko ia, naʻa ne tuʻulutui, ʻo hūfia ʻakinautolu kotoa pē.
36И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.
37Pea naʻa nau tangi mamahi kotoa pē, mo nau fāʻufua ʻi he kia ʻo Paula, ʻo ʻuma kiate ia,
37А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,
38ʻO lahi taha pe ʻenau mamahi koeʻuhi ko ʻene lea naʻe pehē, ʻe ʻikai te nau toe mamata ki hono mata. Pea naʻa nau ō mo ia ki he vaka.
38жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.