Ngāue 7
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Pea toki pehē ʻe he taulaʻeiki lahi, “ʻOku moʻoni ʻae ngaahi meʻa ni?
1А поглавар свештенички рече: Је ли дакле тако?
2Pea pehē ʻe ia, “ʻAe kau tangata kāinga mo e mātuʻa, mou fanongo; naʻe hā mai ʻae ʻOtua lāngilangi ki heʻetau tamai ko ʻEpalahame, ʻi heʻene kei ʻi Mesopōtemia, kae teʻeki nofo ia ʻi Kalana,
2А он рече: Људи браћо и оци! Послушајте. Бог славе јави се оцу нашем Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан,
3ʻO ne pehē kiate ia, ‘ʻAlu ʻi ho fonua, mei ho kāinga, pea ke ʻalu ki he fonua te u fakahā kiate koe.’
3и рече му: Изиђи из земље своје и од рода свог и из дома оца свог, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати.
4Pea toki haʻu ia mei he fonua ko Kalitia, ʻo nofo ʻi Kalana: pea ʻi he pekia ʻa ʻene tamai, pea toki hiki ia mei ai ki he fonua ni, ʻaia ʻoku mou nofo ai ni.
4Тада изиђе из земље халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његовог, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите.
5Pea naʻe ʻikai te ne foaki kiate ia ha ʻapi ʻi ai, pe ha potu ke tuʻu ai hono vaʻe: ka naʻa ne fakaʻilo te ne foaki ia moʻona, pea mo hono hako ki mui ʻiate ia, ka naʻe teʻeki ai haʻane fānau.
5И не даде му наследство у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после њега, док он још немаше детета.
6Pea naʻe pehē ʻae folofola ʻae ʻOtua, ‘ʻE nofo ʻāunofo hono hako ʻi ha fonua kehe; pea ʻe fakapōpulaʻi ʻakinautolu ʻe he kakai, mo ngaohi kovi ʻi he taʻu ʻe fāngeau.’
6Али Бог рече овако: Семе твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натераће га да служи, и мучиће га четири стотине година.
7Pea naʻe pehē ʻe he ʻOtua, Te u tautea ʻae puleʻanga te nau pōpula ki ai: pea hili ia, te nau haʻu mei ai, ʻo tauhiʻi au ʻi he potu ni.
7И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме месту.
8Pea ne tuku kiate ia ʻae fuakava ʻoe kamu: pea naʻe tupu ʻa ʻAisake, pea kamu ia ʻi hono ʻaho valu; pea tupu ʻia ʻAisake ʻa Sēkope; pea tupu ʻia Sēkope, ʻae houʻeiki mātuʻa ʻe toko hongofulu ma toko ua.
8И даде му завет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старешина.
9“Pea naʻe loto meheka ʻae kau mātuʻa kia Siosefa, pea naʻa nau fakatau ia ki ʻIsipite: ka naʻe ʻiate ia ʻae ʻOtua,
9И старешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог беше с њим.
10ʻO ne fakamoʻui ia mei heʻene mamahi kotoa pē, pea naʻa ne pule ke ʻofeina ia mo poto ʻi he ʻao ʻo Felo ko e tuʻi ʻo ʻIsipite; pea ne fakanofo ia ko e pule ki ʻIsipite mo hono fale kotoa pē.
10И избави га од свих његових невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем мисирским, и постави га поглаваром над Мисиром и над свим домом својим.
11Pea naʻe hoko ʻae honge mo e mamahi lahi ki he fonua kotoa pē ʻo ʻIsipite mo Kēnani: pea naʻe ʻikai maʻu ha meʻakai ʻe heʻetau ngaahi tamai.
11А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.
12Pea ʻi he fanongo ʻa Sēkope ʻoku ʻi ʻIsipite ʻae uite, naʻa ne tomuʻa fekau atu) ʻa ʻetau ngaahi tamai.
12А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најпре оце наше.
13Pea ʻi hono tuʻo ua hifo , naʻe fakahā ʻa Siosefa ki hono kāinga; pea naʻe fakahā ʻae kāinga ʻo Siosefa kia Felo.
13И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.
14Pea toki fekau ʻe Siosefa, ke ʻomi ʻa ʻene tamai ko Sēkope, mo hono kāinga kotoa pē, ko e toko fitungofulu ma toko nima.
14А Јосиф посла и дозва оца свог Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.
15Pea naʻe ʻalu hifo ʻa Sēkope ki ʻIsipite, pea naʻe pekia ai, ʻaia mo e tau ngaahi tamai.
15И Јаков сиђе у Мисир, и умре, он и очеви наши.
16Pea naʻe fetuku ʻakinautolu ki Sikemi, ʻo tuku ki he fonualoto naʻe fakatau ʻe ʻEpalahame ʻaki ʻae ngaahi paʻanga mei he foha ʻo ʻEmoa ko e tamai ʻa Sikemi.
16И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморових у Сихему.
17“Ka kuo fakaʻaʻau ʻo ofi ʻae kuonga naʻe talaʻofa ki ai, ʻaia naʻe fuakava ki ai ʻe he ʻOtua kia ʻEpalahame, pea tupu ʻo tokolahi ʻae kakai ʻi ʻIsipite,
17И кад се приближи време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру,
18ʻO aʻu ki he hoko ʻae tuʻi ʻe taha, ʻaia naʻe ʻikai ʻilo ʻe ia ʻa Siosefa.
18док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа.
19Pea naʻe fai kākā ia ki hotau kāinga, mo fai fakamamahi ki heʻetau ngaahi tamai, pea naʻa nau lī ai kituaʻā ʻenau fānau valevale, ke ʻoua naʻa nau moʻui.
19Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју децу бацаху да не живе.
20Pea feʻunga mo ia naʻe fanauʻi ʻa Mōsese, pea naʻe fakaʻofoʻofa lahi ia, pea naʻe tauhi fufū ia ʻi he fale ʻo ʻene tamai ʻi he māhina ʻe tolu:
20У то се време роди Мојсије, и беше Богу угодан, и би три месеца храњен у кући оца свог.
21Pea ʻi he tuku ia kituʻa, naʻe toʻo hake ia ʻe he ʻofefine ʻo Felo, pea naʻe ngaohi ia maʻane tama.
21А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина.
22Pea naʻe akonakiʻi ʻa Mōsese ʻi he poto kotoa pe ʻoe kakai ʻIsipite, pea naʻe mālohi ia ʻi he lea mo e ngaue.
22И научи се Мојсије свој премудрости мисирској, и беше силан у речима и у делима.
23“Pea kuo kakato kiate ia ʻae taʻu ʻe fāngofulu, pea tupu ʻi hono loto ke ʻaʻahi ki hono kāinga ko e fānau ʻa ʻIsileli.
23А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.
24Pea ʻi heʻene mamata ki he tokotaha naʻe teʻia taʻetotonu, naʻa ne langomakiʻi ia, ʻo totongi, ia kuo fakamālohiʻi, mo tāmateʻi ʻae tangata ʻIsipite:
24И видевши једном где се чини неправда, поможе, и покаја оног што му се чињаше неправда, и уби Мисирца.
25He naʻe mahalo ʻe ia kuo ʻilo ʻe hono kāinga ʻe fakamoʻui ʻe he ʻOtua ʻakinautolu ʻi hono nima: ka naʻe ʻikai te nau ʻilo.
25Мишљаше пак да браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде: али они не разумеше.
26Pea pongipongi ai, naʻa ne fakahā ia kiate kinautolu lolotonga ʻenau kē, pea ne fai ke fakalelei ʻakinautolu, ʻo ne pehē, ‘Kau tangata, ko e kāinga ʻakimoutolu; ko e hā ʻoku mo fefaikoviʻaki ai?’
26А сутрадан дође међу такве који се беху свадили, и мираше их говорећи: Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?
27Ka ko ia naʻe fai kovi ki hono kaungāʻapi, ne ne tekeʻi atu ia, ʻo pehē, ‘Ko hai naʻa ne fakanofo koe koe pule mo e fakamaau kiate kimautolu?’
27А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?
28Te ke tāmateʻi au, ʻo hangē ko hoʻo tāmateʻi ʻaneafi ʻae tangata ʻIsipite?
28Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца?
29Pea toki hola ʻa Mōsese ʻi he lea ko ia, pea ʻāunofo ia ʻi he fonua ko Mitiani, pea naʻe tupu ʻiate ia ʻi ʻae foha ʻe toko ua.
29А Мојсије побеже од ове речи, и поста дошљак у земљи мадијанској, где роди два сина.
30“Pea kuo hili ʻae taʻu ʻe fāngofulu, pea hā mai kiate ia, ʻi he toafa ʻoe moʻunga ko Sainai, ha ʻāngelo ʻae ʻEiki, ʻi he ulo afi ʻi he ʻulu ʻakau.
30И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе синајске анђео Господњи у пламену огњеном у купини.
31Pea ʻi he mamata ʻa Mōsese ki ai, naʻe ofo ia ʻi heʻene hā mai: pea ʻi heʻene ʻunuʻunu atu ke vakai, naʻe ongo mai kiate ia ʻae leʻo ʻoe ʻEiki,
31А кад Мојсије виде, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему:
32ʻO pehē , ‘Ko e ʻOtua au ʻo hoʻo ngaahi tamai, ko e ʻOtua ʻo ʻEpalahame, ko e ʻOtua ʻo ʻAisake, pea ko e ʻOtua ʻo Sēkope.’ Pea naʻe toki tetetete ʻa Mōsese, pea manavahē ke sio.
32Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се беше уздрхтао и не смеше да погледа.
33Pea pehē ʻe he ʻEiki kiate ia, Toʻo ho topuvaʻe ʻi ho vaʻe; he ko e potu ʻoku ke tuʻu ai ko e potu māʻoniʻoni.
33А Господ му рече: Изуј обућу своју са својих ногу: јер је место на коме стојиш света земља.
34Kuo u mamata, kuo u mamata, ki he mamahi, ʻa hoku kakai ʻi ʻIsipite, pea kuo u fanongo ki heʻenau toʻe, pea kuo u ʻalu hifo ke fakamoʻui ʻakinautolu. Pea ke haʻu, te u fekau koe ki ʻIsipite.
34Ја добро видех муку свог народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим: и сад ходи да те пошаљем у Мисир.
35Ko Mōsese ʻeni, ʻaia naʻa nau liʻaki, ʻo pehē, ‘Ko hai ne ne fakanofo koe koe pule mo e fakamaau?’ Ko ia ia naʻe fekau ʻe he ʻOtua ko e ʻeiki mo e huhuʻi, ʻi he nima ʻoe ʻāngelo naʻe hā mai kiate ia ʻi he ʻulu ʻakau.
35Овог Мојсија, ког укорише рекавши: Ко те постави кнезом и судијом? Овог Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини.
36Pea ne ʻomi ʻakinautolu mei ai, kuo hili ʻene fai ʻae ngaahi mana mo e ngāue fakaofo ʻi he fonua ko ʻIsipite, mo e Tahi Kulokula, pea mo e toafa, ʻi he taʻu ʻe fāngofulu.
36Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година.
37¶ Pea ko e Mōsese ko ia eni, naʻe pehē ki he fānau ʻa ʻIsileli, ‘ʻE fokotuʻu kiate kimoutolu ʻe he ʻEiki ko homou ʻOtua ha palōfita ʻi homou kāinga, ke hangē ko au; pea te mou fanongo kiate ia.’
37Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте.
38Ko ia ia naʻe ʻi he fakataha ʻi he toafa, mo e ʻāngelo ʻaia naʻe lea kiate ia ʻi he moʻunga ko Sainai, pea mo ʻetau ngaahi tamai; ʻaia naʻe maʻu ʻae ngaahi fekau moʻui ke tuku kiate kitautolu:
38Ово је онај што беше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори синајској, и с оцима нашим; који прими речи живе да их нама да;
39“ʻAia naʻe ʻikai talangofua ki ai ʻetau ngaahi tamai, ka naʻe tekeʻi atu ia ʻiate kinautolu, pea nau foki ʻi honau loto ki ʻIsipite,
39ког не хтеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим у Мисир,
40ʻO nau pehē kia ʻEloni, ‘Ngaohi moʻotautolu ha ngaahi ʻotua ke muʻomuʻa ʻiate kitautolu: he ko e Mōsese ni, ʻaia naʻe ʻomi ʻakitautolu mei he fonua ko ʻIsipite, ʻoku ʻikai te tau ʻilo pe ʻoku ʻi fē ia.’
40рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овом Мојсију, који нас изведе из земље мисирске, не знамо шта би.
41Pea naʻa nau ngaohi ʻae ʻuhikiʻi pulu ʻi he ngaahi ʻaho ko ia, pea feilaulau ki he tamapua, ʻo fiefia ʻi he ngāue ʻa honau nima.
41И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.
42Pea naʻe tafoki ʻae ʻOtua, ʻo fakatukutukuʻi ʻakinautolu, ke nau lotu ki he ngaahi meʻa ʻoe langi; ʻo hangē ko ia kuo tohi ʻi he tohi ʻoe kau palōfita, ‘ʻAe fale ʻo ʻIsileli, he kuo mou tauhi ʻaki au ʻae manu tāmateʻi, mo e feilaulau, ʻi he taʻu ʻe fāngofulu ʻi he toafa?
42А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небеским, као што је писано у књизи пророка: Еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?
43ʻIo, pea mou toʻo hake ʻae fale fehikitaki ʻo Moloke, mo e fetuʻu ʻo homou ʻotua ko Lemafani, ʻae ngaahi fakatātā naʻa mou ngaohi ke mou lotu ki ai: pea te u fetuku ʻakimoutolu kituʻa Papilone.’
43И примисте чадор Молохов, и звезду бога свог Ремфана, кипове које начинисте да им се молите; и преселићу вас даље од Вавилона.
44“Naʻe ʻi heʻetau ngaahi tamai ʻae fale fehikitaki ʻoe fakamoʻoni ʻi he toafa, ʻo hangē ko e tuʻutuʻuni ʻo ia naʻe folofola kia Mōsese, ke ne ngaohi ia ʻo fakatatau ki he fakatātā kuo ne mamata ki ai.
44Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде;
45ʻAia naʻe ʻomi ʻe heʻetau ngaahi tamai mo Siosiua ki he fonua ʻoe kakai Senitaile, ʻakinautolu naʻe kapusi ʻe he ʻOtua mei he ʻao ʻo ʻetau ngaahi tamai, ʻo aʻu ki he ngaahi ʻaho ʻo Tevita,
45који и примише очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида,
46ʻAia naʻe ʻofeina ʻi he ʻao ʻoe ʻOtua, pea ne holi ke ne ʻilo ha nofoʻanga mo e ʻOtua ʻo Sēkope.
46који нађе милост у Бога, и измоли да нађе место Богу Јаковљевом.
47Ka naʻe langa ʻe Solomone ʻae fale moʻona.
47А Соломун Му начини кућу.
48“Ka ʻoku ʻikai nofo ʻae Fungani Māʻolunga ʻi he ngaahi fale kuo ngaohi ʻaki ʻae nima; ʻo hangē ko e lea ʻae palōfita,
48Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:
49‘ʻOku pehē ʻe he ʻEiki, Ko hoku nofoʻa ʻae langi, pea ko hoku tuʻungavaʻe ʻa māmani: ko e hā ʻae fale te mou langa moʻoku? pea ko e hā hoku mālōlōʻanga?
49Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање?
50ʻIkai naʻe ngaohi ʻe hoku nima ʻae ngaahi meʻa ni kotoa pē?’
50Не створи ли рука моја све ово?
51¶ “ʻAe kau kia kekeva, pea taʻekamu ʻae loto mo e telinga, ʻoku mou tekeʻi maʻuaipē ʻae Laumālie Māʻoniʻoni: ʻo hangē ko hoʻomou ngaahi tamai.
51Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви.
52Ko e palōfita fē naʻe ʻikai fakatangaʻi ʻe hoʻomou ngaahi tamai? Pea kuo nau tāmateʻi ʻakinautolu naʻe muʻaki fakahā ʻae haʻu ʻoe Toko Taha Angatonu; ʻaia kuo mou toki lavakiʻi mo tāmateʻi:
52Ког од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте;
53ʻAkimoutolu naʻe maʻu ʻae fono ʻi he ʻao ʻoe kau ʻāngelo, kae ʻikai fai ki ai.”
53који примисте закон наредбом анђеоском, и не одржасте.
54¶ Pea kuo nau fanongo ki he ngaahi meʻa ni, naʻe tekelili honau loto ʻi he ʻita, pea nau fakalili honau nifo kiate ia.
54Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својим, и шкргутаху зубима на њ.
55Ka naʻe pito ia ʻi he Laumālie Māʻoniʻoni, pea sio fakamamaʻu ia ki he langi, ʻo ne mamata ki he nāunau ʻoe ʻOtua, mo Sisu ʻoku tuʻu ʻi he nima toʻomataʻu ʻoe ʻOtua,
55А Стефан будући пун Духа Светог погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу;
56ʻO ne pehē, “Vakai, ʻoku ou mamata ki he langi kuo matangaki, mo e Foha ʻoe tangata ʻoku tuʻu ʻi he nima toʻomataʻu ʻoe ʻOtua.”
56и рече: Ево видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу.
57Pea naʻa nau toki kalanga ʻaki ʻae leʻo lahi, mo tāpuni honau telinga, ʻo feʻohofi fakataha kiate ia,
57А они повикавши гласно затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ.
58ʻO lī ia ki he tuaʻā kolo, mo tolongaki ʻaki ʻae maka: pea naʻe tuku hifo ʻe he kau fakamoʻoni honau kofu ʻi he vaʻe ʻoe talavou, ko Saula hono hingoa.
58И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла.
59Pea naʻa nau tolongaki ʻa Setiveni, kae lotu pe ia, mo pehē, “ʻEiki Sisu, ke ke maʻu hoku laumālie.”
59И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој.
60Pea tuʻulutui ia, ʻo kalanga ʻaki ʻae leʻo lahi, “ʻEiki, ʻoua naʻa lau ʻae angahala ni kiate kinautolu.” Pea kuo ne leaʻaki ia, pea mohe. Pea naʻe loto lelei ʻa Saula ki heʻene mate.
60Онда клече на колена и повика гласно: Господе! Не прими им ово за грех. И ово рекавши умре.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.