Фаптеле 7
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Мареле преот а зис: „Аша стау лукруриле?”
1А поглавар свештенички рече: Је ли дакле тако?
2Штефан а рэспунс: „Фрацилор ши пэринцилор, аскултаць! Думнезеул славей С-а арэтат пэринтелуй ностру Авраам, кынд ера ын Месопотамия, ынаинте ка сэ се ашезе ын Харан.
2А он рече: Људи браћо и оци! Послушајте. Бог славе јави се оцу нашем Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан,
3Ши й-а зис: ‘Ешь дин цара та ши дин фамилия та ши ду-те ын цара пе каре ць-о вой арэта.’
3и рече му: Изиђи из земље своје и од рода свог и из дома оца свог, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати.
4Ел а ешит атунч дин цара халдеенилор ши с-а ашезат ын Харан. Де аколо, дупэ моартя татэлуй сэу, Думнезеу л-а стрэмутат ын цара ачаста, ын каре локуиць вой акум.
4Тада изиђе из земље халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његовог, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите.
5Дин цара ачея ну й-а дат нимик ын стэпынире, нич мэкар о палмэ де лок, чи й-а фэгэдуит кэ й-о ва да ын стэпынире луй ши семинцей луй дупэ ел, мэкар кэ н-авя ничун копил.
5И не даде му наследство у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после њега, док он још немаше детета.
6Думнезеу й-а спус кэ сэмынца луй ва локуи ынтр-о царэ стрэинэ, ва фи робитэ ши ва фи кинуитэ патру суте де ань.
6Али Бог рече овако: Семе твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натераће га да служи, и мучиће га четири стотине година.
7‘Дар нямул кэруя ый вор фи робь, ыл вой жудека Еу’, а зис Думнезеу. ‘Дупэ ачея, вор еши ши-Мь вор служи ын локул ачеста.’
7И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме месту.
8Апой й-а дат легэмынтул тэерий ымпрежур, ши астфел Авраам, кынд а нэскут пе Исаак, л-а тэят ымпрежур ын зиуа а опта, Исаак а нэскут ши а тэят ымпрежур пе Иаков, ши Иаков, пе чей дойспрезече патриархь.
8И даде му завет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старешина.
9Яр патриархий, каре пизмуяу пе Иосиф, л-ау вындут, ка сэ фие дус ын Еӂипт. Дар Думнезеу а фост ку ел
9И старешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог беше с њим.
10ши л-а избэвит дин тоате неказуриле луй; й-а дат ынцелепчуне ши тречере ынаинтя луй Фараон, ымпэратул Еӂиптулуй, каре л-а пус дрегэтор песте Еӂипт ши песте тоатэ каса луй.
10И избави га од свих његових невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем мисирским, и постави га поглаваром над Мисиром и над свим домом својим.
11А венит о фоамете ын тот Еӂиптул ши Канаанул. Невоя ера маре, ши пэринций ноштри ну гэсяу меринде.
11А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.
12Иаков а аузит кэ ын Еӂипт ера грыу ши а тримис пе пэринций ноштри ынтыяшь датэ аколо.
12А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најпре оце наше.
13Ши кынд ау венит а доуа оарэ, Иосиф а фост куноскут де фраций сэй, ши Фараон а афлат дин че ням ера Иосиф.
13И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.
14Апой, Иосиф а тримис сэ кеме пе татэл сэу Иаков ши пе тоатэ фамилия луй, шаптезечь ши чинч де суфлете.
14А Јосиф посла и дозва оца свог Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.
15Иаков с-а коборыт ын Еӂипт, унде а мурит, ел ши пэринций ноштри.
15И Јаков сиђе у Мисир, и умре, он и очеви наши.
16Ши ау фост стрэмутаць ла Сихем ши пушь ын мормынтул пе каре ыл кумпэрасе Авраам ку о сумэ де бань де ла фиий луй Емор, ын Сихем.
16И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморових у Сихему.
17Се апропия время кынд требуя сэ се ымплиняскэ фэгэдуинца пе каре о фэкусе Думнезеу луй Авраам. Нородул а крескут ши с-а ынмулцит ын Еӂипт,
17И кад се приближи време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру,
18пынэ кынд с-а ридикат ун алт ымпэрат, каре ну куноштя пе Иосиф.
18док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа.
19Ымпэратул ачеста а унелтит ымпотрива нямулуй ностру ши а кинуит пе пэринций ноштри, пынэ аколо ка сэ-шь лепеде прунчий, ка сэ ну трэяскэ.
19Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју децу бацаху да не живе.
20Пе время ачаста с-а нэскут Мойсе, каре ера фрумос ынаинтя луй Думнезеу. Ел а фост хрэнит трей лунь ын каса татэлуй сэу.
20У то се време роди Мојсије, и беше Богу угодан, и би три месеца храњен у кући оца свог.
21Ши кынд а фост лепэдат, л-а луат фийка луй Фараон ши л-а крескут ка пе копилул ей.
21А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина.
22Мойсе а ынвэцат тоатэ ынцелепчуня еӂиптенилор ши ера путерник ын кувинте ши ын фапте.
22И научи се Мојсије свој премудрости мисирској, и беше силан у речима и у делима.
23Ел авя патрузечь де ань кынд й-а венит ын инимэ доринца сэ черчетезе пе фраций сэй, пе фиий луй Исраел.
23А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.
24А вэзут пе унул дин ей суферинд недрептате, й-а луат апэраря, а рэзбунат пе чел асуприт ши а оморыт пе еӂиптян.
24И видевши једном где се чини неправда, поможе, и покаја оног што му се чињаше неправда, и уби Мисирца.
25Кредя кэ фраций луй вор причепе кэ Думнезеу, прин мына луй, ле ва да избэвиря, дар н-ау причепут.
25Мишљаше пак да браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде: али они не разумеше.
26А доуа зи, кынд се бэтяу ей, Мойсе а венит ын мижлокул лор ши й-а ындемнат ла паче. ‘Оаменилор’, а зис ел, ‘вой сунтець фраць; де че вэ недрептэциць унул пе алтул?’
26А сутрадан дође међу такве који се беху свадили, и мираше их говорећи: Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?
27Дар чел че недрептэця пе апроапеле сэу л-а ымбрынчит ши й-а зис: ‘Чине те-а пус пе тине стэпынитор ши жудекэтор песте ной?
27А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?
28Врей сэ мэ оморь ши пе мине кум ай оморыт ерь пе еӂиптян?’
28Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца?
29Ла аузул ачестор ворбе, Мойсе а фуӂит ши с-а дус де а локуит ка стрэин ын пэмынтул Мадиан, унде а нэскут дой фий.
29А Мојсије побеже од ове речи, и поста дошљак у земљи мадијанској, где роди два сина.
30Песте патрузечь де ань, и с-а арэтат ун ынӂер ын пустиул мунтелуй Синай, ын пара фокулуй унуй руг.
30И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе синајске анђео Господњи у пламену огњеном у купини.
31Мойсе, кынд л-а вэзут, с-а мират де арэтаря ачаста ши, пе кынд се апропия сэ вадэ че есте, а аузит гласул Домнулуй,
31А кад Мојсије виде, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему:
32каре й-а зис: ‘Еу сунт Думнезеул пэринцилор тэй, Думнезеул луй Авраам, Думнезеул луй Исаак ши Думнезеул луй Иаков.’ Ши Мойсе, тремурынд, н-а ындрэзнит сэ се уйте.
32Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се беше уздрхтао и не смеше да погледа.
33Домнул й-а зис: ‘Скоате-ць ынкэлцэминтя дин пичоаре, кэч локул пе каре стай есте ун пэмынт сфынт.
33А Господ му рече: Изуј обућу своју са својих ногу: јер је место на коме стојиш света земља.
34Ам вэзут суферинца попорулуй Меу, каре есте ын Еӂипт, ле-ам аузит ӂеметеле ши М-ам коборыт сэ-й избэвеск. Акум, ду-те, те вой тримите ын Еӂипт.’
34Ја добро видех муку свог народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим: и сад ходи да те пошаљем у Мисир.
35Пе ачест Мойсе де каре се лепэдасерэ ей, кынд ау зис: ‘Чине те-а пус пе тине стэпынитор ши жудекэтор?’ Думнезеу л-а тримис ка стэпынитор ши избэвитор, ку ажуторул ынӂерулуй, каре и се арэтасе ын руг.
35Овог Мојсија, ког укорише рекавши: Ко те постави кнезом и судијом? Овог Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини.
36Ел й-а скос дин Еӂипт ши а фэкут минунь ши семне ын Еӂипт, ла Маря Рошие ши ын пустиу, патрузечь де ань.
36Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година.
37Ачест Мойсе а зис фиилор луй Исраел: ‘Домнул Думнезеул востру вэ ва ридика динтре фраций воштри ун Пророк ка мине: де Ел сэ аскултаць.’
37Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте.
38Ел есте ачела каре, ын адунаря исраелицилор дин пустиу, ку ынӂерул каре й-а ворбит пе мунтеле Синай ши ку пэринций ноштри, а примит кувинте вий, ка сэ ни ле дя ноуэ.
38Ово је онај што беше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори синајској, и с оцима нашим; који прими речи живе да их нама да;
39Пэринций ноштри н-ау врут сэ-л аскулте, чи л-ау несокотит ши, ын инимиле лор, с-ау ынторс спре Еӂипт
39ког не хтеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим у Мисир,
40ши ау зис луй Аарон: ‘Фэ-не ниште думнезей, каре сэ мяргэ ынаинтя ноастрэ, кэч ачест Мойсе, каре не-а скос дин цара Еӂиптулуй, ну штим че с-а фэкут.’
40рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овом Мојсију, који нас изведе из земље мисирске, не знамо шта би.
41Ши ын зилеле ачеля, ау фэкут ун вицел, ау адус жертфэ идолулуй ши с-ау букурат де лукрул мынилор лор.
41И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.
42Атунч, Думнезеу С-а ынторс де ла ей ши й-а дат сэ се ынкине оштирий черулуй, дупэ кум есте скрис ын картя пророчилор: ‘Мь-аць адус вой вите жунгияте ши жертфе тимп де патрузечь де ань ын пустиу, касэ а луй Исраел?
42А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небеским, као што је писано у књизи пророка: Еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?
43Аць пуртат кортул луй Молох ши кипул стелей зеулуй Ремфан, кипуриле ачеля, пе каре ле-аць фэкут ка сэ вэ ынкинаць лор! Де ачея вэ вой стрэмута динколо де Бабилон.’
43И примисте чадор Молохов, и звезду бога свог Ремфана, кипове које начинисте да им се молите; и преселићу вас даље од Вавилона.
44Пэринций ноштри авяу ын пустиу кортул ынтылнирий, аша кум ыл рындуисе Чел че а спус луй Мойсе сэ-л факэ дупэ кипул пе каре-л вэзусе.
44Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде;
45Ши пэринций ноштри л-ау адус, ла рындул лор, суб повэцуиря луй Иосуа, кынд ау интрат ын цара стэпынитэ де нямуриле пе каре Думнезеу ле-а изгонит динаинтя пэринцилор ноштри, ши а рэмас аколо пынэ ын зилеле луй Давид.
45који и примише очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида,
46Давид а кэпэтат милэ ынаинтя луй Думнезеу ши а черут сэ ридиче о локуинцэ пентру Думнезеул луй Иаков.
46који нађе милост у Бога, и измоли да нађе место Богу Јаковљевом.
47Ши Соломон а фост ачела каре Й-а зидит о касэ.
47А Соломун Му начини кућу.
48Дар Чел Пряыналт ну локуеште ын локашурь фэкуте де мынь оменешть, кум зиче пророкул:
48Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:
49‘Черул есте скаунул Меу де домние, ши пэмынтул есте аштернутул пичоарелор Меле. Че фел де касэ Ымь вець зиди вой Мие, зиче Домнул, сау каре ва фи локул Меу де одихнэ?
49Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање?
50Н-а фэкут мына Мя тоате ачесте лукрурь?’…
50Не створи ли рука моја све ово?
51Оамень тарь ла чербиче, нетэяць ымпрежур ку инима ши ку урекиле! Вой тотдяуна вэ ымпотривиць Духулуй Сфынт. Кум ау фэкут пэринций воштри, аша фачець ши вой.
51Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви.
52Пе каре дин пророчь ну й-ау пригонит пэринций воштри? Ау оморыт пе чей че вестяу май динаинте вениря Челуй Неприхэнит, пе каре Л-аць вындут акум ши Л-аць оморыт,
52Ког од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте;
53вой, каре аць примит Леӂя датэ прин ынӂерь, ши н-аць пэзит-о!…”
53који примисте закон наредбом анђеоском, и не одржасте.
54Кынд ау аузит ей ачесте ворбе, ый тэя пе инимэ ши скрышняу дин динць ымпотрива луй.
54Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својим, и шкргутаху зубима на њ.
55Дар Штефан, плин де Духул Сфынт, шь-а пиронит окий спре чер, а вэзут слава луй Думнезеу ши пе Исус стынд ын пичоаре ла дряпта луй Думнезеу
55А Стефан будући пун Духа Светог погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу;
56ши а зис: „Ятэ, вэд черуриле дескисе ши пе Фиул омулуй стынд ын пичоаре ла дряпта луй Думнезеу.”
56и рече: Ево видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу.
57Ей ау ынчепут атунч сэ рэкняскэ, шь-ау аступат урекиле ши с-ау нэпустит тоць ынтр-ун гынд асупра луй.
57А они повикавши гласно затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ.
58Л-ау тырыт афарэ дин четате ши л-ау учис ку петре. Марторий шь-ау пус хайнеле ла пичоареле унуй тынэр, нумит Саул.
58И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла.
59Ши арункау ку петре ын Штефан, каре се руга ши зичя: „Доамне Исусе, примеште духул меу!”
59И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој.
60Апой, а ынӂенункят ши а стригат ку глас таре: „Доамне, ну ле цине ын сямэ пэкатул ачеста!” Ши дупэ ачесте ворбе, а адормит.
60Онда клече на колена и повика гласно: Господе! Не прими им ово за грех. И ово рекавши умре.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.