Фаптеле 9
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Дар Саул суфла ынкэ аменинцаря ши учидеря ымпотрива ученичилор Домнулуй. С-а дус ла мареле преот
1А Савле још дишући претњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничком,
2ши й-а черут скрисорь кэтре синагоӂиле дин Дамаск, ка, дакэ ва гэси пе уний умблынд пе Каля крединцей, атыт бэрбаць, кыт ши фемей, сэ-й адукэ легаць ла Иерусалим.
2и измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овог пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим.
3Пе друм, кынд с-а апропият де Дамаск, деодатэ а стрэлучит о луминэ дин чер ын журул луй.
3А кад беше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га светлост с неба,
4Ел а кэзут ла пэмынт ши а аузит ун глас, каре-й зичя: „Сауле, Сауле, пентру чеМэ пригонешть?”
4и паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?
5„Чине ешть Ту, Доамне?” а рэспунс ел. Ши Домнул а зис: „Еу сунт Исус, пе каре-Л пригонешть. Ць-ар фи греусэ арунчь ынапой ку пичорул ынтр-ун цепуш.”
5А он рече: Ко си Ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус, ког ти гониш: тешко ти је противу бодила праћати се.
6Тремурынд ши плин де фрикэ, ел а зис: „Доамне, че врей сэ фак?” „Скоалэ-те” , й-а зис Домнул, „интрэ ын четате ши ци се ва спуне че требуе сэ фачь.”
6А он дрхћући од страха рече: Господе! Шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: Устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити.
7Оамений каре-л ынсоцяу ау рэмас ынкремениць; аузяу ын адевэр гласул, дар ну ведяу пе нимень.
7А људи који иђаху с њим стајаху и чуђаху се, јер чујаху глас а не виђаху никога.
8Саул с-а скулат де ла пэмынт ши, мэкар кэ окий ый ерау дескишь, ну ведя нимик. Л-ау луат де мынь ши л-ау дус ын Дамаск.
8А Савле уста од земље, и отвореним очима својим никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.
9Трей зиле н-а вэзут ши н-а мынкат, нич н-а бэут нимик.
9И беше три дана слеп, и не једе, нити пи.
10Ын Дамаск ера ун ученик нумит Анания. Домнул й-а зис ынтр-о ведение: „Анания!” „Ятэ-мэ, Доамне”, а рэспунс ел.
10А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе!
11Ши Домнул й-а зис: „Скоалэ-те, ду-те пе улица каре се кямэ Дряптэ ши каутэ ын каса луй Иуда пе унул зис Саул, ун ом дин Тарс. Кэч ятэ, ел се роагэ.
11А Господ му рече: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу,
12Ши а вэзут ын ведение пе ун ом, нумит Анания, интрынд ла ел ши пунынду-шь мыниле песте ел, ка сэ-шь капете ярэшь ведеря.”
12и виде у утвари човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њ да прогледа.
13„Доамне”, а рэспунс Анания, „ам аузит де ла мулць деспре тоате релеле пе каре ле-а фэкут омул ачеста сфинцилор Тэй ын Иерусалим,
13А Ананија одговори: Господе! Ја чух од многих за тог човека колика зла почини светима Твојим у Јерусалиму;
14ба ши аич аре путерь дин партя преоцилор челор май де сямэ ка сэ леӂе пе тоць каре кямэ Нумеле Тэу.”
14и овде има власт од главара свештеничких да веже све који призивају име Твоје.
15Дар Домнул й-а зис: „Ду-те, кэч елесте ун вас пе каре л-ам алес ка сэ дукэ Нумеле Меу ынаинтя нямурилор, ынаинтя ымпэрацилорши ынаинтя фиилор луй Исраел;
15А Господ му рече: Иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве.
16ши ыйвой арэта тот че требуе сэ суфере пентру Нумеле Меу.”
16А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје.
17Анания а плекат; ши, дупэ че а интрат ын касэ, а пус мыниле песте Саул ши а зис: „Фрате Сауле, Домнул Исус, каре ци С-а арэтат пе друмул пе каре веняй, м-а тримис ка сэ капець ведеря ши сэ те умпли де Духул Сфынт.”
17И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа Светог.
18Кяр ын клипа ачея, ау кэзут де пе окий луй ун фел де солзь, ши ел шь-а кэпэтат ярэшь ведеря. Апой с-а скулат ши а фост ботезат.
18И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се.
19Дупэ че а мынкат, а принс ярэшь путере. Саул а рэмас кытева зиле ку ученичий каре ерау ын Дамаск.
19И пошто поједе окрепи се. И би Савле неколико дана с ученицима који беху у Дамаску.
20Ши ындатэ а ынчепут сэ проповэдуяскэ ын синагоӂь кэ Исус есте Фиул луй Думнезеу.
20И одмах по зборницама проповедаше Исуса да је Он Син Божји.
21Тоць чей че-л аскултау рэмыняу уймиць ши зичяу: „Ну есте ел ачела каре фэчя прэпэд ын Иерусалим, принтре чей че кемау Нумеле ачеста? Ши н-а венит ел аич ка сэ-й дукэ легаць ынаинтя преоцилор челор май де сямэ?”
21А сви који слушаху дивљаху се и говораху: Није ли ово онај што гоњаше у Јерусалиму оне који спомињаху име ово, и овде зато дође да их повезане води главарима свештеничким.
22Тотушь Саул се ынтэря дин че ын че май мулт ши фэчя де рушине пе иудеий каре локуяу ын Дамаск, довединд кэ Исус есте Христосул.
22А Савле се већма сиљаше и забуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос.
23Дупэ кытва тимп, иудеий с-ау сфэтуит сэ-л омоаре,
23А кад се наврши подоста дана, договорише се Јевреји да га убију.
24ши унелтиря лор а ажунс ла куноштинца луй Саул. Порциле ерау пэзите зи ши ноапте, ка сэ-л омоаре.
24Али Савле дознаде њихов договор; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили;
25Дар, ынтр-о ноапте, ученичий л-ау луат ши л-ау коборыт прин зид, дынду-л жос ынтр-о кошницэ.
25а ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици.
26Кынд а ажунс ын Иерусалим, Саул а кэутат сэ се липяскэ де ученичь, дар тоць се темяу де ел, кэч ну путяу сэ крядэ кэ есте ученик.
26А кад дође Савле у Јерусалим, огледаше да се прибије уз ученике; и сви га се бојаху, јер не вероваху да је ученик.
27Атунч, Барнаба л-а луат ку ел, л-а дус ла апостоль ши ле-а историсит кум, пе друм, Саул вэзусе пе Домнул, каре й-а ворбит, ши кум ын Дамаск проповэдуисе ку ындрэзнялэ ын Нумеле луй Исус.
27А Варнава га узе и доведе к апостолима, и каза им како на путу виде Господа, и како му говори, и како у Дамаску слободно проповеда име Исусово.
28Де атунч се дучя ши веня ымпреунэ ку ей ын Иерусалим
28И беше с њима и улази у Јерусалим и излази и слободно проповедаше име Господа Исуса.
29ши проповэдуя ку ындрэзнялэ ын Нумеле Домнулуй. Ворбя ши се ынтреба ши ку евреий каре ворбяу гречеште, дар ей кэутау сэ-л омоаре.
29И говораше и препираше се с Грцима, а они гледаху да га убију.
30Кынд ау афлат фраций де лукрул ачеста, л-ау дус ла Чезарея ши л-ау порнит ла Тарс.
30А кад разумеше браћа, сведоше га у Ћесарију, и отпустише га у Тарс.
31Бисерика се букура де паче ын тоатэ Иудея, Галилея ши Самария, се ынтэря суфлетеште ши умбла ын фрикэ де Домнул ши, ку ажуторул Духулуй Сфынт, се ынмулця.
31А цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији беху на миру, и напредоваху, и хођаху у страху Господњем, и умножаваху се утехом Светог Духа.
32Пе кынд черчета Петру пе тоць сфинций, с-а коборыт ши ла чей че локуяу ын Лида.
32И догоди се кад Петар обилажаше све, да дође и к светима који живљаху у Лиди.
33Аколо а гэсит ун ом, ануме Еня, каре зэчя де опт ань олог ын пат.
33И нађе тамо једног човека по имену Енеју, који већ осам година лежаше на одру, јер беше узет.
34„Еня”, й-а зис Петру, „Исус Христос те виндекэ; скоалэ-те ши фэ-ць патул.” Ши Еня с-а скулат ындатэ.
34И рече му Петар: Енеја! Исцељује те Исус Христос, устани и простри сам себи. И одмах уста.
35Тоць локуиторий дин Лида ши дин Сарона л-ау вэзут ши с-ау ынторс ла Домнул.
35И видеше га сви који живљаху у Лиди и у Асарону, и обратише се ка Господу.
36Ын Иопе, ера о ученицэ нумитэ Табита, нуме каре, ын тэлмэчире, се зиче Дорка. Еа фэчя о мулциме де фапте буне ши милостений.
36А у Јопи беше једна ученица по имену Тавита, које значи срна, и она беше пуна добрих дела и милостиње што чињаше.
37Ын время ачея, с-а ымболнэвит ши а мурит. Дупэ че ау скэлдат-о, ау пус-о ынтр-о одае де сус.
37И догоди се у те дане да се она разболе и умре; онда је окупаше и метнуше у горњу собу.
38Фииндкэ Лида есте апроапе де Иопе, ученичий, кынд ау аузит кэ Петру есте аколо, ау тримис дой оамень ла ел сэ-л роаӂе: „Ну преӂета сэ вий пынэ ла ной.”
38А будући да је Лида близу Јопе, онда ученици чувши да је Петар у њој послаше два човека молећи га да не пожали труда доћи до њих.
39Петру с-а скулат ши а плекат ымпреунэ ку ей. Кынд а сосит, л-ау дус ын одая де сус. Тоате вэдувеле л-ау ынконжурат плынгынд ши й-ау арэтат хайнеле ши кэмэшиле пе каре ле фэчя Дорка пе кынд ера ку еле.
39А Петар уставши отиде с њима, и кад дође, изведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима.
40Петру а скос пе тоатэ лумя афарэ, а ынӂенункят ши с-а ругат; апой, с-а ынторс спре труп ши а зис: „Табита, скоалэ-те!” Еа а дескис окий ши, кынд а вэзут пе Петру, а стат ын капул оаселор.
40А Петар изгнавши све напоље клече на колена и помоли се Богу, и окренувши се к телу рече: Тавито! Устани. А она отвори очи своје, и видевши Петра седе.
41Ел й-а дат мына ши а ридикат-о ын сус. А кемат ындатэ пе сфинць ши пе вэдуве ши ле-а пус-о ынаинте вие.
41Петар пак пруживши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу.
42Минуня ачаста а фост куноскутэ ын тоатэ четатя Иопе ши мулць ау крезут ын Домнул.
42И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вероваше Господа.
43Петру а рэмас мулте зиле ын Иопе, ла ун тэбэкар нумит Симон.
43И догоди се да он оста много дана у Јопи у неког Симона кожара.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.