Toksahkungnawk 9
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Angraeng hnukbang kaminawk to pazih moe, hum han pacaeng, Saul loe kasang qaima khaeah caeh moe,
1А Савле још дишући претњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничком,
2a caehhaih loklam ah hnuk ih nongpa maw, nongpata maw naeh moe, Jerusalem thongim thungah pakhrak thai hanah, Damaska vangpui ih Sineko ah tarik ih canawk to a hnik.
2и измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овог пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим.
3Anih loe kholong caeh moe, Damaska vangpui phak tom naah, poek ai pui ah van bang hoiah aanghaih mah a taeng boih to toeh pae:
3А кад беше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га светлост с неба,
4anih loe long ah amtimh, Saul, Saul, tipongah Kai nang pacaekthlaek loe? tiah anih han thuih pae ih lok to a thaih.
4и паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?
5To naah anih mah, Angraeng, nang loe mi aa? tiah a naa. Angraeng mah, Kai loe nang pacaekthlaek ih Jesu: kamsum pathuih loe nang hanah rai parai, tiah a naa.
5А он рече: Ко си Ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус, ког ти гониш: тешко ти је противу бодила праћати се.
6Anih loe tasoeh hoi dawnraihaih hoiah Angraeng, timaw saksak han na koeh? tiah a naa. Angraeng mah anih khaeah, Angthawk ah loe vangpui thungah caeh ah, toah na sak han koi na thui tih hmang, tiah a naa.
6А он дрхћући од страха рече: Господе! Шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: Устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити.
7Anih hoi nawnto kholong caeh kaminawk loe lokpae ai ah angdoet o sut, lok loe a thaih o, toe mi doeh hnu o ai.
7А људи који иђаху с њим стајаху и чуђаху се, јер чујаху глас а не виђаху никога.
8Saul loe long hoiah angthawk tahang; a mik padai naah mi doeh hnu thai ai: toe anih to ban ah patawnh o moe, Damaska vangpui thungah caeh o haih.
8А Савле уста од земље, и отвореним очима својим никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.
9Anih loe ni thumto thung mikmaeng, buhcaa ai tui doeh nae ai ah oh.
9И беше три дана слеп, и не једе, нити пи.
10To naah Anania, tiah ahmin kaom hnukbang kami maeto Damaska vangpui thungah oh; anih ih ahmin loe Anania; Angraeng mah hnuksakhaih hoiah anih khaeah, Anania, tiah kawk; to naah anih mah, Khenah, Angraeng, haeah ka oh, tiah pathim pae.
10А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе!
11Angraeng mah anih khaeah, Angthawk ah loe Katoeng, tiah ahmin kaom loklam ah caeh ah, Tarsa vangpui ih Saul, tiah ahmin kaom kami maeto Juda im ah pakrong ah: khenah anih loe vaihi lawkthuih li, tiah a naa.
11А Господ му рече: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу,
12Anih mah Anania, tiah ahmin kaom kami loe, anih nuiah ban koeng moe, a mik amtuengsak hanah angzoh, tito hnuksakhaih hoiah a hnuk coek boeh.
12и виде у утвари човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њ да прогледа.
13Anania mah, Angraeng, hae kami mah kawkruk maw Jerusalem ah nang ih kaciim kaminawk pacaekthlaek, tito paroeai kaminawk mah thuih ih lok ka thaih.
13А Ананија одговори: Господе! Ја чух од многих за тог човека колика зла почини светима Твојим у Јерусалиму;
14Anih loe haeah angzoh moe, nang ih ahmin palawk kaminawk boih naeh hanah, kalen koek qaima khae hoi ih sakthaihaih anah to a tawnh, tiah a naa.
14и овде има власт од главара свештеничких да веже све који призивају име Твоје.
15Toe Angraeng mah anih khaeah, Caeh ah: anih loe Gentelnawk, siangpahrangnawk hoi Israel caanawk hma ah, Kai ih ahmin phawkung ah ka qoih ih hmuen ah oh:
15А Господ му рече: Иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве.
16Ka hmin pongah anih mah kawkruk maw patangkhang tih, tto anih khaeah kam tuengsak han, tiah a naa.
16А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје.
17Anania loe caeh moe, imthung ah akun; Saul nuiah ban to koeng moe, kam nawk Saul, haeah nang zoh naah loklam ah nang khaeah kamtueng, Angraeng Jesu mah, na mik to amtueng moe, Kacai Muithla hoi na koi hanah, kai ang patoeh, tiah a naa.
17И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа Светог.
18Akra ai ah Saul ih mik hoiah tanga hin kangkhok baktiah krak moe, a mik to amtueng pae roep, anih loe angthawk moe, tuinuemhaih to hnuk.
18И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се.
19Buhcaak pacoengah anih loe tha oh let. To pacoengah Saul loe Damaska ah kaom hnukbang kaminawk hoi nawnto atue kasawk ah cam.
19И пошто поједе окрепи се. И би Савле неколико дана с ученицима који беху у Дамаску.
20Akra ai ah anih mah Jesu loe Sithaw Capa ni, tiah Kri kawng to Sinekonawk ah taphong.
20И одмах по зборницама проповедаше Исуса да је Он Син Божји.
21Anih ih lok thaih kaminawk boih dawnrai o, Hae kami loe Jerusalem ah kaom Anih ih ahmin kawk kaminawk pacaekthlaek kami, nihcae to naeh moe, kalen koek qaima khaeah thak han ih na ai maw haeah angzoh? tiah thuih o.
21А сви који слушаху дивљаху се и говораху: Није ли ово онај што гоњаше у Јерусалиму оне који спомињаху име ово, и овде зато дође да их повезане води главарима свештеничким.
22Toe Saul loe thacak aep, Damaska vangpui ah kaom Judahnawk ih lok to aek moe, Jesu loe Kri ni, tiah taphong.
22А Савле се већма сиљаше и забуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос.
23Ni kasawk ah akra pacoengah, Judahnawk mah anih hum hanah patoem o:
23А кад се наврши подоста дана, договорише се Јевреји да га убију.
24toe nihcae mah pacaenghaih to Saul mah panoek. Anih hum thai hanah aqum athun khongkha to toep o.
24Али Савле дознаде њихов договор; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили;
25To naah hnukbang kaminawk mah anih to aqum ah lak o, benthang thungah pacaeng o moe, vangpui sipae tapang hoiah anghum o sak tathuk ving.
25а ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици.
26Saul Jerusalem phak naah, hnukbang kaminawk hoi nawnto angkom hanah a poek: toe hnukbangnawk mah anih to zit o, anih loe hnukbang kami maeto toeng ni, tito tang o ai.
26А кад дође Савле у Јерусалим, огледаше да се прибије уз ученике; и сви га се бојаху, јер не вероваху да је ученик.
27Toe Barnaba mah anih to lak moe, patoeh ih kaminawk khaeah caeh haih, Kawbangah maw Angraeng to loklam ah ka hnuk moe, kawbangah maw Angraeng mah anih khaeah lokthuih pae pacoengah, kawbangah maw zithaih om ai ah Jesu ih ahmin hoiah Damaska vangpui ah tamthanglok a thuih, tito nihcae khaeah thuih pae.
27А Варнава га узе и доведе к апостолима, и каза им како на путу виде Господа, и како му говори, и како у Дамаску слободно проповеда име Исусово.
28To pacoengah Sual loe nihcae hoi nawnto oh, koeh baktiah Jerusalem ah akun moe, tacawt.
28И беше с њима и улази у Јерусалим и излази и слободно проповедаше име Господа Исуса.
29Anih loe misa sae ai ah Angraeng Jesu ih ahmin hoiah lok to thuih, Grik lok apae kaminawk to lok a aek moe, lok a thuih pae: toe nihcae mah anih to hum hanah pacaeng o.
29И говораше и препираше се с Грцима, а они гледаху да га убију.
30To tamthang to nawkamyanawk mah panoek o naah, anih to Sisaria vangpui ah caeh o haih tathuk, to ahmuen hoiah anih to Tarsa ah patoeh o.
30А кад разумеше браћа, сведоше га у Ћесарију, и отпустише га у Тарс.
31To pacoengah loe Judea prae, Kalili prae hoi Samaria prae thungah kaom kricabunawk boih kamong ah oh o moe, Sithaw bokhaih bangah doeh hmacawn o; Angraeng zithaih hoiah khosak o moe, Kacai Muithla zaehhoihaih rang hoiah kami angpung o.
31А цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији беху на миру, и напредоваху, и хођаху у страху Господњем, и умножаваху се утехом Светог Духа.
32Piter loe prae maeto pacoeng maeto ah kholong caeh, Lydda vangpui ah kaom kaciim kaminawk khaeah doeh caeh tathuk.
32И догоди се кад Петар обилажаше све, да дође и к светима који живљаху у Лиди.
33Toah Aeneas, tiah ahmin kaom saning tazetto thung iihkhun nuiah kangsong, ngan dueh nathaih tawn kami maeto a hnuk.
33И нађе тамо једног човека по имену Енеју, који већ осам година лежаше на одру, јер беше узет.
34Piter mah anih khaeah, Aeneas, Jesu Kri mah ngan ang tuisak boeh: angthawk ah loe kahni to la ah, tiah a naa. To naah Aeneas loe angthawk roep.
34И рече му Петар: Енеја! Исцељује те Исус Христос, устани и простри сам себи. И одмах уста.
35Lydda hoi Sharon ah kaom kaminawk boih mah hnuk o naah, Angraeng khaeah angqoi o.
35И видеше га сви који живљаху у Лиди и у Асарону, и обратише се ка Господу.
36Joppa vangpui ah loe Tibitha (Dorka, tiah thuih koehhaih ih ni) tiah ahmin kaom hnukbang kami maeto oh: to nongpata loe kahoih hmuen to sak moe, hmuen paekhaih hoi akoep kami ah oh.
36А у Јопи беше једна ученица по имену Тавита, које значи срна, и она беше пуна добрих дела и милостиње што чињаше.
37To naah, anih loe ngannat moe, duek ving: a qok to tui hoi pasaeh o pacoengah, ranui ih asom ah a suek o.
37И догоди се у те дане да се она разболе и умре; онда је окупаше и метнуше у горњу собу.
38Lydda vangpui loe Joppa vangpui hoi anghnai daek, hnukbang kaminawk mah, Piter Lydda vangpui ah oh ti, tiah thaih o naah, anih khaeah kami long hnetto patoeh o, nihcae hoi nawnto karangah caeh pae hanah tahmenhaih a hnik o.
38А будући да је Лида близу Јопе, онда ученици чувши да је Петар у њој послаше два човека молећи га да не пожали труда доћи до њих.
39To naah Piter loe angthawk moe, nihnik hoi nawnto caeh. A phak naah, anih to im ranui ih asom ah caeh o haih: lamhmainawk boih a taengah angdoet o moe, qah o, nihcae hoi nawnto oh naah Dorka mah sak ih tlangqui hoi kahninawk to patuek pae o.
39А Петар уставши отиде с њима, и кад дође, изведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима.
40Piter mah nihcae to imthung hoi tacawtsak boih, khokkhu cangkrawn moe, lawk a thuih; kadueh qok bangah anghae moe, Tabitha, angthawk ah, tiah a naa. To naah nongpata loe mikpadai: nongpata mah Piter to hnuk naah, angthawk moe, anghnut.
40А Петар изгнавши све напоље клече на колена и помоли се Богу, и окренувши се к телу рече: Тавито! Устани. А она отвори очи своје, и видевши Петра седе.
41Piter mah anih ih ban to patawnh moe, pathawk tahang; kaciim kaminawk hoi lamhmainawk to a kawk moe, nihcae khaeah kahing let nongpata to a paek.
41Петар пак пруживши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу.
42To tamthang loe Joppa vangpui boih ah amthang, paroeai kaminawk mah Angraeng to tang o.
42И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вероваше Господа.
43Piter loe Joppa vangpui ah Simon, tiah ahmin kaom, moihin hui kami ih im ah, ni kasawk ah cam.
43И догоди се да он оста много дана у Јопи у неког Симона кожара.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.