Toksahkungnawk 12
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1To nathuem ah Herod siangpahrang loe kricaanawk pacaekthlaek hanah khopoek.
1У оно пак време подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.
2Anih mah Johan ih amnawk Jakob to sumsen hoiah hum.
2И погуби Јакова брата Јовановог мачем.
3Anih mah to tiah ka sak pongah Judah kaminawk anghoe o, tiah panoek naah, Piter doeh naeh hanah pacaeng. (To atue loe taeh thuh ai ih takaw caakhaih poih niah oh.)
3И видевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а беху дани пресних хлебова),
4Anih mah Piter to naeh moe, thongim pakhrak; Herod ih Easter poih boeng pacoengah, anih to kaminawk hma ah lok ka caek han, tiah a poek pongah, anih to abu palito misatuh kaminawk a toepsak.
4ког и ухвати и баци у тамницу и предаде га четворици четвртника војничких да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ.
5Piter to thongim thungah paung: toe kricaanawk mah anih han boeng ai ah Sithaw khae lawkthuih pae o.
5И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.
6Herod mah anih lokcaekhaih atue phak tom naah, Piter to misatuh kami hnik salakah iih o sak moe, sumqui hnetto hoiah pathlet o: thongim thok hma ah loe toepkung kami hnetto oh hoi.
6А кад хтеде Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу.
7Khenah, Angraeng ih van kami anih khaeah angzoh moe, aanghaih mah thongim thung to toeh: anih mah Piter to panak ah tabaeng pae dop moe, palawt, Karangah angthawk ah, tiah a naa. To naah anih ban ih sumqui doeh angkhring pae roep.
7И гле, анђео Господњи приступи, и светлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брже. И спадоше му вериге с руку.
8Van kami mah anih khaeah, Kahni to angkhuk ah loe, khokpanai abuen ah, tiah a naa. A thuih ih lok baktih toengah Piter mah sak. Anih mah Piter khaeah, Kahni to angkhuk ah loe, ka hnukah bangah, tiah a naa.
8А анђео му рече: Опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: Обуци хаљину своју, па хајде за мном.
9Anih loe tacawt moe, a hnukah bang; to tiah van kami mah sak ih hmuen loe tangtang ni, tiah Piter mah panoek ai; hmuen hnuksakhaih kalang mue ka hnuk, tiah a poek.
9И изишавши иђаше за њим, и не знаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару.
10Imkhaan maeto hoi hnetto a poeng hoi moe, avang thung caehhaih sum khongkha to a phak hoi; thok loe angmah koehah amongh: a caeh hoi poe moe, loklam maeto a caeh hoi poe pacoengah, van kami mah anih to caehtaak.
10А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденим која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега.
11Piter mah, Angraeng mah angmah ih van kami to patoeh moe, Herod ih ban hoi Judah kaminawk poekhaih thung hoiah ang loisak boeh, tito vaihi ka panoek boeh, tiah thuih.
11И кад дође Петар к себи рече: Сад заиста видим да Бог посла анђела свог те ме избави из руку Иродових и од свега чекања народа јеврејског.
12To tiah a poek pacoengah, Mark, tiah ahmin kangtha paek o ih Johan amno Meri im ah a caeh, to ahmuen ah paroeai kaminawk nawnto amkhueng o moe, lawkthuih o.
12И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, где беху многи сабрани и мољаху се Богу.
13Piter mah thok to takhuek, Rhoda, tiah ahmin kaom nongpata maeto loe thok paong hanah thok taengah caeh.
13А кад куцну Петар у врата од двора, приступи девојка по имену Рода, да чује.
14Anih mah Piter ih lok ni, tiah panoek naah, oep loiah thok paong pae ai ah, imthung ah cawnh pae lat, Piter thok taengah angdoet, tiah a thuih pae.
14И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима.
15Nihcae mah to nongpata khaeah, Nam thu boeh ta ni, tiah a naa o. Toe anih mah tangtang ni kang thuih o, tiah a naa. To naah nihcae mah anih ih van kami mue, tiah a naa o.
15А они јој рекоше: Јеси ли ти луда? А она потврђиваше да је тако. А они говораху: Анђео је његов.
16Toe Piter mah thok to takhuek let bae: thok paongh pae o naah, anih to a hnuk o, nihcae loe dawnrai hoiah oh o.
16А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видеше га, и удивише се.
17Piter mah nihcae khaeah anghngai o duem hanah ban hoi angmathaih paek, to pacoengah Angraeng mah anih thongim thung hoi loisakhaih kawng to a thuih pae. Piter mah nihcae khaeah, Caeh oh loe, Jakob hoi nawkamyanawk khaeah hae hmuen kawng hae thuih pae oh, tiah a naa. To pacoengah anih loe tacawt moe, ahmuen kalah bangah caeh.
17А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго место.
18Khawnbang khodai naah loe, Piter kawbangmaw oh ving boeh, tiah thuih o moe, misatuh kaminawk salakah lokpunghaih to oh.
18А кад би дан, беше не мала буна међу војницима, шта то би од Петра.
19Herod mah anih to pakrong, toe hnu ai, to naah Herod mah thongim toep misatuh kaminawk to lokcaek moe, hum hanah lokpaek. To pacoengah anih loe Judea hoi Caesarea ah caeh moe, toah khosak.
19А кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре, и заповеди да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше.
20Herod loe Tura hoi Sidon vangpui ah kaom kaminawk nuiah anghoe ai: toe nihcae loe palung maeto amhonghaih hoiah anih khaeah angzoh o, nihcae loe siangpahrang prae thungah caaknaek pakrong o pongah, siangpahrang ukhaih thungah toksah Blasta to ampui ah sak o moe, siangpahrang palungphui han ai ah tahmenhaih hnik o.
20Јер се Ирод срђаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно дођоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царевог, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његовог царства.
21Khaeh ih ani phak naah, Herod loe siangpahrang khukbuen hoiah amthoep, angmah ih angraeng tangkhang nuiah anghnut moe, nihcae khaeah lokthuih.
21А у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и седавши на престо говораше им;
22To naah kaminawk mah, hae loe kami ih lok na ai, sithaw ih lok ni, tiah hang o.
22а народ викаше: Ово је глас Божји, а не човечији.
23Herod mah Sithaw lensawkhaih pakoeh ai pongah, akra ai ah Angraeng ih van kami mah anih to boh maat: alungnawk mah anih to caak o moe, duek.
23Али уједанпут удари га анђео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну.
24Toe Sithaw ih lok loe qoengh moe, pung tahang.
24А реч Божија растијаше и множаше се.
25A sak hoi ih tok boeng pacoengah, Barnabas hoi Saul loe Jerusalem hoiah amlaem hoi; nihnik mah Mark, tiah kawk o ih Johan doeh a caeh hoi haih.
25А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.