Oihana 27
Baibala Hemolele (Hawaiian Bible, 1868 revision)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1A PAA iho la ka manao e holo makou i Italia, haawi ae la lakou ia Paulo, a me kekahi poe i paa pu, i kahi lunahaneri, o Iulio kona inoa, no ka papa koa o Auguseto.
1И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.
2A ee makou i kekahi moku no Aderamuteno, a hemo aku la me ka manao e holo ma ke kapa o Asia; a o Arisetareko, no Teselonike i Makedonia, kekahi me makou.
2А кад уђосмо у лађу адрамитску да пловимо у азијска места, отискосмо се; и с нама беше Аристарх Македонац из Солуна.
3A ia la ae, pae makou i Sidona. Hana lokomaikai aku la o Iulio ia Paulo, ae aku la ia ia e hele i kona mau makamaka e hoomaha ia ia iho.
3И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују.
4A hemo aku la makou mai ia wahi aku, holo makou malalo o Kupero, no ka mea, pakuikui mai ka makani.
4И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер ветрови беху противни.
5Holo ae la makou a hala ke kai o Kilikia, a me Pamepulia, a hiki makou ma Mura o Lukia.
5И препловивши пучину киликијску и памфилијску дођосмо у Миру ликијску.
6A malaila loaa i ka lunahaneri he moku no Alekanederia, e holo ana i Italia; hoee ae la oia ia makou iloko.
6И онде нашавши капетан лађу александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.
7Holo lohi aku la makou i na la he nui loa, a hiki apuepue makou i Kenido, no ka mea, aole i aeia ka makani ia makou, holo ae la makou malalo o Kerete, ma Salemone;
7И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не даваше, допловисмо под Крит код Салмоне.
8A hala ia wahi me ka apuepne hiki aku la makou i kahi i kapaia o Naawamaikai, kahi i kokoke mai i ke kulanakauhale o Lasaia.
8И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно место које се зове Добра Пристаништа, код ког близу беше град Ласеја.
9Ua loihi loa ka manawa i hala, a ua hiki no hoi ka wa pono ole ke holo, no ka mea, ua hala ka wa hookeai, alaila ao mai la o Paulo ia lakou,
9А пошто прође много времена, и већ пловљење не беше без страха, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле
10I mai la, E na kanaka, ke ike nei au i keia holo ana, e pilikia ana, a me ka lilo nui, aole ka ukana a me ka moku wale no, aka, o ko kakon mau ola kekahi.
10говорећи им: Људи! Видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа наших.
11Manao iho la ka lunahaneri i ka ke kahu moku, a me ka mea nona ka moku, aole i na mea i oleloia mai e Paulo.
11Али капетан послуша већма крманоша и господара од лађе неголи Павлове речи.
12Aole hoi i pono loa kela awa i ka hooilo, no ia mea, hoike mai ka nui i ka manao e holo aku, ina paha lakou e hiki aku i Poinike i ka hooilo, he awa no ia ma Kerete e huli ana ma Liba, a me Koro.
12А не будући пристаниште згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и онде да зимују у пристаништу критском, које гледа к југу и к западу.
13A aniani mai la ka makani, mai ke kukuluhema mai, manao iho la lakou, ua loaa ko lakou manao, hemo aku la a holo pili loko aku la i Kerete.
13И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.
14Aole i emo, pa mai la kekahi makani ino, he Eurokeludo ka inoa.
14Али не задуго потом дуну, насупрот њему, буран ветар који се зове Евроклидон.
15Punia iho la ka moku, aole hiki ke hooku i ka makani, hookuu ae la makou a holo.
15А кад се лађа оте, и не могаше се ветру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.
16A holo ae la makou malalo o kekahi aina, ua kapaia o Kelaude, hiki apuepue ia makou ke paa iho i ka waapa,
16А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,
17A hukiia ia iluna, hana iho la lakou i mea e kokua ai, hawele iho la lakou malalo o ka moku, a makau iho la o haule lakou ma ka Sureti, no ia mea, kuu iho la lakou i ka pea, a hooholoia pela.
17који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.
18Kahulihuli loa makou i ka ino, nolaila, ia la ae, hoomama iho la lakou i ka moku.
18А кад нам веома досађиваше бура сутрадан избациваху товаре.
19A i ke kolu o ka la, na ko makou lima no i hoolei aku i ka ukana pili i ka moku.
19И у трећи дан својим рукама избацисмо алат лађарски.
20A hala ae la na la he nui, aole hoi i ikea mai ka la a me na hoku, aole hoi okana mai o ka ino i kau ia maluna o makou, alaila pau aku la ka manaolana e hoolaia'i makou.
20А кад се ни сунце ни звезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, беше пропала сва нада да ћемо се избавити.
21A loihi ka ai ole ana, alaila ku mai la o Paulo iwaenakonu o lakou, i mai la, E na kanaka, ina oukou i hoolohe mai i ka'u, aole hoi i hemo mai, mai Kerete mai, ina ua pono, alaila aole kakou i loaa i keia ino, a me keia poho.
21И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: Требаше дакле, о људи! Послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.
22Ano hoi, ke nonoi aku nei au ia oukou, e olioli oukou; no ka mea, aole e lilo ana kekahi ola o oukou, o ka moku wale no.
22И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе;
23No ka mea, i ka po nei, ku mai la kekahi anela o ke Akua, nona no wan, a oia hoi ka'u e malama nei,
23јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога ког сам ја и коме служим,
24I mai la ia, Mai makau oe, e Paulo; e pono ia oe ke ku aku imua i ke alo o Kaisara; aia hoi, ua haawi mai la ke Akua i ka poe a pau e holo pu ana me oe nau.
24говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.
25Nolaila, e kanaka e, e olioli oukou; no ka mea, ke manaoio aku nei au i ke Akua, e hanaia mai, e like me ka mea i oleloia mai ai ia'u.
25Зато не бојте се, људи; јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.
26Aka hoi, e ili ana kakou ma kekahi mokupuni.
26Али ваља нам доћи на једно острво.
27A hiki i ka po umikumamaha, na hooholoholoia ae la makou ma Aderia, a i ke aumoe, manao iho la na luina e kokoke ana lakou i ka aina.
27А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи.
28A hoailona iho la, a he iwakalua anana i loaa ia lakou; a panee iki aku, hoailona hon, a loaa he umikumamalima anana.
28И измеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измерише, и нађоше петнаест хвати.
29Makau ae la o ili makou ma kahi pohaku, hoolei iho la lakou i na heleuma eha ma ka hope o ka moku, a iini iho la i ke ao ana ae.
29Онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.
30A imi na luina e mahuka aku, mai ka moku aku, ua kuu iho la i ka waapa ilalo i ke kai, me he mea la e lawe aku ana i mau heleuma, ma ka ihu;
30А кад лађари гледаху да побегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњег краја да спусте ленгере,
31Olelo ae la o Paulo i ka lunahaneri, a me ka poe koa, Ina aole lakou nei e noho i ka moku, aole loa e hiki ia oukou ke hoolaia.
31рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати.
32Alaila oki ae la ka poe koa i na kaula o ka waapa, a kuu ia ia e haule iho la.
32Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде.
33A kokoke ae la i ke ao, koi ae la o Paulo ia lakou a pau, e ai i ka ai, i ae la, Eia ka la umikumamaha o ko oukou hookeai ana, ua noho oukou me ka lalau ole i ka ai.
33А кад хтеде да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: Четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши.
34No ia mea, ke nonoi aku nei au ia oukou, e lalau i ka ai; no ka mea, o ko oukou mea ola ia. No ka mea, aole e haule kekahi lauo, ho o ko oukou mau poo.
34Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти.
35A i olelo ana pela, lalau iho la ia i ka berena, hoomaikai aku la i ke Akua imua o lakou a pau; a wawahi ae la, ai iho la.
35И рекавши ово узе хлеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести.
36Alaila, olioli iho la lakou a pau, a o lakou kekahi i lalau i ka ai.
36Онда се сви развеселивши и они једоше.
37A o na uhane a pau, maluna o ka moku, elua o makou haneri a me kanahikukumamaono kanaka.
37А у лађи беше нас душа свега двеста и седамдесет и шест.
38A maona ae la lakou i ka ai, hoomama iho la lakou i ka moku, a hoolei iho la i ka hua palaoa iloko o ke kai.
38И наситивши се јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море.
39A ao ae la, aole lakou i ike ia aina; kaunana nae lakou i kekahi kaikuono me ke kahakai. Mauao iho la lakou, ina e hiki, e hookomo i ka moku ilaila.
39А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с песком, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу.
40Ooki iho la lakou i na heleuma, a waiho iho la i ke kai, a wehe iho la i na kaula o ka hoeuli, a huki i ka pea nui i ka makani, a holo iuka.
40И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одрешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према ветрићу који дуваше, вожасмо се крају.
41Ika iho la lakou ilalo i kahi wili au, ili iho la ka moku, paa iho la ka ihu, aole loa i hemo, nahaha iho la ka hope i ka ikaika o na ale.
41А кад дођосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова.
42Manao iho la ka poe koa e pepehi i ka poe paahao, o au aku kekahi o lakou a pakele.
42А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.
43Makemake iho la ka lunahaneri e hoola ia Paulo, hoole aku la i ko lakou manao; kena aku la i ka poe hiki ke au, o lakou ke lele mua a hiki iuka.
43Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изиђу на земљу;
44A o ke koena, ma na papa kahi, a ma na mea o ka moku kahi; a pela lakou a pau i pakele ai a hiki i ka aina.
44а остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.