Захарії
Chapter 7

Захарії

Kulish and Puluj Bible (…
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Захарії 7

Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1У четвертому роцї царя Дарія, надійшло слово Господнє до Захарії, на четвертий день девятого місяця, Хаслева.
1Потом четврте године цара Дарија дође реч Господња Захарији четвртог дана деветог месеца, Хаслева,
2Послано Сарецера й Регем-Мелеха вкупі з товаришами помолитись перед лицем Господнїм,
2кад послаше у дом Божји Сарасара и Регемелеха и људе своје да моле Господа,
3І спитати сьвященників, що служили в дому в Господа сил небесних, та в пророків: Чи маємо в пятому місяцї плакати й постити, так як уже багато лїт досї чинили?
3и да говоре свештеницима, који беху у дому Господа над војскама, и пророцима, и кажу: Хоћемо ли плакати петог месеца одвајајући се, како чинисмо већ толико година?
4І надійшло до мене слово Господа сил небесних:
4И дође ми реч Господња Говорећи:
5Скажи всьому народові в краю й сьвященникам так: Коли ви в пятому й сьомому місяцї вже сїмдесята, років постили й плакали, так чи ви ж постили справдї мені?
5Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: Кад постисте и тужисте петог и седмог месеца за седамдесет година, еда ли мени постисте?
6Або коли ви їли й пили, так хиба ви не про себе їли й пили?
6А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами?
7Чи не сї ж самі слова проголошував Господь через попередних пророків, як іще Ерусалим був люден і зупокоєн із городами своїми навкруги, та як полуденні країни й низина були залюднені?
7Нису ли то речи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим беше насељен и миран и градови његови око њега, и кад беше насељен јужни крај и равница?
8І надійшло слово Господнє до Захарії:
8Дође реч Господња Захарији говорећи:
9Так говорить Господь Саваот: Чинїте правду на судї, й доказуйте любов та милосердє кожен до свого ближнього.
9Овако говори Господ над војскама: Судите право и будите милостиви и жалостиви један другом.
10Не тїснїть удови й сироти, заволоки та злиденника, й не мисліть у вашому серці зла одно одному.
10И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом.
11Вони ж не хотіли на се вважати, одвертались від мене й затулювали собі уші, щоб не чути,
11Али не хтеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују.
12І заткали серця свої, щоб не слухати закону й слів, що Господь Саваот посилав Духом своїм через прежнї пророки; за-те ж і досяг їх великий гнів Господа сил.
12И срцем својим отврднуше као дијамант да не чују закон и речи које сла Господ над војскама духом својим преко пророка пређашњих; зато дође велик гнев од Господа над војскама.
13Через те ж і бувало: як він накликав, а вони не слухали, так само й вони взивали, а я не слухав, говорить Господь сил.
13Зато као што Он вика, а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама.
14І я порозкидав їх проміж усїма народами, що їх перш вони й не знали, й зробилась країна пусткою по них так, що ніхто не переходив її нї сюди, нї туди, та й так обернули вони бажану землю в пустиню.
14Него их разметнух вихором по свим народима, којих не познаваше, и земља опусте иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.