Захарија 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Потом опет подигох очи своје, и видех, а то четвора кола излажаху између две горе, а те горе беху од бронзе.
1Ам ридикат дин ноу окий ши м-ам уйтат; ши ятэ кэ патру каре ешяу динтре дой мунць, ши мунций ерау де арамэ.
2У првим колима беху коњи риђи, а у другим колима коњи врани,
2Ла карул динтый ерау ниште кай роший, ла ал дойля кар, кай негри,
3а у трећим колима коњи бели, а у четвртим колима коњи шарени, јаки.
3ла ал трейля кар, кай албь ши ла ал патруля кар, кай бэлцаць ши роший.
4И проговоривши рекох анђелу који говораше са мном: Шта је то, господару мој?
4Ам луат кувынтул ши ам зис ынӂерулуй каре ворбя ку мине: „Че ынсямнэ ачештя, домнул меу?”
5А анђео одговори и рече ми: То су четири ветра небеска, који излазе испред Господа све земље, где стајаше.
5Ынӂерул мь-а рэспунс: „Ачештя сунт челе патру вынтурь але черурилор, каре ес дин локул ын каре стэтяу ынаинтя Домнулуй ынтрегулуй пэмынт.”
6Коњи врани што су у једним, они иду у северну земљу; а бели иду за њима, а шарени иду у земљу јужну.
6Каий чей негри, ынхэмаць ла унул дин каре, с-ау ындрептат спре цара де ла мязэноапте ши чей албь ау мерс дупэ ей; чей бэлцаць с-ау ындрептат спре цара де мязэзи.
7И јаки изашавши хтеше да иду и пролазе земљу; и рече: Идите пролазите земљу. И стадоше пролазити земљу.
7Чей роший ау ешит ши ей ши ау черут сэ мяргэ сэ кутреере пэмынтул. Ынӂерул ле-а зис: „Дучеци-вэ де кутреераць пэмынтул!” Ши ау кутреерат пэмынтул.
8Тада ме зовну, и рече ми: Види, који отидоше у земљу северну, умирише дух мој у земљи северној.
8Ел м-а кемат ши мь-а зис: „Ятэ кэ чей че се ындряптэ спре цара де мязэноапте фак сэ се май потоляскэ мыния Мя ын цара де ла мязэноапте.”
9Потом ми дође реч Господња говорећи:
9Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
10Узми од робља, од Хелдаја и од Товије и од Једаје, који дођоше из вавилонске, па дођи истог дана и уђи у дом Јосије, сина Софонијиног.
10„Сэ примешть дарурь де ла принший де рэзбой дин Бабилон: Хелдай, Тобия ши Иедая, ши ануме сэ те дучь ту ынсуць ын зиуа ачея ын каса луй Иосия, фиул луй Цефания, унде с-ау дус ей кынд ау венит дин Бабилон.
11Узми сребра и злата, и начини венце, и метни на главу Исусу, сину Јоседековом, поглавару свештеничком.
11Сэ ей де ла ей арӂинт ши аур, сэ фачь дин еле о кунунэ ши с-о пуй пе капул луй Иосуа, фиул луй Иоцадак, мареле преот,
12И реци му говорећи: Овако вели Господ над војскама: Ево човека, коме је име Клица, која ће клијати с места свог и саградиће цркву Господњу.
12ши сэ-й спуй: ‘Аша ворбеште Домнул оштирилор: «Ятэ кэ ун ом ал кэруй нуме есте Одрасла ва одрэсли дин локул луй ши ва зиди Темплул Домнулуй.
13Јер ће Он саградити цркву Господњу, и носиће славу, и седеће и владати на свом престолу, и биће свештеник на престолу свом, и савет мирни биће међу обема.
13Да, Ел ва зиди Темплул Домнулуй, ва пурта подоабэ ымпэрэтяскэ, ва шедя ши ва стэпыни пе скаунул Луй де домние, ва фи преот пе скаунул Луй де домние ши о десэвыршитэ унире ва домни ынтре ей амындой.»’
14И венци нека буду Елему и Товији и Једаји и Хену, сину Софонијином за спомен у цркви Господњој.
14Кунуна ва фи пентру Хелем, Тобия ши Иедая ши пентру Хен, фиул луй Цефания, ка о адучере аминте ын Темплул Домнулуй.
15И који су далеко доћи, ће и градиће цркву Господњу, и познаћете да ме је Господ над војскама послао к вама. И то ће бити ако узаслушате глас Господа Бога свог.
15Чей че сунт департе вор вени ши вор лукра ла Темплул Домнулуй; ши вець шти астфел кэ Домнул оштирилор м-а тримис ла вой. Лукрул ачеста се ва ынтымпла дакэ вець аскулта гласул Домнулуй Думнезеулуй востру.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.