Захарија 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1У тај ће дан бити отворен извор дому Давидовом и становницима јерусалимским за грех и за нечистоту.
1Ын зиуа ачея, се ва дескиде касей луй Давид ши локуиторилор Иерусалимулуй ун извор пентру пэкат ши некурэцие.
2И у тај ћу дан, говори Господ над војскама, истребити из земље имена идолима да се више не спомињу, и пророке и нечисти дух уклонићу из земље.
2Ын зиуа ачея”, зиче Домнул оштирилор, „вой стырпи дин царэ нумеле идолилор, ка нимень сэ ну-шь май адукэ аминте де ей; вой скоате, де асеменя, дин царэ пе пророчий минчиношь ши духул некурат.
3И ако ко још успророкује, рећи ће му отац његов и мати његова, који га родише: Нећеш бити жив, јер си говорио лаж у име Господње. И отац ће га његов и мати његова, који га родише, пробости, што пророкова.
3Ши, дакэ ва май пророчь чинева, атунч татэл сэу ши мама са, ыншишь пэринций луй, ый вор зиче: ‘Ту ну вей трэи, кэч ай спус минчунь ын Нумеле Домнулуй’; ши татэл сэу ши мама са, чей каре л-ау нэскут, ыл вор стрэпунӂе кынд ва пророчь.
4И у тај ће се дан стидети пророци, сваки своје утваре, кад би пророковао, и неће се огртати плаштем од кострети да би лагали.
4Ын зиуа ачея, пророчий се вор рушина, фиекаре, де веденииле лор кынд вор пророчь ши ну се вор май ымбрэка ынтр-о манта де пэр ка сэ минтэ пе оамень.
5Него ће сваки рећи: Нисам пророк, ратар сам, јер ме човек најми од младости моје.
5Чи фиекаре дин ей ва зиче: ‘Еу ну сунт пророк, чи сунт плугар, кэч ам фост кумпэрат дин тинереця мя!’
6И ако му ко рече: Какве су ти то ране на рукама? Он ће одговорити: Допадох их у кући пријатеља својих.
6Ши дакэ-л ва ынтреба чинева: ‘Де унде вин ачесте рэнь пе каре ле ай ла мынь?’, ел ва рэспунде: ‘Ын каса челор че мэ юбяу ле-ам примит.’
7Мачу, устани на пастира мог, и на човека друга мог, говори Господ над војскама, удари пастира, и овце ће се разбећи, али ћу окренути руку своју к малима.
7Скоалэ-те, сабие, асупра пэсторулуй Меу ши асупра омулуй каре ымь есте товарэш!”, зиче Домнул оштирилор. „Ловеште пе пэстор ши се вор рисипи оиле! Ши Ымь вой ынтоарче мына спре чей мичь.
8И у свој земљи, говори Господ, два ће се дела истребити у њој и погинути, а трећи ће остати у њој;
8Ын тоатэ цара”, зиче Домнул, „доуэ треимь вор фи нимичите, вор пери, яр чялалтэ треиме ва рэмыне.
9И ту ћу трећину метнути у огањ, и претопићу их како се претапа сребро, и окушаћу их како се куша злато, они ће призвати име моје, и ја ћу им се одазвати и рећи ћу: То је мој народ; а они ће рећи: Господ је Бог наш.
9Дар треимя ачаста дин урмэ о вой пуне ын фок ши о вой курэци кум се курэцеште арӂинтул, о вой лэмури кум се лэмуреште аурул. Ей вор кема Нумеле Меу ши ый вой аскулта; Еу вой зиче: ‘Ачеста есте попорул Меу!’ Ши ей вор зиче: ‘Домнул есте Думнезеул меу!’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.