3. Мојсијева 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Још рече Господ Мојсију говорећи:
1And the Lord spoke to Moses, saying:
2Заповеди синовима Израиљевим нека ти донесу уље маслиново чисто, цеђено, за видело, да жишци горе вазда.
2Command the children of Israel, that they bring unto thee the finest and dearest oil of olives, to furnish the lamps continually,
3Пред завесом сведочанства у шатору од састанка Арон ће их намештати да горе од вечера до јутра пред Господом вазда законом вечним од колена до колена.
3Without the veil of the testimony in the tabernacle of the covenant. And Aaron shall set them from evening until morning before the Lord, by a perpetual service and rite in your generations.
4На свећњак чисти намештаће жишке пред Господом вазда.
4They shall be set upon the most pure candlestick before the Lord continually.
5И узми белог брашна, и испеци дванаест колача, сваки колач да буде од две десетине ефе.
5Thou shalt take also fine hour, and shalt bake twelve leaves thereof, two tenths shall be in every loaf:
6И постави их у два реда, по шест у један ред, на чистом столу пред Господом.
6And thou shalt set them six and six one against another upon the most clean table before the Lord:
7И на сваки ред метни када чистог, да буде за сваки хлеб спомен, жртва огњена Господу.
7And thou shalt put upon them the dearest frankincense, that the bread may be for a memorial of the oblation of the Lord.
8Сваке суботе нека их поставља свештеник пред Господом вазда узимајући од синова Израиљевих законом вечним.
8Every sabbath they shall be changed before the Lord, being received of the children of Israel by an everlasting covenant:
9И биће Аронови и синова његових, који ће јести на месту светом, јер им је светиња над светињама од огњених жртава Господњих законом вечним.
9And they shall be Aaron’s and his sons’, that they may eat them in the holy place: because it is most holy of the sacrifices of the Lord by a perpetual right.
10А изађе син једне Израиљке, коме је отац био Мисирац, међу синове Израиљеве, и свади се у логору син жене Израиљке с неким Израиљцем.
10And behold there went out the son of a woman of Israel, whom she had of an Egyptian, among the children of Israel, and fell at words in the camp with a man of Israel.
11И псујући син жене Израиљке похули на име Божије, те га доведоше к Мојсију; а мати му беше по имену Саломита, кћи Давријина, од племена Дановог.
11And when he had blasphemed the name, and had cursed it, he was brought to Moses: (now his mother was called Salumith, the daughter of Dabri, of the tribe of Dan:)
12И метнуше га у затвор докле им се каже шта ће чинити с њим по речи Господњој.
12And they put him into prison, till they might know what the Lord would command.
13А Господ рече Мојсију говорећи:
13And the Lord spoke to Moses,
14Изведи тог псовача напоље из логора, и нека сви који су чули метну руке своје на главу његову, и нека га сав народ заспе камењем.
14Saying: Bring forth the blasphemer without the camp, and let them that heard him, put their hands upon his head, and let all the people stone him.
15А синовима Израиљевим кажи и реци: Ко би год похулио Бога свог, носиће грех свој.
15And thou shalt speak to the children of Israel: the man that curseth his God, shall bear his sin:
16Ко би ружио име Господње, да се погуби, сав народ да га заспе камењем; и дошљак и домородац који би ружио име Господње, да се погуби.
16And he that blasphemeth the name of the Lord, dying let him die: all the multitude shall stone him, whether he be a native or a stranger. He that blasphemeth the name of the Lord, dying let him die.
17И ко убије човека, да се погуби.
17He that striketh and killeth a man, dying let him die.
18А ко убије живинче, нека врати друго, живинче за живинче.
18He that killeth a beast, shall make it good, that is to say, shall give beast for beast.
19И ко рани ближњег свог, како учини тако да му буде:
19He that giveth a blemish to any of his neighbours: as he hath done, so shall it be done to him:
20Улом за улом, око за око, зуб за зуб; како оштети тело човеку, онако да му се учини.
20Breach for breach, eye for eye, tooth for tooth, shall he restore. What blemish he gave, the like shall he be compelled to suffer.
21Ко убије живинче, да врати друго; али ко убије човека, да се погуби.
21He that striketh a beast, shall render another. He that striketh a man shall be punished.
22Закон да вам је један, дошљаку да буде као и рођеном у земљи. Јер сам ја Господ Бог ваш.
22Let there be equal judgment among you, whether he be a stranger, or a native that offends: because I am the Lord your God.
23И Мојсије каза синовима Израиљевим, а они изведоше псовача напоље из логора, и засуше га камењем; и учинише синови Израиљеви како Господ заповеди Мојсију.
23And Moses spoke to the children of Israel: and they brought forth him that had blasphemed, without the camp, and they stoned him. And the children of Israel did as the Lord had commanded Moses.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.