3. Мојсијева 26
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Немојте градити себи идола ни ликова резаних, нити ступова подижите, ни камена са сликама мећите у својој земљи да му се клањате; јер сам ја Господ Бог ваш.
1I am the Lord your God: you shall not make to yourselves any idol or graven thing, neither shall you erect pillars, nor set up a remarkable stone in your land, to adore it: for I am the Lord your God.
2Држите суботе моје, и светињу моју поштујте; ја сам Господ.
2Keep my sabbaths, and reverence my sanctuary: I am the Lord.
3Ако узживите по мојим уредбама, и заповести моје уздржите и ушчините,
3If you walk in my precepts, and keep my commandments, and do them, I will give you rein in due seasons.
4даваћу вам дажд на време, и земља ће рађати род свој, и дрвета ће у пољу рађати род свој;
4And the ground shall bring forth its increase, and the trees shall be filled with fruit.
5и вршидба ће вам стизати бербу виноградску, а берба ће виноградска стизати сејање, и јешћете хлеб свој до ситости, и живећете без страха у земљи својој.
5The threshing of your harvest shall reach unto the vintage, and the vintage shall reach unto the sowing time: and you shall eat your bread to the full, and dwell in your land without fear.
6Јер ћу дати мир земљи, те ћете спавати а неће бити никога да вас плаши; учинићу, те ће нестати зле звери из земље, и мач неће пролазити преко ваше земље.
6I will give peace in your coasts: you shall sleep, and there shall be none to make you afraid. I will take away evil beasts: and the sword shall not pass through your quarters.
7Него ћете терати непријатеље своје, и падаће пред вама од мача.
7You shall pursue your enemies, and they shall fall before you.
8Вас ће петорица терати стотину, а вас стотина тераће десет хиљада, и падаће непријатељи ваши пред вама од мача.
8Five of yours shall pursue a hundred others, and a hundred of you ten thousand: your enemies shall fall before you by the sword.
9И обратићу се к вама, и учинићу вам да растете, и умножићу вас, и утврдићу завет свој с вама.
9I will look on you, and make you increase: you shell be multiplied, and I will establish my covenant with you.
10И јешћете жито старо, од много година, и изасипаћете старо кад дође ново.
10You shall eat the oldest of the old store, and, new coming on, you shall cast away the old.
11И наместићу стан свој међу вама, и душа моја неће мрзети на вас.
11I will set my tabernacle in the midst of you, and my soul shall not cast you off.
12И ходићу међу вама, и бићу вам Бог, и ви ћете бити мој народ.
12I will walk among you, and will be your God, and you shall be my people.
13Ја сам Господ Бог ваш, који вас изведох из земље мисирске да им не робујете, и поломих палице јарма вашег, и исправих вас да ходите право.
13I am the Lord your God: who have brought you out of the land of the Egyptians, that you should not serve them, and who have broken the chains of your necks, that you might go upright.
14Ако ли ме не узаслушате, и не учините све ове заповести,
14But if you will not hear me, nor do all my commandments,
15ако повргнете уредбе моје и души вашој омрзну закони моји да не творите све заповести моје, и раскинете завет мој,
15If you despise my laws, and contemn my judgments so as not to do those things which are appointed by me, and to make void my covenant:
16и ја ћу вама учинити ово: Пустићу на вас страх, суву болест и врућицу, које ће вам очи искварити и душу уцвелити; и залуду ћете сејати семе своје, јер ће га јести непријатељи ваши.
16I also will do these things to you: I will quickly visit you with poverty, and burning heat, which shall waste your eyes, and consume your lives. You shall sow your seed in vain, which shall be devoured by your enemies.
17И окренућу лице своје насупрот вама, и сећи ће вас непријатељи ваши, и који мрзе на вас биће вам господари, и бежаћете кад вас нико не тера.
17I will set my face against you, and you shall fall down before your enemies, and shall be made subject to them that hate you, you shall flee when no man pursueth you.
18Ако ме ни тада не станете слушати, караћу вас још седам пута више за грехе ваше.
18But if you will not yet for all this obey me: I will chastise you seven times more for your sins,
19Потрћу понос силе ваше, и учинићу да небо над вама буде као гвожђе, а земља ваша као бронза.
19And I will break the pride of your stubbornness, and I will make to you the heaven above as iron, and the earth as brass:
20Снага ће се ваша трошити узалуд, јер земља ваша неће рађати рода свог, и дрвета по земљи неће рађати рода свог.
20Your labour shall be spent in vain, the ground shall not bring forth her increase, nor the trees yield their fruit.
21Ако ми узидете насупрот и не будете хтели слушати ме, додаћу вам седам пута више мука према гресима вашим.
21If you walk contrary to me, and will not hearken to me, I will bring seven times more plagues upon you for your sins:
22Пустићу на вас звери пољске, које ће вам децу изјести, и стоку потрти и вас умалити, и опустеће путеви ваши.
22And I will send in upon you the beasts of the held, to destroy you and your cattle, and make you few in number, and that your highways may be desolate.
23Ако се ни од тога не поправите, него ми још узидете насупрот,
23And if even so you will not amend, but will walk contrary to me:
24и ја ћу вама ићи насупрот, и бићу вас још седам пута више за грехе ваше.
24I also will walk contrary to you, and will strike you seven times for your sins.
25Пустићу на вас мач, који ће осветити мој завет; а кад се слежете у градове своје, тада ћу пустити помор међу вас, и бићете предани у руке непријатељу.
25And I will bring in upon you the sword that shall avenge my covenant. And when you shall flee into the cities, I will send the pestilence in the midst of you, and you shall be delivered into the hands of your enemies,
26И кад вам сломим потпору у хлебу, десет ће жена пећи хлеб ваш у једној пећи, и даваће вам хлеб ваш на меру, и јешћете а нећете се наситити.
26After I shall have broken the staff of your bread: so that ten women shall bake your bread in one oven, and give it out by weight: and you shall eat, and shall not be filled.
27Ако ме ни тако не станете слушати, него ми узидете насупрот,
27But if you will not for all this hearken to me, but will walk against me:
28и ја ћу вама с гневом ићи насупрот, и седам пута већма караћу вас за грехе ваше.
28I will also go against you with opposite fury, and I will chastise you with seven plagues for your sins,
29И јешћете месо од синова својих, и месо од кћери својих јешћете.
29So that you shall eat the flesh of your sons and of your daughters.
30Развалићу висине ваше, и оборићу идоле ваше, и метнућу трупове ваше на трупове гадних богова ваших, и мрзиће душа моја на вас.
30I will destroy your high places, and break your idols. You shall fall among the ruins of your idols, and my soul shall abhor you.
31И обратићу градове ваше у пустош, и разорићу светиње ваше, и нећу више мирисати мириса вашег.
31Insomuch that I will bring your cities to be a wilderness, and I will make your sanctuaries desolate, and will receive no more your sweet odours.
32И опустећу земљу да ће јој се чудити непријатељи ваши, који ће живети у њој.
32And I will destroy your land, and your enemies shall be astonished at it, when they shall be the inhabitants thereof.
33А вас ћу расејати по народима, и учинићу да вас гоне с голим мачем; и земља ће ваша бити пуста и градови ваши раскопани.
33And I will scatter you among the Gentiles, and I will draw out the sword after you, and your land shall be desert, and your cities destroyed.
34Тада ће земљи бити миле суботе њене за све време докле буде пуста; и кад будете у земљи својих непријатеља, земља ће почивати, и биће јој миле суботе њене.
34Then shall the land enjoy her sabbaths all the days of her desolation: when you shall be
35За све време докле буде пуста почиваће, јер није почивала у ваше суботе, кад сте у њој живели.
35In the enemy’s land, she shall keep a sabbath, and rest in the sabbaths of her desolation, because she did not rest in your sabbaths when you dwelt therein.
36А који вас остану, метнућу страх у срца њихова у земљама непријатеља њихових, те ће их гонити лист кад шушне заљуљавши се, и они ће бежати као испред мача, и падаће а нико их неће терати.
36And as to them that shall remain of you I will send fear in their hearts in the countries of their enemies, the sound of a flying leaf shall terrify them, and they shall flee as it were from the sword: they shall fall, when no man pursueth them,
37И падаће један преко другог као од мача, а нико их неће терати; и нећете се моћи држати пред непријатељима својим.
37And they shall every one fall upon their brethren as fleeing from wars, none of you shall dare to resist your enemies.
38Него ћете изгинути међу народима, и прождреће вас земља непријатеља ваших.
38You shall perish among the Gentiles, and an enemy’s land shall consume you.
39А који вас остану, чилеће за безакоње своје у земљи непријатеља својих, и за безакоње отаца својих чилеће.
39And if of them also some remain, they shall pine away in their iniquities, in the land of their enemies, and they shall be afflicted for the sins of their fathers, and their own:
40Али ако признаду безакоње своје и безакоње отаца својих по гресима, којима ми грешише и којима ми идоше насупрот,
40Until they confess their iniquities and the iniquities of their ancestors, whereby they have transgressed me, and walked contrary unto me.
41те и ја њима идох насупрот и одведох их у земљу непријатеља њихових; ако се тада понизи срце њихово необрезано, и буде им право што су покарани за безакоње своје,
41Therefore I also will walk them, and bring them into their enemies’ land until their uncircumcised mind be ashamed: then shall they pray for their sins.
42тада ћу се опоменути завета свог с Јаковом, и завета свог са Исаком, и завета свог са Аврамом опоменућу се, и земље ћу се опоменути.
42And I will remember my covenant, that I made with Jacob, and Isaac, and Abraham. I will remember also the land:
43Када се земља опрости њих и буду јој миле суботе њене кад опусти с њих, и њима буде право што су покарани за безакоње своје, јер судове моје повргоше и души њиховој омрзоше уредбе моје.
43Which when she shall be left by them, shall enjoy her sabbaths, being desolate for them. But they shall pray for their sins, because they rejected my judgments, and despised my laws.
44А зато ни онда кад буду у земљи непријатеља својих нећу их поврћи нити ћу тако омрзнути на њих да их потрем и раскинем завет свој са њима; јер сам ја Господ Бог њихов.
44And yet for all that when they were in the land of their enemies, I did not cast them off altogether, neither did I so despise them that they should be quite consumed, and I should make void my covenant with them. For I am the Lord their God.
45Него ћу се њих ради опоменути завета са старима њиховим, које изведох из земље мисирске народима на видику да им будем Бог, ја Господ.
45And I will remember my former covenant, when I brought them out of the land of Egypt, in the sight of the Gentiles, to be their God. I am the Lord. These are the judgments, and precepts, and laws, which the Lord gave between him and the children of Israel in mount Sinai by the hand of Moses.
46Ово су уредбе и судови и закони, које постави Господ између себе и синова Израиљевих на гори синајској преко Мојсија.
no verse 46 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.