3. Мојсијева 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Још рече Господ Мојсију говорећи:
1Then the LORD said to Moses,
2Заповеди синовима Израиљевим нека ти донесу уље маслиново чисто, цеђено, за видело, да жишци горе вазда.
2“Command the Israelites to bring you pure oil of pressed olives for the light, to keep the lamps burning continually.
3Пред завесом сведочанства у шатору од састанка Арон ће их намештати да горе од вечера до јутра пред Господом вазда законом вечним од колена до колена.
3Outside the veil of the Testimony in the Tent of Meeting, Aaron is to tend the lamps continually before the LORD from evening until morning. This is to be a permanent statute for the generations to come.
4На свећњак чисти намештаће жишке пред Господом вазда.
4He shall tend the lamps on the pure gold lampstand before the LORD continually.
5И узми белог брашна, и испеци дванаест колача, сваки колач да буде од две десетине ефе.
5You are also to take fine flour and bake twelve loaves, using two-tenths of an ephah for each loaf,
6И постави их у два реда, по шест у један ред, на чистом столу пред Господом.
6and set them in two rows—six per row—on the table of pure gold before the LORD.
7И на сваки ред метни када чистог, да буде за сваки хлеб спомен, жртва огњена Господу.
7And you are to place pure frankincense near each row, so that it may serve as a memorial portion for the bread, an offering made by fire to the LORD.
8Сваке суботе нека их поставља свештеник пред Господом вазда узимајући од синова Израиљевих законом вечним.
8Every Sabbath day the bread is to be set out before the LORD on behalf of the Israelites as a permanent covenant.
9И биће Аронови и синова његових, који ће јести на месту светом, јер им је светиња над светињама од огњених жртава Господњих законом вечним.
9It belongs to Aaron and his sons, who are to eat it in a holy place; for it is to him a most holy part of the offerings made by fire to the LORD—his portion forever.”
10А изађе син једне Израиљке, коме је отац био Мисирац, међу синове Израиљеве, и свади се у логору син жене Израиљке с неким Израиљцем.
10Now the son of an Israelite mother and an Egyptian father went out among the Israelites, and a fight broke out in the camp between him and an Israelite.
11И псујући син жене Израиљке похули на име Божије, те га доведоше к Мојсију; а мати му беше по имену Саломита, кћи Давријина, од племена Дановог.
11The son of the Israelite woman blasphemed the Name with a curse. So they brought him to Moses. (His mother’s name was Shelomith daughter of Dibri, of the tribe of Dan.)
12И метнуше га у затвор докле им се каже шта ће чинити с њим по речи Господњој.
12They placed him in custody until the will of the LORD should be made clear to them.
13А Господ рече Мојсију говорећи:
13Then the LORD said to Moses,
14Изведи тог псовача напоље из логора, и нека сви који су чули метну руке своје на главу његову, и нека га сав народ заспе камењем.
14“Take the blasphemer outside the camp, and have all who heard him lay their hands on his head; then have the whole assembly stone him.
15А синовима Израиљевим кажи и реци: Ко би год похулио Бога свог, носиће грех свој.
15And you are to tell the Israelites, ‘If anyone curses his God, he shall bear the consequences of his sin.
16Ко би ружио име Господње, да се погуби, сав народ да га заспе камењем; и дошљак и домородац који би ружио име Господње, да се погуби.
16Whoever blasphemes the name of the LORD must surely be put to death; the whole assembly must surely stone him, whether he is a foreign resident or native; if he blasphemes the Name, he must be put to death.
17И ко убије човека, да се погуби.
17And if a man takes the life of anyone else, he must surely be put to death.
18А ко убије живинче, нека врати друго, живинче за живинче.
18Whoever kills an animal must make restitution—life for life.
19И ко рани ближњег свог, како учини тако да му буде:
19If anyone injures his neighbor, whatever he has done must be done to him:
20Улом за улом, око за око, зуб за зуб; како оштети тело човеку, онако да му се учини.
20fracture for fracture, eye for eye, tooth for tooth. Just as he injured the other person, the same must be inflicted on him.
21Ко убије живинче, да врати друго; али ко убије човека, да се погуби.
21Whoever kills an animal must make restitution, but whoever kills a man must be put to death.
22Закон да вам је један, дошљаку да буде као и рођеном у земљи. Јер сам ја Господ Бог ваш.
22You are to have the same standard of law for the foreign resident and the native; for I am the LORD your God.’”
23И Мојсије каза синовима Израиљевим, а они изведоше псовача напоље из логора, и засуше га камењем; и учинише синови Израиљеви како Господ заповеди Мојсију.
23Then Moses spoke to the Israelites, and they took the blasphemer outside the camp and stoned him. So the Israelites did as the LORD had commanded Moses.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.