Исаија 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим.
1Слово, которое было в видении к Исаии, сыну Амосову, о Иудее и Иерусалиме.
2Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи.
2И будет в последние дни, гора дома Господня будет поставлена во главу гор и возвысится над холмами, и потекут к ней все народы.
3И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.
3И пойдут многие народы и скажут: придите, и взойдем на гору Господню, в дом Бога Иаковлева, и научит Он нас Своим путям и будем ходить по стезям Его; ибо от Сиона выйдет закон, и слово Господне - из Иерусалима.
4И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.
4И будет Он судить народы, и обличит многие племена; и перекуют мечи свои на орала, и копья свои - на серпы: не поднимет народ на народ меча, и не будут более учиться воевать.
5Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој.
5О, дом Иакова! Придите, и будем ходить во свете Господнем.
6Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.
6Но Ты отринул народ Твой, дом Иакова, потому что они многое переняли от востока: и чародеи у них, как у Филистимлян, и с сынами чужих они в общении.
7И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја.
7И наполнилась земля его серебром и золотом, и нет числа сокровищам его; и наполнилась земля его конями, и нет числа колесницам его;
8Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.
8и наполнилась земля его идолами: они поклоняются делу рук своих, тому, что сделали персты их.
9И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.
9И преклонился человек, и унизился муж, - и Ты не простишь их.
10Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог.
10Иди в скалу и сокройся в землю от страха Господа и от славы величия Его.
11Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
11Поникнут гордые взгляды человека, и высокое людское унизится; и один Господь будет высок в тот день.
12Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени,
12Ибо грядет день Господа Саваофа на все гордое и высокомерное и на все превознесенное, - и оно будет унижено,
13И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске,
13и на все кедры Ливанские, высокие и превозносящиеся, и на все дубы Васанские,
14И на све горе високе и на све хумове издигнуте,
14и на все высокие горы, и на все возвышающиеся холмы,
15И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,
15и на всякую высокую башню, и на всякую крепкую стену,
16И на све лађе тарсиске и на све ликове миле.
16и на все корабли Фарсисские, и на все вожделенные украшения их.
17Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
17И падет величие человеческое, и высокое людское унизится; и один Господь будет высок в тот день,
18И идола ће нестати сасвим.
18и идолы совсем исчезнут.
19И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
19И войдут люди в расселины скал и в пропасти земли от страха Господа и от славы величия Его, когда Он восстанет сокрушить землю.
20Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима,
20В тот день человек бросит кротам и летучим мышам серебряных своих идолов и золотых своих идолов, которых сделал себе для поклонения им,
21Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
21чтобы войти в ущелья скал и в расселины гор от страха Господа и от славы величия Его, когда Он восстанет сокрушить землю.
22Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?
22Перестаньте вы надеяться на человека, которого дыхание в ноздрях его, ибо что он значит?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.