Исаија 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,
1Горе тем, которые постановляют несправедливые законы и пишут жестокие решения,
2Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж.
2чтобы устранить бедных от правосудия и похитить права у малосильных из народа Моего, чтобы вдов сделать добычею своею и ограбить сирот.
3А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју?
3И что вы будете делать в день посещения, когда придет гибель издалека? К кому прибегнете за помощью? И где оставите богатство ваше?
4Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.
4Без Меня согнутся между узниками и падут между убитыми. При всем этом не отвратится гнев Его, и рука Его еще простерта.
5Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост.
5О, Ассур, жезл гнева Моего! и бич в руке его - Мое негодование!
6На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама.
6Я пошлю его против народа нечестивого и против народа гнева Моего, дам ему повеление ограбить грабежом и добыть добычу и попирать его, как грязь на улицах.
7Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истреби многе народе.
7Но он не так подумает и не так помыслит сердце его; у него будет на сердце - разорить и истребить немало народов.
8Јер ће рећи: Кнезови моји нису ли сви цареви?
8Ибо он скажет: “не все ли цари князья мои?
9Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск?
9Халне не то же ли, что Кархемис? Емаф не то же ли, что Арпад? Самария не то же ли, что Дамаск?
10Како је рука моја нашла царства лажних богова, којих ликови беху јачи од јерусалимских и самаријских,
10Так как рука моя овладела царствами идольскими, в которых кумиров более, нежели в Иерусалиме и Самарии, -
11Нећу ли учинити Јерусалиму и његовим лажним боговима онако како сам учинио Самарији и њеним лажним боговима?
11то не сделаю ли того же с Иерусалимом и изваяниями его, что сделал с Самариею и идолами ее?”
12Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових.
12И будет, когда Господь совершит все Свое дело на горе Сионе и в Иерусалиме, скажет: посмотрю на успех надменного сердца царя Ассирийского и на тщеславие высоко поднятых глаз его.
13Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике.
13Он говорит: “силою руки моей и моею мудростью я сделал это, потому что я умен: и переставляю пределы народов, и расхищаю сокровища их, и низвергаю с престолов, как исполин,
14И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне.
14и рука моя захватила богатство народов, как гнезда; и как забирают оставленные в них яйца, так забрал я всю землю, и никто не пошевелил крылом, и не открыл рта, и не пискнул”.
15Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.
15Величается ли секира пред тем, кто рубит ею? Пила гордится ли пред тем, кто двигает ее? Как будто жезл восстает против того, кто поднимает его; как будто палка поднимается на того, кто не дерево!
16Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.
16За то Господь, Господь Саваоф, пошлет чахлость на тучных его, и между знаменитыми его возжет пламя, как пламя огня.
17Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.
17Свет Израиля будет огнем, и Святый его - пламенем, которое сожжет и пожрет терны его и волчцы его в один день;
18И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне.
18и славный лес его и сад его, от души до тела, истребит; и он будет, как чахлый умирающий.
19И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати.
19И остаток дерев леса его так будет малочислен, что дитя в состоянии будет сделать опись.
20И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином.
20И будет в тот день: остаток Израиля и спасшиеся из дома Иакова не будут более полагаться на того, кто поразил их, но возложат упование на Господа, Святаго Израилева, чистосердечно.
21Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силном.
21Остаток обратится, остаток Иакова - к Богу сильному.
22Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда.
22Ибо, хотя бы народа у тебя, Израиль, было столько, сколько песку морского, только остаток его обратится; истребление определено изобилующею правдою;
23Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.
23ибо определенное истребление совершит Господь, Господь Саваоф, во всей земле.
24Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.
24Посему так говорит Господь, Господь Саваоф: народ Мой, живущий на Сионе! не бойся Ассура. Он поразит тебя жезлом и трость свою поднимет на тебя, как Египет.
25Јер још мало, и гнев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.
25Еще немного, очень немного, и пройдет Мое негодование, и ярость Моя обратится на истребление их.
26Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.
26И поднимет Господь Саваоф бич на него, как во время поражения Мадиама у скалы Орива, или как простер на море жезл, и поднимет его, как на Египет.
27И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања.
27И будет в тот день: снимется с рамен твоих бремя его, и ярмо его - с шеи твоей; и распадется ярмо от тука.
28Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.
28Он идет на Аиаф, проходит Мигрон, в Михмасе складывает свои запасы.
29Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже.
29Проходят теснины; в Геве ночлег их; Рама трясется; Гива Саулова разбежалась.
30Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!
30Вой голосом твоим, дочь Галима; пусть услышит тебя Лаис, бедный Анафоф!
31Мадмина побеже, становници гевимски утекоше.
31Мадмена разбежалась, жители Гевима спешат уходить.
32Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, на хум јерусалимски.
32Еще день простоит он в Нове; грозит рукою своею горе Сиону, холму Иерусалимскому.
33Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; шта је високо посећи ће, и шта је уздигнуто снизиће.
33Вот, Господь, Господь Саваоф, страшною силою сорвет ветви дерев, и величающиеся ростом будут срублены, высокие повержены на землю.
34И густу ће шуму исећи секиром, и Ливан ће пасти од Силнога.
34И посечет чащу леса железом, и Ливан падет от Всемогущего.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.