Данило 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Треће године Кира, цара персијског, објави се реч Данилу, који се зваше Валтасар; и реч беше истинита и о великим стварима; и разабра реч и разуме утвару.
1Ын анул ал трейля ал луй Чирус, ымпэратул Персией, с-а дескоперит ун кувынт луй Даниел, нумит Белтшацар. Кувынтул ачеста, каре есте адевэрат, вестеште о маре ненорочире. Ел а фост ку луаре аминте ла кувынтул ачеста ши а причепут ведения.
2У то време ја Данило бејах у жалости три недеље дана.
2Ын время ачея, еу, Даниел, трей сэптэмынь ам фост ын жале.
3Јела угодна не једох, ни месо ни вино не уђе у моја уста, нити се намазах уљем док се не навршише три недеље дана.
3Н-ам мынкат делок букате алесе, ну мь-а интрат ын гурэ нич карне, нич вин ши нич ну м-ам унс делок, пынэ с-ау ымплинит челе трей сэптэмынь.
4А двадесет четвртог дана првог месеца бејах на брегу велике реке Хидекела.
4Ын а доуэзечь ши патра зи а луний ынтый, ерам пе малул рыулуй челуй маре, каре есте Хидекел (Тигру).
5И подигох очи своје и видех, а то један човек обучен у платно, и појас беше око њега од чистог злата из Уфаза;
5Ам ридикат окий, м-ам уйтат ши ятэ кэ аколо стэтя ун ом ымбрэкат ын хайне де ин ши ынчинс ла мижлок ку ун брыу де аур дин Уфаз.
6а тело му беше као хрисолит, и лице му као муња, а очи му као лучеви запаљени, а руке и ноге као бронза углађена, а глас од речи његових као глас многог људства.
6Трупул луй ера ка о пятрэ де крисолит, фаца ый стрэлучя ка фулӂерул ши окий ый ерау ниште флэкэрь ка де фок, дар брацеле ши пичоареле семэнау ку ниште арамэ луструитэ ши гласул луй туна ка вуетул уней марь мулцимь.
7И ја Данило сам видех утвару, а људи што беху са мном не видеше је, али их попаде страх велик, те побегоше и сакрише се.
7Еу, Даниел, ам вэзут сингур ведения, дар оамений каре ерау ку мине н-ау вэзут-о; тотушь ау фост апукаць де о маре спаймэ ши ау луат-о ла фугэ ка сэ се аскундэ!
8И остах сам и видех ту велику утвару, и не оста снаге у мени, и лепота ми се нагрди, и не имах снаге.
8Еу ам рэмас сингур ши ам вэзут ачастэ маре ведение. Путериле м-ау лэсат, кулоаря ми с-а скимбат, фаца ми с-а слуцит ши ам пердут орьче влагэ.
9И чух глас од речи његових, и кад чух глас од речи његових, изван себе падох ничице лицем на земљу.
9Ам аузит гласул кувинтелор луй ши, пе кынд аузям гласул кувинтелор луй, ам кэзут лешинат ку фаца ла пэмынт.
10И гле, рука ме се дотаче и подиже ме на колена моја и на дланове моје.
10Ши ятэ кэ о мынэ м-а атинс ши м-а ашезат тремурынд пе ӂенункий ши мыниле меле.
11И рече ми: Данило, мили човече! Слушај речи које ћу ти казати, и стани право, јер сам сада послан к теби. И кад ми рече ту реч, устах дрхћући.
11Апой мь-а зис: „Даниеле, ом пряюбит ши скумп, фий ку луаре аминте ла кувинтеле пе каре ци ле вой спуне акум ши стай ын пичоаре ын локул унде ешть, кэч акум сунт тримис ла тине!” Дупэ че мь-а ворбит астфел, ам стат ын пичоаре тремурынд.
12И рече ми: Не бој се, Данило, јер првог дана кад си управио срце своје да разумеваш и да мучиш себе пред Богом својим, услишене бише речи твоје, и ја дођох твојих речи ради.
12Ел мь-а зис: „Даниеле, ну те теме де нимик! Кэч кувинтеле тале ау фост аскултате дин чя динтый зи, кынд ць-ай пус инима ка сэ ынцелеӂь ши сэ те смерешть ынаинтя Думнезеулуй тэу, ши токмай дин причина кувинтелор тале вин еу акум!
13Али кнез царства персијског стаја ми насупрот двадесет и један дан; али, гле, Михаило један од првих кнезова дође ми у помоћ; тако ја остах онде код царева персијских.
13Дар кэпетения ымпэрэцией Персией мь-а стат ымпотривэ доуэзечь ши уна де зиле, ши ятэ кэ Михаил, уна дин кэпетенииле челе май де сямэ, мь-а венит ын ажутор ши ам ешит бируитор аколо, лынгэ ымпэраций Персией.
14И дођох да ти кажем шта ће бити твом народу после; јер ће још бити утвара за те дане.
14Акум вин сэ-ць фак куноскут че аре сэ се ынтымпле попорулуй тэу ын времуриле де апой, кэч ведения есте ку привире тот ла ачеле времурь ындепэртате.”
15И кад ми говораше тако, оборих очи своје на земљу и занемех.
15Пе кынд ымь спуня ел ачесте лукрурь, еу мь-ам плекат окий ын пэмынт ши ам тэкут.
16И гле, као човек дотаче се усана мојих, и отворих уста своја, и проговорих и рекох оном који стајаше према мени: Господару мој, од ове утваре навалише моји болови на мене и нема снаге у мени.
16Ши ятэ кэ чинева каре авя ынфэцишаря копиилор оаменилор с-а атинс де бузеле меле. Еу ам дескис гура, ам ворбит ши ам зис челуй че стэтя ынаинтя мя: „Домнул меу, ведения ачаста м-а умплут де гроазэ ши ам пердут орьче путере!
17А како може слуга мог господара говорити с господарем мојим? Јер од овог часа у мени неста снаге и ни дихање не оста у мени.
17Кум ар путя робул домнулуй меу сэ ворбяскэ домнулуй меу? Акум путериле м-ау пэрэсит ши ну май ам нич суфларе!”
18Тада онај што беше као човек опет ме се дотаче и охрабри ме.
18Атунч, чел че авя ынфэцишаря унуй ом м-а атинс дин ноу ши м-а ынтэрит.
19И рече: Не бој се, мили човече; мир да ти је! Охрабри се, охрабри се. И докле ми говораше, охрабрих се и рекох: Нека говори господар мој, јер си ме охрабрио.
19Апой мь-а зис: „Ну те теме де нимик, ом пряюбит! Паче цие! Фий таре ши ку инимэ!” Ши, пе кынд ымь ворбя ел, ам принс яр путерь ши ам зис: „Ворбеште, домнул меу, кэч м-ай ынтэрит.”
20А он рече: Знаш ли зашто сам дошао к теби? А сада ћу се вратити да војујем на кнеза персијског; потом ћу отићи, и гле, доћи ће кнез грчки.
20Ел мь-а зис: „Штий пентру че ам венит ла тине? Акум мэ ынторк сэ мэ лупт ымпотрива кэпетенией Персией ши, кынд вой плека, ятэ кэ ва вени кэпетения Гречией!
21Али ћу ти казати шта је написано у књизи истинитој. Нема никога да јуначки ради са мном у том осим Михаила, кнеза вашег.
21Дар вряу сэ-ць фак куноскут че есте скрис ын картя адевэрулуй. Нимень ну мэ ажутэ ымпотрива ачестора, афарэ де воеводул востру Михаил.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.