Данило 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И ја прве године Дарија Мидијанина стадох да Му помогнем, и да Га поткрепим.
1Ын анул динтый ал луй Дариус Медул, ерам ши еу ла ел, ка сэ-л ажут ши сэ-л сприжин.
2А сада ћу ти казати истину. Ево, још ће три цара настати у Персији; и четврти ће бити богатији од свих, и кад се укрепи богатством својим, све ће подигнути на грчко царство.
2Акум, ыць вой фаче куноскут адевэрул: Ятэ кэ вор май фи ынкэ трей ымпэраць ын Персия. Чел де-ал патруля ва стрынӂе май мултэ богэцие декыт тоць чейлалць ши, кынд се ва симци путерник прин богэцииле луй, ва рэскула тотул ымпотрива ымпэрэцией Гречией.
3Потом ће настати силан цар, и владаће великом државом и радиће шта хоће.
3Дар се ва ридика ун ымпэрат витяз, каре ва стэпыни ку о маре путере ши ва фаче че ва вои.
4А како нестане, расуће се царство његово и разделиће се у четири ветра небеска, не међу натражје његово нити с влашћу с којом је он владао, јер ће се царство његово укинути и допасти другима, а не њима.
4Ши, кум се ва ынтэри, аша се ва ши сфэрыма ымпэрэция луй ши ва фи ымпэрцитэ ын челе патру вынтурь але черурилор, дар ну ынтре урмаший луй ши нич ну ва фи тот атыт де путерникэ пе кыт ера суб ел, кэч ва фи фэкутэ букэцеле ши ва трече ла алций, афарэ де ачештя.
5И цар јужни осилиће, и један од кнезова његових, и биће силнији од њега, и владаће, и држава ће његова бити велика.
5Ымпэратул де ла мязэзи ва ажунӂе таре. Дар унул дин май-марий луй ва фи ши май таре декыт ел ши ва домни ынтемеинд о маре ымпэрэцие.
6И после неколико година они ће се опријатељити, и кћи јужног цара доћи ће к цару северном да учини погодбу; али она неће сачувати силе мишици, нити ће се он одржати мишицом својом, него ће бити предана и она и они који је доведу и син њен и онај који јој буде помагао у то време.
6Дупэ кыцьва ань, се вор уни, ши фата ымпэратулуй де ла мязэзи ва вени ка невастэ ла ымпэратул де ла мязэноапте, ка сэ факэ о ынвоялэ. Дар ачесте мижлоаче де ажутораре ну вор авя ничо путере ши нич челелалте мижлоаче але ей ну вор путя цине пепт, чи еа ва фи датэ ла моарте ымпреунэ ку алаюл ей, ку татэл ей ши ку чел че с-а легат ку еа.
7Потом ће од изданка из корена њеног настати један на место његово, који ће доћи с војском својом и ударити на градове цара северног, и биће их и освојиће их.
7Ын время ачея ынсэ се ва ридика ын локул ей ун лэстар дин ачеяшь рэдэчинэ ку еа ши ва вени ымпотрива оштирий Сирией, да, ва интра ын четэцуя ымпэратулуй де ла мязэноапте, ва фаче че ва вои ку еа ши ва фи бируитор.
8И богове ће њихове и кнезове њихове са закладама њиховим драгоценим златним и сребрним однети у ропство у Мисир, и остаће неколико година јачи од цара северног.
8Ва ридика ши ва стрэмута ын Еӂипт, одатэ ку принший де рэзбой, кяр ши пе думнезеий ши кипуриле лор турнате, ымпреунэ ку васеле лор скумпе де арӂинт ши де аур. Апой ва лэса кыцьва ань ын паче пе ымпэратул де ла мязэноапте.
9И тако ће цар јужни доћи у своје царство, и вратиће се у своју земљу.
9Ачеста ва порни ымпотрива ымпэрэцией ымпэратулуй де ла мязэзи, дар се ва ынтоарче ярэшь ын цара са.
10Али ће синови његови заратити, и скупиће велику војску; и један ће доћи изненада, и поплавити и проћи; и вративши се ратоваће до града његовог.
10Тотушь фиий сэй вор ынчепе ярэшь рэзбоюл ши вор стрынӂе о маре мулциме де ошть, каре ва ынаинта, се ва ревэрса ка ун рыу каре есе дин маткэ ши-л вор ымпинӂе ярэшь ынапой пынэ ла четэцуе.
11Тада ће се разљутити цар јужни, и изаћи ће и ратоваће с њим, с царем северним, и подигнуће велику војску, те ће му бити дата у руке војска.
11Ымпэратул де ла мязэзи, мыният де ачаста, ва еши ши се ва лупта ку ымпэратул де ла мязэноапте; ва ридика о маре оштире, дар оштиле ымпэратулуй де ла мязэноапте вор фи дате ын мыниле луй ши нимичите.
12И кад разбије војску, понеће се срце његово, и побиће хиљаде, али се неће укрепити.
12Атунч, инима ымпэратулуй се ва ынгымфа, ва доборы зече мий, дар тот ну ва бируи.
13Јер ће цар северни опет дигнути војску већу од прве; и после неколико година доћи ће с великом војском и с великим благом.
13Кэч ымпэратул де ла мязэноапте се ва ынтоарче ши ва стрынӂе о оштире май маре декыт чя динтый ши, дупэ кытэва време, дупэ кыцьва ань, ва порни ын фрунтя уней марь оштирь бине ынармате.
14И у то ће време многи устати на цара јужног; и зликовци од твог народа подигнуће се да се потврди утвара, и попадаће.
14Ын время ачея, се вор ридика мулць ымпотрива ымпэратулуй де ла мязэзи, ши о чатэ де дербедей дин попорул тэу се вор рэскула, ка сэ ымплиняскэ ведения, дар вор кэдя.
15И доћи ће цар северни, и начиниће опкопе, и узеће тврде градове, и мишице јужног цара неће одолети ни изабрани народ његов, нити ће бити силе да се опре.
15Ымпэратул де ла мязэноапте ва ынаинта, ва ридика ынтэритурь ши ва пуне мына пе четэциле ынтэрите. Оштиле де ла мязэзи, нич кяр флоаря оаменилор ымпэратулуй ну вор путя сэ цинэ пепт, ну вор авя путере сэ се ымпотривяскэ.
16И онај дошав на њ чиниће шта хоће, и неће бити никога да му се опре; и зауставиће се у красној земљи, коју ће потрти својом руком.
16Чел че ва мерӂе ымпотрива луй ва фаче че ва вои ши нимень ну и се ва ымпотриви; ел се ва опри ын цара минунатэ, нимичинд ку десэвыршире тот че-й ва кэдя ын мынэ.
17Потом ће окренути да дође са силом свега царства свог, али ће се погодити с њим, и даће му кћер за жену да би га упропастио, али се она неће држати, нити ће бити с њим.
17Ышь ва пуне де гынд сэ я ын стэпынире тоатэ ымпэрэция луй ши, фэкынду-се кэ аре гындурь курате ку ел, ый ва да пе фийкэ-са де невастэ ку гынд сэ-л пярдэ, дар лукрул ачеста ну се ва ынтымпла ши ну-й ва избынди.
18Потом ће се окренути на острва, и освојиће многа; али ће један војвода прекинути срамоту коју чини, и обориће на њ срамоту његову.
18Апой ышь ва ынтоарче привириле ынспре остроаве ши ва луа пе мулте дин еле, дар о кэпетение ва пуне капэт рушиний пе каре воя ел сэ й-о адукэ ши о ва ынтоарче асупра луй.
19Потом ће се окренути ка градовима своје земље, и спотакнуће се и пашће, и неће се више наћи.
19Апой се ва ындрепта спре четэцуиле цэрий луй, дар се ва потикни, ва кэдя ши ну-л вор май гэси.
20И на његово ће место настати који ће послати настојника у слави царској; али ће за мало дана погинути без гнева и без боја.
20Чел че-й ва луа локул ва адуче ун асупритор ын чя май фрумоасэ парте а ымпэрэцией, дар ын кытева зиле ва фи здробит, ши ануме ну прин мыние, нич прин рэзбой.
21А на његово ће место доћи незнатан човек, коме није намењена част царска; али ће доћи мирно и освојиће царство ласкањем.
21Ын локул луй се ва ридика ун ом диспрецуит, фэрэ сэ айбэ путере ымпэрэтяскэ; дар се ва ридика деодатэ ши ва пуне мына пе ымпэрэцие прин унелтире.
22И мишице које плаве он ће поплавити и поломити, па и кнеза с којим је учинио веру.
22Оштиле се вор ревэрса ка ун рыу ынаинтя луй, дар вор фи нимичите ымпреунэ ку о кэпетение а легэмынтулуй.
23Јер удруживши се с њим учиниће превару, и дошавши надвладаће с мало народа.
23Дупэ че се вор уни ку ел, ел ва ынтребуинца о викление; ва порни ши ва бируи ку пуцинэ луме.
24И доћи ће мирно у родна места у земљи, и учиниће шта ни очеви његови ни очеви отаца његових не учинише, разделиће им плен и грабеж и благо, и смишљаће мисли на градове, за неко време.
24Ва интра пе неаштептате ын локуриле челе май родитоаре але цинутулуй; ва фаче че ну фэкусерэ нич пэринций луй, нич пэринций пэринцилор луй; ва ымпэрци прада, жафуриле ши богэцииле; ва урзи ла планурь ымпотрива четэцуилор, ши ачаста ва цине о време.
25Потом ће подигнути силу своју и срце своје на цара јужног с великом војском; и цар ће јужни доћи у бој с великом и врло силном војском; али неће одолети, јер ће му се чинити невера.
25Апой ва порни ын фрунтя уней марь оштирь, ку путеря ши мыния луй, ымпотрива ымпэратулуй де ла мязэзи. Ши ымпэратул де ла мязэзи се ва принде ла рэзбой ку о оасте маре ши фоарте путерникэ, дар ну ва путя сэ цинэ пепт, кэч се вор урзи планурь реле ымпотрива луй.
26И који једу хлеб његов сатрће га; војска ће његова поплавити, и многи ће пасти побијени.
26Чей че вор мынка букате де ла маса луй ый вор адуче пеиря; оштиле луй се вор ымпрэштия ка ун рыу ши морций вор кэдя ын маре нумэр.
27И срце ће обојице царева радити о злу, и за једним ће столом лагати; али се неће извршити; јер ће крај још бити у одређено време.
27Чей дой ымпэраць ну вор кэута декыт сэ-шь факэ рэу унул алтуя, вор ста ла ачеяшь масэ ши вор ворби ку викление. Дар ну вор избути, кэч сфыршитул ну ва вени декыт ла время хотэрытэ.
28И тако ће се вратити у своју земљу с великим благом; и срце ће се његово обратити на свети завет, и кад изврши, вратиће се у своју земљу.
28Кынд се ва ынтоарче ын цара луй ку марь богэций, ын инима луй ва фи врэжмаш легэмынтулуй сфынт, ва лукра ымпотрива луй ши апой се ва ынтоарче ын цара луй.
29У одређено ће време опет доћи на југ; али други пут неће бити као први пут.
29Ла о време хотэрытэ, ва порни дин ноу ымпотрива ымпэратулуй де ла мязэзи, дар, де дата ачаста, лукруриле ну вор май мерӂе ка май ынаинте.
30Јер ће доћи на њ лађе китејске, и он ће се ојадити, те ће се вратити; и разљутиће се на свети завет, и извршиће; и вративши се сложиће се с онима који остављају свети завет.
30Чи ниште корэбий дин Китим вор ынаинта ымпотрива луй, яр ел, дезнэдэждуит, се ва ынтоарче ынапой. Апой, мыниос ымпотрива легэмынтулуй сфынт, ну ва ста ку мыниле ын сын, чи, ла ынтоарчере, се ва ынцелеӂе ку чей че вор пэрэси легэмынтул сфынт.
31И војска ће стајати уза њ, и оскврниће светињу у граду, и укинути жртву свагдашњу и поставиће гнусобу пустошну.
31Ниште ошть тримисе де ел вор вени ши вор спурка Сфынтул Локаш, четэцуя, вор фаче сэ ынчетезе жертфа некурматэ ши вор ашеза урычуня пустииторулуй. Ва адемени прин лингуширь пе чей че руп легэмынтул.
32И који су безбожни према завету, он ће их ласкањем отпадити; али народ који познаје Бога свог охрабриће се и извршиће.
32Дар ачея дин попор каре вор куноаште пе Думнезеул лор вор рэмыне тарь ши вор фаче марь испрэви.
33И разумни у народу научиће многе, и падаће од мача и огња, ропства и грабежа много времена.
33Ынцелепций попорулуй вор ынвэца пе мулць. Уний вор кэдя, пентру о време, ловиць де сабие ши де флакэрэ, де робие ши де жаф.
34Али падајући добиће малу помоћ; и многи ће пристати с њима дволичећи.
34Кынд вор кэдя, вор фи ажутаць пуцин, ши мулць се вор уни ку ей дин фэцэрничие.
35И од разумних ће пасти неки да би се окушали и очистили и убелили до рока, јер ће још бити рок.
35Кяр ши дин чей ынцелепць, мулць вор кэдя, ка сэ фие ынчеркаць, курэциць ши албиць пынэ ла время сфыршитулуй, кэч сфыршитул ну ва фи декыт ла время хотэрытэ.
36И тај ће цар чинити шта хоће, и подигнуће се и узвисиће се изнад сваког бога, и чудно ће говорити на Бога над боговима, и биће срећан докле се не сврши гнев, јер ће се извршити шта је одређено.
36Ымпэратул ва фаче че ва вои; се ва ынэлца, се ва слэви май пресус де тоць думнезеий ши ва спуне лукрурь немайаузите ымпотрива Думнезеулуй думнезеилор ши ва пропэши пынэ ва трече мыния, кэч че есте хотэрыт се ва ымплини.
37Неће марити ни за богове својих отаца ни за љубав женску, нити ће за ког бога марити, него ће се узвишавати нада све.
37Ну ва цине сямэ нич де думнезеий пэринцилор сэй, нич де доринца фемеилор; ку ун кувынт, ну ва цине сямэ де ничун думнезеу, чи се ва слэви пе сине май пресус де тоць.
38И на место Бога Најсилнијег славиће бога ког оци његови не знаше, славиће златом и сребром и драгим камењем и закладама.
38Ын скимб, ва чинсти пе думнезеул четэцуилор; ачестуй думнезеу, пе каре ну-л куноштяу пэринций сэй, ый ва адуче чинсте ку аур ши арӂинт, ку петре скумпе ши лукрурь де прец.
39И учиниће да градови Бога Најсилнијег буду бога туђег; које позна умножиће им славу и учиниће их господарима над многима и разделиће земљу место плате.
39Ку ажуторул ачестуй думнезеу стрэин ва лукра ымпотрива локурилор ынтэрите; куй ыл ва рекуноаште, ый ва да маре чинсте, ыл ва фаче сэ домняскэ песте мулць ши ле ва ымпэрци моший ка рэсплатэ.
40А у последње време јужни ће се цар побити с њим; и цар ће северни ударити на њ као вихор с колима и коњицима и с многим лађама, и ушавши у земље поплавиће и проћи.
40Ла время сфыршитулуй, ымпэратул де ла мязэзи се ва ымпунӂе ку ел. Ши ымпэратул де ла мязэноапте се ва нэпусти ка о фуртунэ песте ел, ку каре ши кэлэрець ши ку мулте корэбий; ва ынаинта асупра цэрилор луй, се ва ревэрса ка ун рыу ши ле ва ынека.
41И доћи ће у красну земљу, и многи ће пропасти, а ови ће се избавити од његових руку: едомска, моавска и главни део синова Амонових.
41Ва интра ши ын цара чя минунатэ, ши зечь де мий вор кэдя. Дар Едомул, Моабул ши фрунташий копиилор луй Амон вор скэпа дин мына луй.
42И посегнуће руком својом на земље, и земља мисирска неће умакнути.
42Ышь ва ынтинде мына песте фелурите цэрь ши нич цара Еӂиптулуй ну ва скэпа.
43И освојиће благо у злату и у сребру и све закладе мисирске; и Ливијани и Етиопљани ићи ће за њим.
43Чи се ва фаче стэпын пе вистиерииле де аур ши де арӂинт ши пе тоате лукруриле скумпе але Еӂиптулуй. Либиений ши етиопений вор вени ын алай дупэ ел.
44Али ће га гласови са истока и са севера смести, те ће изаћи са великим гневом да погуби и затре многе.
44Дар ниште звонурь вените де ла рэсэрит ши де ла мязэноапте ыл вор ынспэймынта ши атунч ва порни ку о маре мыние ка сэ прэпэдяскэ ши сэ нимичяскэ ку десэвыршире пе мулць.
45И разапеће шаторе двора свог међу морима на красној светој гори; и кад дође к свом крају, нико му неће помоћи.
45Ышь ва ынтинде кортуриле палатулуй сэу ынтре маре ши мунтеле чел слэвит ши сфынт. Апой ышь ва ажунӂе сфыршитул ши нимень ну-й ва фи ынтр-ажутор.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.