2. Цареви 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија, син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив.
1Того часу занедужав Езекія на смерть. І прийшов до його пророк Ісаїя Амосенко, й рече до його: Так говорить Господь: Упорядкуй дом твій, бо вмреш, не одужаєш.
2А он се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу говорећи:
2І повернув він лице своє до стїни й молився Господеві сими словами:
3Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома.
3Ой Господи! спогадай же, що я ходив вірно й з щирим серцем перед обличчєм твоїм, і чинив праведне в очах твоїх. Та й заплакав Езекія в голос.
4И Исаија још не беше отишао до половине двора, а дође му реч Господња говорећи:
4Ісаїя ж не покинув іще середнього переддвірку, аж ось прийшло до його таке слово Господнє:
5Врати се и реци Језекији, вођи народа мог: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје; ево исцелићу те, до три дана ићи ћеш у дом Господњи.
5Вернись та промов до Езекії, кназя народу мого: Тако гляголе Господь, Бог предка твого Давида: Почув я молитву твою й побачив сльози твої. Оце ж я оздоровлю тебе: на третий день пійдеш у храм Господень.
6И додаћу ти веку петнаест година, и избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град себе ради и ради Давида, слуге свог.
6І прибавлю тобі віку пятнайцять років; до того вирятую тебе й сей город із потали царя Ассирийського, й захищати му сей город задля себе й задля раба мого, Давида.
7Потом рече Исаија: Донесите груду сувих смокава. И донесавши привише му на оток, и исцели се.
7І сказав Ісаїя: Принесїть вязанку фіґ. І взяли й приложили на боляк, і він оздоровів.
8А Језекија рече Исаији: Шта ће бити знак да ће ме Господ исцелити и да ћу до три дана отићи у дом Господњи?
8Езекія ж промовив до Ісаії: Яке ж знамено тому, що Господь оздоровить мене та що на третий день пійду в храм Господень?
9А Исаија рече: Ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао: хоћеш ли да отиде сен десет кољенаца напред или да се врати десет кољенаца натраг?
9І відказав Ісаїя: Ось що буде тобі ознакою від Господа, що справдить Господь обіцянку свою: Чи нехай тїнь на десять ступнїв стане дальше, чи нехай на десять ступнїв вернеться?
10А Језекија рече: Лако је да сен отиде напред десет кољенаца; немој, него нека се врати сен десет кољенаца натраг?
10І відповів Езекія: Не трудно пройти їй десять ступнїв наперед, нї! нехай на десять ступнїв назад вернеться.
11И Исаија пророк завапи ка Господу, и врати Господ сен по кољенцима по којима беше отишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет кољенаца.
11І взивав пророк Ісаїя до Господа, й завернув він тїнь по ступенях, що на них уже була перейшла на сонцевказові Ахазовому, на десять ступнїв назад.
12У то време Меродах-Валадан, син Валаданов, цар вавилонски посла књигу с даром Језекији; јер беше чуо да је болестан Језекија.
12Того часу прислав Беродах Баладан Валаданенко, царь Вавилонський, письма й подарунки Езекії, бо він чув, що Езекія був нездужав.
13И Језекија саслушавши посланике показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу где му беше оружје, и шта се год налажаше у ризницама његовим, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему господству свом.
13І зрадїв Езекія послами й показав їм склади свої, срібло й золото й пахощі й дорогі мастї й ввесь зброївний дом свій, й все, що в його скарбівнях було: не було нїчого такого, чого б не показав їм Езекія у своїй палатї й у всьому господарстві свойму.
14Тада дође пророк Исаија к цару Језекији и рече му: Шта су говорили ти људи и одакле су дошли к теби? А Језекија рече: Из далеке земље дошли су, из Вавилона.
14І прийшов пророк Ісаїя до царя Езекії, й спитав у його: Що сї люде говорили й звідки прийшли вони до тебе? І відказав Езекія: Із далекої землї прийшли вони, з Вавилону.
15А он рече: Шта су видели у твом двору? А Језекија рече: Видели су све што има у мом двору; није остало ништа у ризницама мојим да им нисам показао.
15Тодї спитав: Що бачили вони в дому твойму? І відповів Езекія: Бачили все, що є в моїй палатї; нема нї однієї річи в скарбівнях моїх, якої б я не показав їм.
16Тада рече Исаија Језекији: Чуј реч Господњу.
16І сказав Ісаїя до Езекії: Вислухай слово Господнє:
17Ево доћи ће време кад ће се однети у Вавилон све што има у кући твојој, и што су сабирали оци твоји до данас, неће остати ништа, вели Господ.
17Прийде час, що все, що є в твоїй палатї й що твої батьки до сього дня збірали, буде перевезено в Вавилон; нїчого не зостанеться, — глаголе Господь.
18И синове твоје, који ће изаћи од тебе, које ћеш родити, узеће да буду дворани у двору цара вавилонског.
18А з твоїх синів, що вийдуть із тебе, що ти появиш, візьмуть, і будуть вони скопцями в палатї царя Вавилонського.
19А Језекија рече Исаији: Добра је реч Господња, коју си рекао. Још рече: Је ли? За мог века биће мир и вера?
19Езекія ж промовив до Ісаії: Слово Господнє, що ти переказав, благе. І додав: Нехай же буде мир і гаразд у днї мої.
20А остала дела Језекијина и сва јунаштва његова, и како је начинио језеро, и воду довео у град, није ли записано у дневнику царева Јудиних?
20Проче про Езекію й про всї його хоробрі дїї, та як він зробив став і водопровід, і провів у город воду, те прописано в лїтописї царів Юдиних.
21И почину Језекија код отаца својих, а на његово се место зацари Манасија, син његов.
21І спочив Езекія з батьками своїми, а син його Манассія став царем намість його.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.