Еремії 48
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Про Моаба так говорить Господь Саваот, Бог Ізрайлїв: Горе Неву-місту! воно спустошене буде; соромом окритий Киріятярим і звойований; та й Мизгав покриєсь стидом і в нїщо його обернуть. Замок високий обернено в посьміх!
1За Моава овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Тешко Невону! Јер ће се опустошити; Киријатајим ће се посрамити и узети; Мизгав ће се посрамити и препасти.
2Слава Моабова зникне навіки; Гесбону недолю готують: нумо, витратьмо його зміж народів! Та й ти, Мадмено, погибнеш; меч ійде за тобою.
2Неће се више хвалити Моав Есевоном; јер му зло мисле: Ходите да га истребимо да није више народ. И ти, Мадмане, опустећеш; мач ће те гонити.
3Чути крик і з Оронаїму, і тут валять-опустошують страшно!
3Чује се вика из Оронајима, пустошење и сатирање велико.
4Стерто на порох Моаб, дїти його заридали.
4Моав се сатре; стоји вика деце његове.
5Від підходячих у гору в Лухит голосний плач роздається, від спускаючихся в низ із Оронаїму зачуває ворог риданнє по спустошенню.
5Јер ће се путем луитским дизати плач без престанка; и како се силази у Оронајим, непријатељи ће чути страшну вику;
6Утїкайте, рятуйте життє, наге, мізерне як та деревина серед пустинї.
6Бежите, избавите душе своје, и будите као врес у пустињи.
7Ти вповав на вироби рук твоїх, на твої достатки; за те ж пійдеш в неволю, ти самий, й бовван твій Хамос разом із своїми сьвященниками та князями своїми.
7Јер што се уздаш у своја дела и у благо своје, зато ћеш се и ти узети, и Хемос ће отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа.
8Прийде пустошник на кожний ваш город, й нї одно місто не остане цїле; погибне долина, спустїє поділлє, як заповів Господь.
8И доћи ће затирач у сваки град, неће се сачувати ни један град; долина ће пропасти и равница ће се опустошити, јер Господ рече.
9Дайте Моабові крила навтеки летїти; бо в городах його буде безлюддє, нїкому буде в них проживати!
9Подајте крила Моаву, нека брзо одлети; јер ће градови његови опустети да неће нико живети у њима.
10Проклят, хто справу Господню справляв би байдужно, проклят, хто спиняв би меча його, кров проливати!
10Проклет био ко немарно ради дело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви!
11Змалку жив Моаб у супокою, седїв на гущі своїй і не переливано його з посудини в другу посудину, його в неволю не займано зроду; тим то зоставався в йому й смак його, та й запах його не змінявся.
11Моав је био у миру од детињства свог и почивао на дрождини својој, нити се претакао из суда у суд, нити је у ропство ишао; зато му оста кус његов, и мирис се његов није променио.
12От же, говорить Господь, надходить час, що я пришлю до його переливачів, а вони переллють його, й опорожнять посуд його й глеки його порозбивають.
12Зато, ево, иду дани, говори Господ, да му пошаљем преметаче, који ће га преметнути, и судове његове испразнити и мехове његове покидати.
13І окриється соромом Моаб задля Хамоса, як окрився стидом дом Ізраїля задля Бетеля, — надїї своєї.
13И Моав ће се осрамотити с Хемоса, као што се осрамотио дом Израиљев с Ветиља, гада свог.
14Що ви говорите: Ми хоробрі мужі, силачі до війни?
14Како говорите: Јаки смо и јунаци у боју?
15Нї! Моаб, наче вже опустошений, міста його, як би вже горіли, а вибрані молодики ваші, мов би на заріз пійшли, говорить Царь, — Господь Саваот імя його.
15Моав ће се опустошити и градови ће његови пропасти, и најбољи младићи његови сићи ће на заклање, говори цар, коме је име Господ над војскама.
16О, близька погибель Моабова, сквапно надходять злиднї його.
16Близу је погибао Моавова, и зло његово врло хити.
17Пожальтесь його, всї його сусїди, й усї, що знаєте імя його, заголосїте: Як се зломилось жезло сили, палиця слави!
17Жалите га сви који сте око њега, и који год знате за име његово, реците: Како се сломи јаки штап, славна палица?
18Ізійди вниз із висоти величі і сядь на місцї спраги, дочко-осаднице Дибону, вже бо наступає пустошник Моабу, й порозвалює твердинї твої.
18Сиђи са славе своје, и седи на место засушено, кћери, која живиш у Девону; јер ће затирач Моавов доћи на тебе и раскопаће градове твоје.
19Стань при дорозї, сусїдко-осаднице Ароерська, питай у тих, що, втїкаючи, шукають рятунку: Що таке сталось?
19Стани на путу, и погледај, која живиш у Ароиру, упитај оног који бежи и ону која гледа да се избави, реци: Шта би?
20(а почуєш:) Осоромлений, Моаб, бо вже звойований; плачте, ридайте, вістїте в Арнонї, що Моаб — пустиня;
20Посрами се Моав; јер се разби; ридајте и вичите; јавите у Арнон да се Моав опустоши.
21Що прийшов суд на рівнини, на Халон і на Яазу й на Мофат,
21Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат,
22І на Дибон і на Нево й на Бет-Дивлатаїм,
22и на Девон и на Невон и на Вет-Девлатајим,
23І на Каріатаїм, і на Бет-Гамул і на Бет-Маон,
23и на Киријатајим и на Вет-Гамул и на Вет-Меон,
24І на Керіот і на Восор та й на всї городи Моабські, як далекі, так і близькі.
24и на Кериот и на Восору, и на све градове земље моавске, који су далеко и који су близу.
25Збито рога Моабові й зломано руку йому, говорить Господь.
25Одбијен је рог Моаву, и мишица се његова сломи, говори Господ.
26Упоїте до пяна його, пишався бо проти Господа; нехай же валяється Моаб у своїй блювотинї й буде сьміховищем.
26Опојте га, јер се подигао на Господа; нека се ваља Моав у бљувотини својој, и буде и он подсмех.
27Хиба ж Ізраїль та не був сьміховищем у тебе? Чи то ж його та поймано між злодїями, що ти, було, як заговориш про него, так і похитуєш головою?
27Јер, није ли теби Израиљ био подсмех? Је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш?
28Покидайте ж тепер міста, ви осадники Моабські, та й живіте, мов голуби, що гнїздяться коло ввіходів у печери.
28Оставите градове и населите се у стени, становници моавски, и будите као голубица која се гнезди у крају и раселини.
29О, наслухались ми про гордощі Моабові — гордощі без міри, як він високо нїс себе, як пишався, як у гору неслося серце його.
29Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обест његову.
30Знаю я, говорить Господь, буйність його, та вона марна; пусті слова його; не здолїють того вчинити (що говорять).
30Знам ја, говори Господ, обест његову; али неће бити тако; лажи његове неће учинити ништа.
31Тим то й буду голосити по Моабові, плакати по всьому Моабові, буду зітхати по людях Кирхареських;
31Зато ћу ридати за Моавом, викати за свим Моавом, уздисаће се за онима у Кир-ересу.
32Плакати му по тобі, Севамо виноградня, тим плачем, що й по Язері: паростки твої сягали аж поза море, доходили до озера Язерського; аж се пустошник напав на лїтні плоди твої, на виноград спілий.
32Више него за Јазиром плакаћу за тобом, лозо сивамска; одводе твоје пређоше море, допреше до мора јазирског; затирач нападе на летину твоју и на бербу твоју.
33Утихли радощі й веселощі в тім Кармелю, в землї Моабський; я уйму вино в точилах; не будуть уже топтати в них, сьпіваючи; гук воєнний буде чути, а не гомін радісний.
33И радост и весеље отиде с родног поља, из земље моавске, и учиних те неста у кацама вина; нико неће газити певајући; песма неће се више певати.
34Од плачу в Есевонї аж до Елеали й до Яаци залунає їх голос і від Сигора до Оронаїму, до третьої Егли; та й води в Нимримі повисихають.
34Од вике есевонске, која допре до Елеале, подигоше вику до Јасе, од Сигора до Оронајима, као јуница од три године, јер ће и вода нимримских нестати.
35Вигублю, говорить Господь, у Моаба тих, що приносять жертви на висотах та кадять богам його.
35И учинићу, говори Господ, да не буде Моаву човека који би приносио жртву на висини и кадио боговима својим.
36Тим же то серце моє тужить по Моабі, мов сопілка; стогном сопілки плаче серце моє по осадниках Кирхареських, всї бо багацтва, що вони надбали, поникли без слїду.
36Зато ће срце моје пиштати за Моавом као свирала, и срце ће моје пиштати као свирала за људима у Кир-ересу, јер ће му сва течевина пропасти.
37У кожного голова лиса, в кожного борода стрижена, руки подряпані, чересла веретищем окриті,
37Јер ће све главе бити ћелаве и све браде обријане, и све руке изрезане, и око бедара кострет.
38Скрізь у Моаба по кришах, майданах сумують-плачуть, я бо розбив Моаба, мов посудину непотрібну, говорить Господь.
38На свим крововима Моавовим и по улицама његовим биће сам плач, јер ћу разбити Моава као суд на коме нема милине, говори Господ.
39Як же розбито його, — будуть із спожалїннєм говорити; як же Моаб осоромився, подавшись навтеки! і стане Моаб сьміховищем і острахом усїм сусїдам своїм;
39Ридајте: Како је сатрвен! Како Моав обрну плећи срамотан? И поста Моав подсмех и страхота свима који су око њега.
40Так бо говорить Господь: Ось він (Навуходонозор) орлом налетить, розпростре свої крила над Моабом:
40Јер овако говори Господ: Ево, као орао долетеће и рашириће крила своја над Моавом.
41Загорне міста, звоює твердинї, а серця в хоробрих Моабіїв стрівожаться в той час, як серце в жінки-породїлї.
41Кериот је покорен и тврда се места заузеше, и срца ће у јунака Моавових бити у онај дан као срце у жене која се порађа.
42І вигублений буде Моаб ізпроміж народів за те, що згордїв був проти Господа.
42И Моав ће се истребити да не буде народ, јер се подиже на Господа.
43Переляк і яма й сїтї прийдуть на тебе, Моабський осаднику, говорить Господь.
43Страх и јама и замка око тебе је, становниче моавски, говори Господ.
44Хто від ляку втече, впаде в яму; хто вийде з ями, попаде в сїт. Таке бо пошлю на Моаба в годину кари моєї, говорить Господь.
44Ко утече од страха, пашће у јаму, а ко изађе из јаме, ухватиће се у замку; јер ћу пустити на њега, на Моава, годину похођења њиховог, говори Господ.
45Наче в тїнї, схороняться у твердинї Есевонській втїкачі втомлені, та з Есевону вийде огонь, поломя з Сигону, й пожере бік Моабу, і тїмє сих людей непокірливих.
45У сену есевонском уставише се који бежаху од силе; али ће огањ изаћи из Есевона и пламен исред Сиона, и опалиће крај Моаву и теме немирницима.
46Горе тобі, Моабе! погинув нарід Хамоса; бо сини твої й дочки пійшли в неволю.
46Тешко теби, Моаве, пропаде народ Хемосов, јер синове твоје заробише, и кћери твоје одведоше у ропство.
47Та колись я поверну Моаба з полону, говорить Господь. Досі суд на Моаба.
47Али ћу повратити робље Моавово у последње време, говори Господ. Довде је суд Моаву.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.