Јона 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Јони би врло недраго, и расрди се.
1Лукрул ачеста н-а плэкут делок луй Иона ши с-а мыният.
2И помоли се Господу и рече: Господе! Не рекох ли то кад још бејах у својој земљи? Зато хтедох пре побећи у Тарсис; јер знах да си Ти Бог милостив и жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и кајеш се ода зла.
2С-а ругат Домнулуй ши а зис: „Ах! Доамне, ну есте ачаста токмай че зичям еу кынд ерам ынкэ ын цара мя? Токмай лукрул ачеста воям сэ-л ынлэтур фуӂинд ла Тарс. Кэч штиям кэ ешть ун Думнезеу милос ши плин де ындураре, ынделунг рэбдэтор ши богат ын бунэтате ши кэ Те кэешть де рэу!
3Сада Господе, узми душу моју од мене, јер ми је боље умрети него живети.
3Акум, Доамне, я-мь вяца, кэч вряу май бине сэ мор декыт сэ трэеск!”
4А Господ рече: Је ли добро што се срдиш?
4Домнул а рэспунс: „Бине фачь ту де те мыний?”
5И Јона изиђе из града, и седе с истока граду и начини онде колибу, и сеђаше под њом у хладу да види шта ће бити од града.
5Ши Иона а ешит дин четате ши с-а ашезат ла рэсэрит де четате. Аколо шь-а фэкут ун умбрар ши а стат суб ел пынэ ва ведя че аре сэ се ынтымпле ку четатя.
6А Господ Бог заповеди, те узрасте тиква над Јоном да му буде сен над главом да му помогне у муци његовој; и Јона се обрадова тикви веома.
6Домнул Думнезеу а фэкут сэ кряскэ ун куркубете, каре с-а ридикат песте Иона, ка сэ факэ умбрэ капулуй луй ши сэ-л факэ сэ-й трякэ мыния. Иона с-а букурат фоарте мулт де куркубетеле ачеста.
7Потом заповеди Бог, те дође црв у зору сутрадан, и подгризе тикву, те усахну.
7Дар а доуа зи, ла рэсэритул соарелуй, Думнезеу а адус ун верме, каре а ынцепат куркубетеле, ши куркубетеле с-а ускат.
8И кад ограну сунце, посла Бог сув источни ветар; и сунце стаде жећи Јону по глави тако да обамираше и пожеле да умре говорећи: Боље ми је умрети него живети.
8Кынд а рэсэрит соареле, Думнезеу а фэкут сэ суфле ун вынт ускат де ла рэсэрит ши соареле а бэтут песте капул луй Иона, ши Иона а лешинат. Атунч а дорит сэ моарэ ши а зис: „Май бине сэ мор декыт сэ трэеск!”
9А Бог рече Јони: Је ли добро што се срдиш тикве ради? А он рече: Добро је што се срдим до смрти.
9Дар Думнезеу а зис луй Иона: „Бине фачь ту де те мыний дин причина куркубетелуй?” Ел а рэспунс: „Да, бине фак кэ мэ мыний пынэ ла моарте!”
10А Господ му рече: Теби је жао тикве, око које се ниси трудио, и које ниси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде.
10Атунч ши Домнул а зис: „Цие ыць есте милэ де куркубетеле ачеста, каре ну те-а костат ничо трудэ ши пе каре ну ту л-ай фэкут сэ кряскэ, чи ынтр-о ноапте с-а нэскут ши ынтр-о ноапте а перит.
11А мени да не буде жао Ниневије, великог града, у коме има више од сто и двадесет хиљада људи који још не знају шта је десно шта ли лево, и много стоке?
11Ши Мие сэ ну-Мь фие милэ де Ниниве, четатя чя маре, ын каре се афлэ май мулт де о сутэ доуэзечь де мий де оамень, каре ну штиу сэ деосебяскэ дряпта де стынга лор, афарэ де о мулциме де вите!”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.