اعداد
Chapter 10
Old Persian Version (ترج…
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Old Persian Version (ترجمه قدیم)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1و خداوند موسی را خطاب کرده، گفت:
1Још рече Господ Мојсију говорећи:
2«برای خود دو کرنای نقره بساز، آنهارا از چرخکاری درست کن، و آنها را بجهت خواندن جماعت و کوچیدن اردو بکار ببر.
2Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.
3وچون آنها را بنوازند تمامی جماعت نزد تو به درخیمه اجتماع جمع شوند.
3Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.
4و چون یکی رابنوازند، سروران و روسای هزاره های اسرائیل نزد تو جمع شوند.
4А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.
5و چون تیز آهنگ بنوازیدمحله هایی که به طرف مشرق جا دارند، کوچ بکنند.
5А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.
6و چون مرتبه دوم تیز آهنگ بنوازید، محله هایی که به طرف جنوب جا دارند کوچ کنند؛ بجهت کوچ دادن ایشان تیز آهنگ بنوازند.
6А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.
7و بجهت جمع کردن جماعت بنوازید، لیکن تیزآهنگ منوازید.
7А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.
8«و بنی هارون کهنه، کرناها را بنوازند. این برای شما در نسلهای شما فریضه ابدی باشد.
8А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.
9وچون در زمین خود برای مقاتله با دشمنی که برشما تعدی می‌نمایند می‌روید، کرناها را تیزآهنگ بنوازید، پس به حضور یهوه خدای خودبیاد آورده خواهید شد، و از دشمنان خود نجات خواهید یافت.
9И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.
10و در روز شادی خود و درعیدها و در اول ماه های خود کرناها را برقربانی های سوختنی و ذبایح سلامتی خودبنوازید، تا برای شما به حضور خدای شمایادگاری باشد. من یهوه خدای شما هستم.»
10Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.
11و واقع شد در روز بیستم ماه دوم سال دوم که ابر از بالای خیمه شهادت برداشته شد،
11И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.
12وبنی‌اسرائیل به مراحل خود از صحرای سینا کوچ کردند، و ابر در صحرای فاران ساکن شد،
12И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње синајске, и устави се облак у пустињи фаранској.
13وایشان اول به فرمان خداوند به واسطه موسی کوچ کردند.
13Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.
14و علم محله بنی یهودا، اول با افواج ایشان روانه شد، و بر فوج او نحشون بن عمیناداب بود.
14И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;
15و بر فوج سبط بنی یساکار، نتنائیل بن صوغر.
15а над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;
16و بر فوج سبط بنی زبولون، الیاب بن حیلون.
16а над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.
17پس مسکن را پایین آوردند و بنی جرشون وبنی مراری که حاملان مسکن بودند، کوچ کردند.
17И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.
18و علم محله روبین با افواج ایشان روانه شد، و بر فوج او الیصور بن شدیئور بود.
18Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,
19و بر فوج سبط بنی شمعون، شلومیئیل بن صوریشدای.
19а над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,
20و بر فوج سبط بنی جاد، الیاساف بن دعوئیل.
20а над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.
21پس قهاتیان که حاملان قدس بودند، کوچ کردند و پیش از رسیدن ایشان، آنها مسکن را برپاداشتند.
21И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.
22پس علم محله بنی افرایم با افواج ایشان روانه شد، و بر فوج او الیشمع بن عمیهود بود.
22Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,
23و بر فوج سبط بنی منسی، جملیئیل بن فدهصور.
23а над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,
24و بر فوج سبط بنی بنیامین، ابیدان بن جدعونی.
24а над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.
25پس علم محله بنی دان که موخر همه محله‌ها بود با افواج ایشان روانه شد، و بر فوج اواخیعزر بن عمیشدای بود.
25Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,
26و بر فوج سبطبنی اشیر، فجعیئیل بن عکران.
26а над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,
27و بر فوج سبطبنی نفتالی، اخیرع بن عینان.
27а над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.
28این بود مراحل بنی‌اسرائیل با افواج ایشان. پس کوچ کردند.
28Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.
29و موسی به حوباب بن رعوئیل مدیانی که برادرزن موسی بود، گفت: «ما به مکانی که خداوند درباره آن گفته است که آن را به شماخواهم بخشید کوچ می‌کنیم، همراه ما بیا و بتواحسان خواهیم نمود، چونکه خداوند درباره اسرائیل نیکو گفته است.»
29А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.
30او وی را گفت: «نمی آیم، بلکه به زمین و به خاندان خود خواهم رفت.»
30А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.
31گفت: «ما را ترک مکن زیرا چونکه تو منازل ما را در صحرا می‌دانی، بجهت ما مثل چشم خواهی بود.
31А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.
32و اگر همراه ما بیایی، هر احسانی که خداوند بر ما بنماید، همان را بر تو خواهیم نمود.»
32И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.
33و از کوه خداوند سفر سه روزه کوچ کردند، و تابوت عهد خداوند سفر سه روزه پیش روی ایشان رفت تا آرامگاهی برای ایشان بطلبد.
33И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.
34و ابر خداوند در روز بالای سر ایشان بود، و وقتی که از لشکرگاه روانه می‌شدند.
34И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.
35و چون تابوت روانه می‌شد، موسی می‌گفت: «ای خداوند برخیز و دشمنانت پراکنده شوند و مبغضانت از حضور تو منهزم گردند.»
35И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.
36و چون فرود می‌آمد، می‌گفت: «ای خداوند نزد هزاران هزار اسرائیل رجوع نما.»
36А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.