Liber Numeri 10
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Locutusque est Dominus ad Moysen, dicens:
1Још рече Господ Мојсију говорећи:
2Fac tibi duas tubas argenteas ductiles, quibus convocare possis multitudinem quando movenda sunt castra.
2Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.
3Cumque increpueris tubis, congregabitur ad te omnis turba ad ostium tabernaculi fœderis.
3Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.
4Si semel clangueris, venient ad te principes, et capita multitudinis Israël.
4А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.
5Si autem prolixior atque concisus clangor increpuerit, movebunt castra primi qui sunt ad orientalem plagam.
5А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.
6In secundo autem sonitu et pari ululatu tubæ, levabunt tentoria qui habitant ad meridiem; et juxta hunc modum reliqui facient, ululantibus tubis in profectionem.
6А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.
7Quando autem congregandus est populus, simplex tubarum clangor erit, et non concise ululabunt.
7А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.
8Filii autem Aaron sacerdotes clangent tubis: eritque hoc legitimum sempiternum in generationibus vestris.
8А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.
9Si exieritis ad bellum de terra vestra contra hostes qui dimicant adversum vos, clangetis ululantibus tubis, et erit recordatio vestri coram Domino Deo vestro, ut eruamini de manibus inimicorum vestrorum.
9И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.
10Siquando habebitis epulum, et dies festos, et calendas, canetis tubis super holocaustis, et pacificis victimis, ut sint vobis in recordationem Dei vestri. Ego Dominus Deus vester.
10Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.
11Anno secundo, mense secundo, vigesima die mensis, elevata est nubes de tabernaculo fœderis:
11И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.
12profectique sunt filii Israël per turmas suas de deserto Sinai, et recubuit nubes in solitudine Pharan.
12И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње синајске, и устави се облак у пустињи фаранској.
13Moveruntque castra primi juxta imperium Domini in manu Moysi.
13Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.
14Filii Juda per turmas suas: quorum princeps erat Nahasson filius Aminadab.
14И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;
15In tribu filiorum Issachar fuit princeps Nathanaël filius Suar.
15а над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;
16In tribu Zabulon erat princeps Eliab filius Helon.
16а над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.
17Depositumque est tabernaculum, quod portantes egressi sunt filii Gerson et Merari.
17И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.
18Profectique sunt et filii Ruben, per turmas et ordinem suum: quorum princeps erat Helisur filius Sedeur.
18Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,
19In tribu autem filiorum Simeon, princeps fuit Salamiel filius Surisaddai.
19а над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,
20Porro in tribu Gad erat princeps Eliasaph filius Duel.
20а над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.
21Profectique sunt et Caathitæ portantes sanctuarium. Tamdiu tabernaculum portabatur, donec venirent ad erectionis locum.
21И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.
22Moverunt castra et filii Ephraim per turmas suas, in quorum exercitu princeps erat Elisama filius Ammiud.
22Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,
23In tribu autem filiorum Manasse princeps fuit Gamaliel filius Phadassur.
23а над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,
24Et in tribu Benjamin erat dux Abidan filius Gedeonis.
24а над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.
25Novissimi castrorum omnium profecti sunt filii Dan per turmas suas, in quorum exercitu princeps fuit Ahiezer filius Ammisaddai.
25Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,
26In tribu autem filiorum Aser erat princeps Phegiel filius Ochran.
26а над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,
27Et in tribu filiorum Nephthali princeps fuit Ahira filius Enan.
27а над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.
28Hæc sunt castra, et profectiones filiorum Israël per turmas suas quando egrediebantur.
28Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.
29Dixitque Moyses Hobab filio Raguel Madianitæ, cognato suo: Proficiscimur ad locum quem Dominus daturus est nobis: veni nobiscum, ut benefaciamus tibi, quia Dominus bona promisit Israëli.
29А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.
30Cui ille respondit: Non vadam tecum, sed revertar in terram meam, in qua natus sum.
30А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.
31Et ille: Noli, inquit, nos relinquere: tu enim nosti in quibus locis per desertum castra ponere debeamus, et eris ductor noster.
31А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.
32Cumque nobiscum veneris, quidquid optimum fuerit ex opibus, quas nobis traditurus est Dominus, dabimus tibi.
32И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.
33Profecti sunt ergo de monte Domini viam trium dierum, arcaque fœderis Domini præcedebat eos, per dies tres providens castrorum locum.
33И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.
34Nubes quoque Domini super eos erat per diem cum incederent.
34И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.
35Cumque elevaretur arca, dicebat Moyses: Surge, Domine, et dissipentur inimici tui, et fugiant qui oderunt te, a facie tua.
35И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.
36Cum autem deponeretur, aiebat: Revertere, Domine, ad multitudinem exercitus Israël.
36А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.