4. Mose 10
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Und der HERR redete mit Mose und sprach:
1Још рече Господ Мојсију говорећи:
2Mache dir zwei Drommeten von getriebenem Silber, daß du sie brauchst, die Gemeinde zu berufen und wenn das Heer aufbrechen soll.
2Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.
3Wenn man mit beiden schlicht bläst, soll sich zu dir versammeln die ganze Gemeinde vor die Tür der Hütte des Stifts.
3Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.
4Wenn man nur mit einer schlicht bläst, so sollen sich zu dir versammeln die Fürsten, die Obersten über die Tausende in Israel.
4А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.
5Wenn ihr aber drommetet, so sollen die Lager aufbrechen, die gegen Morgen liegen.
5А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.
6Und wenn ihr zum andernmal drommetet, so sollen die Lager aufbrechen, die gegen Mittag liegen. Denn wenn sie reisen sollen, so sollt ihr drommeten.
6А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.
7Wenn aber die Gemeinde zu versammeln ist, sollt ihr schlicht blasen und nicht drommeten.
7А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.
8Es sollen aber solch Blasen mit den Drommeten die Söhne Aarons, die Priester, tun; und das soll euer Recht sein ewiglich bei euren Nachkommen.
8А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.
9Wenn ihr in einen Streit ziehet in eurem Lande wider eure Feinde, die euch bedrängen, so sollt ihr drommeten mit den Drommeten, daß euer gedacht werde vor dem HERRN, eurem Gott, und ihr erlöst werdet von euren Feinden.
9И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.
10Desgleichen, wenn ihr fröhlich seid, und an euren Festen und an euren Neumonden sollt ihr mit den Drommeten blasen über eure Brandopfer und Dankopfer, daß es euch sei zum Gedächtnis vor eurem Gott. Ich bin der HERR, euer Gott.
10Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.
11Am zwanzigsten Tage im zweiten Monat des zweiten Jahres erhob sich die Wolke von der Wohnung des Zeugnisses.
11И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.
12Und die Kinder Israel brachen auf und zogen aus der Wüste Sinai, und die Wolke blieb in der Wüste Pharan.
12И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње синајске, и устави се облак у пустињи фаранској.
13Es brachen aber auf die ersten nach dem Wort des HERRN durch Mose;
13Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.
14nämlich das Panier des Lagers der Kinder Juda zog am ersten mit ihrem Heer, und über ihr Heer war Nahesson, der Sohn Amminadabs;
14И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;
15und über das Heer des Stammes der Kinder Isaschar war Nathanael, der Sohn Zuars;
15а над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;
16und über das Heer des Stammes der Kinder Sebulon war Eliab, der Sohn Helons.
16а над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.
17Da zerlegte man die Wohnung, und zogen die Kinder Gerson und Merari und trugen die Wohnung.
17И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.
18Darnach zog das Panier des Lagers Rubens mit ihrem Heer, und über ihr Heer war Elizur, der Sohn Sedeurs;
18Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,
19und über das Heer des Stammes der Kinder Simeon war Selumiel, der Sohn Zuri-Saddais;
19а над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,
20und Eljasaph, der Sohn Deguels, über das Heer des Stammes der Kinder Gad.
20а над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.
21Da zogen auch die Kahathiten und trugen das Heiligtum; und jene richteten die Wohnung auf, bis diese nachkamen.
21И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.
22Darnach zog das Panier des Lagers der Kinder Ephraim mit ihrem Heer, und über ihr Heer war Elisama, der Sohn Ammihuds;
22Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,
23und Gamliel, der Sohn Pedazurs, über das Heer des Stammes der Kinder Manasse;
23а над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,
24und Abidan, der Sohn des Gideoni, über das Heer des Stammes der Kinder Benjamin.
24а над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.
25Darnach zog das Panier des Lagers der Kinder Dan mit ihrem Heer; und so waren die Lager alle auf. Und Ahi-Eser, der Sohn Ammi-Saddais, war über ihr Heer;
25Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,
26und Pagiel, der Sohn Ochrans, über das Heer des Stammes der Kinder Asser;
26а над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,
27und Ahira, der Sohn Enans, über das Heer des Stammes der Kinder Naphthali.
27а над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.
28So zogen die Kinder Israel mit ihrem Heer.
28Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.
29Und Mose sprach zu seinem Schwager Hobab, dem Sohn Reguels, aus Midian: Wir ziehen dahin an die Stätte, davon der HERR gesagt hat: Ich will sie euch geben; so komm nun mit uns, so wollen wir das Beste an dir tun; denn der HERR hat Israel Gutes zugesagt.
29А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.
30Er aber antwortete: Ich will nicht mit euch, sondern in mein Land zu meiner Freundschaft ziehen.
30А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.
31Er sprach: Verlaß uns doch nicht; denn du weißt, wo wir in der Wüste uns lagern sollen, und sollst unser Auge sein.
31А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.
32Und wenn du mit uns ziehst: was der HERR Gutes an uns tut, das wollen wir an dir tun.
32И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.
33Also zogen sie von dem Berge des HERRN drei Tagereisen, und die Lade des Bundes des HERRN zog vor ihnen her die drei Tagereisen, ihnen zu weisen, wo sie ruhen sollten.
33И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.
34Und die Wolke des Herrn war des Tages über ihnen, wenn sie aus dem Lager zogen.
34И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.
35Und wenn die Lade zog, so sprach Mose: HERR, stehe auf! laß deine Feinde zerstreut und die dich hassen, flüchtig werden vor dir!
35И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.
36Und wenn sie ruhte, so sprach er: Komm wieder, HERR, zu der Menge der Tausende Israels!
36А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.