4. Mose 13
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Und der HERR redet mit Mose und sprach:
1А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи фаранској.
2Sende Männer aus, die das Land Kanaan erkunden, das ich den Kindern Israel geben will, aus jeglichem Stamm ihrer Väter einen vornehmen Mann.
2И Господ рече Мојсију говорећи:
3Mose, der sandte sie aus der Wüste Pharan nach dem Wort des HERRN, die alle vornehme Männer waren unter den Kindern Israel.
3Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих.
4Und hießen also: Sammua, der Sohn Sakkurs, des Stammes Ruben;
4И посла их Мојсије из пустиње фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих.
5Saphat, der Sohn Horis, des Stammes Simeon;
5А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров;
6Kaleb, der Sohn Jephunnes, des Stammes Juda;
6од племена Симеуновог Сафат син Сурин;
7Jigeal, der Sohn Josephs, des Stammes Isaschar;
7од племена Јудиног Халев син Јефонијин;
8Hosea, der Sohn Nuns, des Stammes Ephraim;
8од племена Исахаровог Игал син Јосифов;
9Palti, der Sohn Raphus, des Stammes Benjamin;
9од племена Јефремовог Авсије син Навин;
10Gaddiel, der Sohn Sodis, des Stammes Sebulon;
10од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев;
11Gaddi, der Sohn Susis, des Stammes Joseph von Manasse;
11од племена Завулоновог Гудило син Судин;
12Ammiel, der Sohn Gemallis, des Stammes Dan;
12од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин;
13Sethur, der Sohn Michaels, des Stammes Asser;
13од племена Дановог Амило син Гамалин.
14Nahebi, der Sohn Vaphsis, des Stammes Naphthali;
14Од племена Асировог Сатур син Михаилов;
15Guel, der Sohn Machis, des Stammes Gad.
15од племена Нефталимовог Навија син Савин;
16Das sind die Namen der Männer, die Mose aussandte, zu erkunden das Land. Aber Hosea, den Sohn Nuns, nannte Mose Josua.
16од племена Гадовог Гудило син Махилов.
17Da sie nun Mose sandte, das Land Kanaan zu erkunden, sprach er zu ihnen: Ziehet hinauf ins Mittagsland und geht auf das Gebirge
17То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус.
18und besehet das Land, wie es ist, und das Volk, das darin wohnt, ob's stark oder schwach, wenig oder viel ist;
18И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;
19und was es für ein Land ist, darin sie wohnen, ob's gut oder böse sei; und was für Städte sind, darin sie wohnen, ob sie in Gezelten oder Festungen wohnen;
19и видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;
20und was es für Land sei, ob's fett oder mager sei und ob Bäume darin sind oder nicht. Seid getrost und nehmet die Früchte des Landes. Es war aber eben um die Zeit der ersten Weintrauben.
20и каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;
21Sie gingen hinauf und erkundeten das Land von der Wüste Zin bis gen Rehob, da man gen Hamath geht.
21и каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу.
22Sie gingen auch hinauf ins Mittagsland und kamen bis gen Hebron; da waren Ahiman, Sesai und Thalmai, die Kinder Enaks. Hebron aber war sieben Jahre gebaut vor Zoan in Ägypten.
22И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат.
23Und sie kamen bis an den Bach Eskol und schnitten daselbst eine Rebe ab mit einer Weintraube und ließen sie zwei auf einem Stecken tragen, dazu auch Granatäpfel und Feigen.
23И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског.
24Der Ort heißt Bach Eskol um der Traube willen, die die Kinder Israel daselbst abschnitten.
24Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.
25Und sie kehrten um, als sie das Land erkundet hatten, nach vierzig Tagen,
25И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви.
26gingen hin und kamen zu Mose und Aaron und zu der ganzen Gemeinde der Kinder Israel in die Wüste Pharan gen Kades und sagten ihnen wieder und der ganzen Gemeinde, wie es stände, und ließen sie die Früchte des Landes sehen.
26И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.
27Und erzählten ihnen und sprachen: Wir sind in das Land gekommen, dahin ihr uns sandtet, darin Milch und Honig fließt, und dies ist seine Frucht;
27И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.
28nur, daß starkes Volk darin wohnt und sehr große und feste Städte sind; und wir sahen auch Enaks Kinder daselbst.
28И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног.
29So wohnen die Amalekiter im Lande gegen Mittag, die Hethiter und Jebusiter und Amoriter wohnen auf dem Gebirge, die Kanaaniter aber wohnen am Meer und um den Jordan.
29Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове.
30Kaleb aber stillte das Volk gegen Mose und sprach: Laßt uns hinaufziehen und das Land einnehmen; denn wir können es überwältigen.
30Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.
31Aber die Männer, die mit ihm waren hinaufgezogen, sprachen: Wir vermögen nicht hinaufzuziehen gegen das Volk; denn sie sind uns zu stark,
31А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.
32und machten dem Lande, das sie erkundet hatten, ein böses Geschrei unter den Kindern Israel und sprachen: Das Land, dadurch wir gegangen sind, es zu erkunden, frißt seine Einwohner, und alles Volk, das wir darin sahen, sind Leute von großer Länge.
32Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.
33Wir sahen auch Riesen daselbst, Enaks Kinder von den Riesen; und wir waren vor unsern Augen wie Heuschrecken, und also waren wir auch vor ihren Augen.
33И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики.
no verse 34 in this text
34Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.