Numeri 13
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Daar sprak Jahweh tot Moses:
1А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи фаранској.
2Zend mannen uit, om het land Kanaän te verkennen, dat Ik aan Israëls kinderen zal geven; uit iedere vaderstam moet ge één man zenden en allen moeten het aanvoerders zijn.
2И Господ рече Мојсију говорећи:
3Moses zond hen dus op Jahweh’s bevel uit de woestijn Paran op weg. Al die mannen waren hoofden van de Israëlieten,
3Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих.
4en dit zijn hun namen: Uit de stam Ruben Sjammóea, de zoon van Zakkoer;
4И посла их Мојсије из пустиње фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих.
5uit de stam Simeon Sjafat, de zoon van Chori;
5А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров;
6uit de stam Juda Kaleb, de zoon van Jefoenne;
6од племена Симеуновог Сафат син Сурин;
7uit de stam Issakar Jigal, de zoon van Josef;
7од племена Јудиног Халев син Јефонијин;
8uit de stam Efraïm Hosjéa, de zoon van Noen;
8од племена Исахаровог Игал син Јосифов;
9uit de stam Benjamin Palti, de zoon van Rafoe;
9од племена Јефремовог Авсије син Навин;
10uit de stam Zabulon Gaddiël, de zoon van Sodi;
10од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев;
11uit de stam Josef en wel uit de stam Manasse Gaddi, de zoon van Soesi;
11од племена Завулоновог Гудило син Судин;
12uit de stam Dan Ammiël, de zoon van Gemalli;
12од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин;
13uit de stam Aser Setoer, de zoon van Mikaël;
13од племена Дановог Амило син Гамалин.
14uit de stam Neftali Nachbi, de zoon van Wofsi;
14Од племена Асировог Сатур син Михаилов;
15uit de stam Gad Geoeël, de zoon van Maki.
15од племена Нефталимовог Навија син Савин;
16Dit waren de namen der mannen, die Moses uitzond, om het land te verkennen; maar Moses noemde Hosjéa, den zoon van Noen, Josuë.
16од племена Гадовог Гудило син Махилов.
17Moses zond ze dus uit, om het land Kanaän te verkennen, en zei hun: Trekt hier de Négeb in, en bestijgt het bergland.
17То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус.
18Ziet, hoe het met het land is gesteld; of het volk, dat er woont, sterk is of zwak, gering of talrijk;
18И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;
19of het land, waarin het woont, vruchtbaar of dor is: of de steden, die het bewoont, open zijn of versterkt;
19и видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;
20of de bodem vet is of schraal; of er bomen zijn of niet; toont, dat ge moed hebt. Brengt ook wat vruchten van het land mee; het was toen juist de tijd der eerste druiven.
20и каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;
21Zij trokken dan uit, om het land te verkennen van de woestijn Sin tot aan Rechob bij Chamat.
21и каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу.
22Zij trokken de Négeb in, en bereikten Hebron, waar de Anakskinderen Achiman, Sjesjai en Talmai woonden; Hebron was zeven jaar eerder gebouwd dan het egyptische Sóan.
22И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат.
23Zij drongen tot aan de vallei Esjkol door, waar zij een wijnrank met een druiventros afsneden, die zij met hun tweeën aan een stok moesten dragen; bovendien nog wat granaatappels en vijgen.
23И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског.
24Men noemt die plaats Esjkol-vallei om de druiventros, die de Israëlieten daar hadden afgesneden.
24Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.
25Na het land te hebben verkend, keerden zij veertig dagen later terug,
25И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви.
26en gingen naar Moses en Aäron en heel de gemeenschap der Israëlieten in de woestijn Paran te Kadesj, waar zij hun en heel de gemeenschap verslag uitbrachten, en hun de vruchten van het land lieten zien.
26И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.
27Zij vertelden hem: Wij zijn dan in het land geweest, waar gij ons hebt heengezonden, en het druipt werkelijk van melk en honing; hier hebt ge zijn vruchten.
27И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.
28Maar het volk, dat het land bewoont, is sterk en de steden zijn ontoegankelijk en zeer groot; bovendien hebben wij daar de Anakskinderen gezien.
28И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног.
29De Amalekieten wonen in de Négeb; de Chittieten, Jeboesieten en Amorieten in de bergen: en de Kanaänieten langs de zee en langs de oever van de Jordaan.
29Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове.
30Kaleb trachtte nog het volk, dat om Moses stond, gerust te stellen, en sprak: Laat ons zo gauw mogelijk optrekken, en het veroveren; want we kunnen het gemakkelijk aan!
30Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.
31Maar de mannen, die met hem waren opgetrokken, beweerden: We kunnen niet oprukken tegen dat volk; want het is sterker dan wij.
31А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.
32En nu begonnen ze onder de Israëlieten allerlei praatjes te vertellen over het land, dat zij hadden verkend, en zeiden: Het land, dat we hebben doorkruist, om het te verkennen, verslindt zijn bewoners, en al het volk, dat we daar hebben gezien, is vreselijk groot.
32Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.
33We hebben daar zelfs reuzen gezien, bij wie wij wel sprinkhanen leken, zowel in onze eigen ogen als in die van hen.
33И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики.
no verse 34 in this text
34Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.