Liber Numeri 13
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Profectusque est populus de Haseroth, fixis tentoriis in deserto Pharan.
1А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи фаранској.
2Ibique locutus est Dominus ad Moysen, dicens:
2И Господ рече Мојсију говорећи:
3Mitte viros, qui considerent terram Chanaan, quam daturus sum filiis Israël, singulos de singulis tribubus, ex principibus.
3Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих.
4Fecit Moyses quod Dominus imperaverat, de deserto Pharan mittens principes viros, quorum ista sunt nomina.
4И посла их Мојсије из пустиње фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих.
5De tribu Ruben, Sammua filium Zechur.
5А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров;
6De tribu Simeon, Saphat filium Huri.
6од племена Симеуновог Сафат син Сурин;
7De tribu Juda, Caleb filium Jephone.
7од племена Јудиног Халев син Јефонијин;
8De tribu Issachar, Igal filium Joseph.
8од племена Исахаровог Игал син Јосифов;
9De tribu Ephraim, Osee filium Nun.
9од племена Јефремовог Авсије син Навин;
10De tribu Benjamin, Phalti filium Raphu.
10од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев;
11De tribu Zabulon, Geddiel filium Sodi.
11од племена Завулоновог Гудило син Судин;
12De tribu Joseph, sceptri Manasse, Gaddi filium Susi.
12од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин;
13De tribu Dan, Ammiel filium Gemalli.
13од племена Дановог Амило син Гамалин.
14De tribu Aser, Sthur filium Michaël.
14Од племена Асировог Сатур син Михаилов;
15De tribu Nephthali, Nahabi filium Vapsi.
15од племена Нефталимовог Навија син Савин;
16De tribu Gad, Guel filium Machi.
16од племена Гадовог Гудило син Махилов.
17Hæc sunt nomina virorum, quos misit Moyses ad considerandam terram: vocavitque Osee filium Nun, Josue.
17То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус.
18Misit ergo eos Moyses ad considerandam terram Chanaan, et dixit ad eos: Ascendite per meridianam plagam. Cumque veneritis ad montes,
18И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;
19considerate terram, qualis sit: et populum qui habitator est ejus, utrum fortis sit an infirmus: si pauci numero an plures:
19и видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;
20ipsa terra, bona an mala: urbes quales, muratæ an absque muris:
20и каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;
21humus, pinguis an sterilis, nemorosa an absque arboribus. Confortamini, et afferte nobis de fructibus terræ. Erat autem tempus quando jam præcoquæ uvæ vesci possunt.
21и каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу.
22Cumque ascendissent, exploraverunt terram a deserto Sin, usque Rohob intrantibus Emath.
22И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат.
23Ascenderuntque ad meridiem, et venerunt in Hebron, ubi erant Achiman et Sisai et Tholmai filii Enac: nam Hebron septem annis ante Tanim urbem Ægypti condita est.
23И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског.
24Pergentesque usque ad Torrentem botri, absciderunt palmitem cum uva sua, quem portaverunt in vecte duo viri. De malis quoque granatis et de ficis loci illius tulerunt:
24Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.
25qui appellatus est Nehelescol, id est Torrens botri, eo quod botrum portassent inde filii Israël.
25И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви.
26Reversique exploratores terræ post quadraginta dies, omni regione circuita,
26И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.
27venerunt ad Moysen et Aaron et ad omnem cœtum filiorum Israël in desertum Pharan, quod est in Cades. Locutique eis et omni multitudini ostenderunt fructus terræ:
27И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.
28et narraverunt, dicentes: Venimus in terram, ad quam misisti nos, quæ revera fluit lacte et melle, ut ex his fructibus cognosci potest:
28И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног.
29sed cultores fortissimos habet, et urbes grandes atque muratas. Stirpem Enac vidimus ibi.
29Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове.
30Amalec habitat in meridie, Hethæus et Jebusæus et Amorrhæus in montanis: Chananæus vero moratur juxta mare et circa fluenta Jordanis.
30Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.
31Inter hæc Caleb compescens murmur populi, qui oriebatur contra Moysen, ait: Ascendamus, et possideamus terram, quoniam poterimus obtinere eam.
31А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.
32Alii vero, qui fuerant cum eo, dicebant: Nequaquam ad hunc populum valemus ascendere, quia fortior nobis est.
32Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.
33Detraxeruntque terræ, quam inspexerant, apud filios Israël, dicentes: Terra, quam lustravimus, devorat habitatores suos: populus, quem aspeximus, proceræ staturæ est.
33И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики.
34Ibi vidimus monstra quædam filiorum Enac de genere giganteo: quibus comparati, quasi locustæ videbamur.
34Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.