Liber Numeri 35
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Hæc quoque locutus est Dominus ad Moysen in campes tribus Moab supra Jordanem, contra Jericho:
1Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:
2Præcipe filiis Israël ut dent Levitis de possessionibus suis
2Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им,
3urbes ad habitandum, et suburbana earum per circuitum: ut ipsi in oppidis maneant, et suburbana sint pecoribus ac jumentis:
3да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.
4quæ a muris civitatum forinsecus, per circuitum, mille passuum spatio tendentur.
4А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо.
5Contra orientem duo millia erunt cubiti, et contra meridiem similiter erunt duo millia: ad mare quoque, quod respicit ad occidentem, eadem mensura erit, et septentrionalis plaga æquali termino finietur, eruntque urbes in medio, et foris suburbana.
5Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова.
6De ipsis autem oppidis, quæ Levitis dabitis, sex erunt in fugitivorum auxilia separata, ut fugiat ad ea qui fuderit sanguinem: et exceptis his, alia quadraginta duo oppida,
6А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.
7id est, simul quadraginta octo cum suburbanis suis.
7Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.
8Ipsæque urbes, quæ dabuntur de possessionibus filiorum Israël, ab his qui plus habent, plures auferentur: et qui minus, pauciores: singuli juxta mensuram hæreditatis suæ dabunt oppida Levitis.
8А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима.
9Ait Dominus ad Moysen:
9Још рече Господ Мојсију говорећи:
10Loquere filiis Israël, et dices ad eos: Quando transgressi fueritis Jordanem in terram Chanaan,
10Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,
11decernite quæ urbes esse debeant in præsidia fugitivorum, qui nolentes sanguinem fuderint:
11од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.
12in quibus cum fuerit profugus, cognatus occisi non poterit eum occidere, donec stet in conspectu multitudinis, et causa illius judicetur.
12И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.
13De ipsis autem urbibus, quæ ad fugitivorum subsidia separantur,
13И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта.
14tres erunt trans Jordanem, et tres in terra Chanaan,
14Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта.
15tam filiis Israël quam advenis atque peregrinis, ut confugiat ad eas qui nolens sanguinem fuderit.
15Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.
16Si quis ferro percusserit, et mortuus fuerit qui percussus est, reus erit homicidii, et ipse morietur.
16Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
17Si lapidem jecerit, et ictus occubuerit, similiter punietur.
17И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
18Si ligno percussus interierit, percussoris sanguine vindicabitur.
18Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
19Propinquus occisi, homicidam interficiet: statim ut apprehenderit eum, interficiet.
19Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.
20Si per odium quis hominem impulerit, vel jecerit quippiam in eum per insidias:
20Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,
21aut cum esset inimicus, manu percusserit, et ille mortuus fuerit: percussor homicidii reus erit: cognatus occisi statim ut invenerit eum, jugulabit.
21или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси.
22Quod si fortuitu, et absque odio
22Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,
23et inimicitiis quidquam horum fecerit,
23или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,
24et hoc audiente populo fuerit comprobatum, atque inter percussorem et propinquum sanguinis quæstio ventilata:
24тада да суди збор између убице и осветника по овом закону.
25liberabitur innocens de ultoris manu, et reducetur per sententiam in urbem, ad quam confugerat, manebitque ibi, donec sacerdos magnus, qui oleo sancto unctus est, moriatur.
25И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и онде нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем.
26Si interfector extra fines urbium, quæ exulibus deputatæ sunt,
26Ако крвник како год изиђе преко међе свог уточишта у које је утекао,
27fuerit inventus, et percussus ab eo qui ultor est sanguinis: absque noxa erit qui eum occiderit.
27и нађе га осветник преко међе уточишта његовог, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.
28Debuerat enim profugus usque ad mortem pontificis in urbe residere. Postquam autem ille obierit, homicida revertetur in terram suam.
28Јер у уточишту свом ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу наследства свог.
29Hæc sempiterna erunt, et legitima in cunctis habitationibus vestris.
29Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим.
30Homicida sub testibus punietur: ad unius testimonium nullus condemnabitur.
30Ко би хтео погубити човека, по сведоцима нека погуби крвника; али један сведок не може сведочити да се ко погуби.
31Non accipietis pretium ab eo qui reus est sanguinis, statim et ipse morietur.
31Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.
32Exules et profugi ante mortem pontificis nullo modo in urbes suas reverti poterunt,
32Ни од оног не узимајте откуп који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи пре него умре свештеник;
33ne polluatis terram habitationis vestræ, quæ insontium cruore maculatur: nec aliter expiari potest, nisi per ejus sanguinem, qui alterius sanguinem fuderit.
33да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој другачије него крвљу оног који је пролије.
34Atque ita emundabitur vestra possessio me commorante vobiscum. Ego enim sum Dominus qui habito inter filios Israël.
34Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.