دوم سموئیل 22
Old Persian Version (ترجمه قدیم)Translation
Old Persian Version (ترجمه قدیم)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1و داود در روزی که خداوند او را ازدست جمیع دشمنانش و از دست شاول رهایی داد، کلمات این سرود را برای خداوند انشا نمود.
1И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
2و گفت: «خداوند صخره من و قلعه من و رهاننده من است.
2и рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
3خدای صخره من که بر او توکل خواهم نمود، سپر من و شاخ نجاتم، برج بلند و ملجای من، ای نجاتدهنده من، مرا از ظلم خواهی رهانید.
3Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4خداوند را که سزاوار کل حمد است، خواهم خواند. پس از دشمنان خود خلاصی خواهم یافت.
4Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5زیرا که موجهای موت مرا احاطه نموده، وسیلهای عصیان مرا ترسانیده بود.
5Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
6رسنهای گور مرا احاطه نمودند. دامهای موت مرا دریافتند.
6Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.
7در تنگی خود خداوند را خواندم. و نزد خدای خویش دعا نمودم. و او آواز مرا از هیکل خودشنید. و استغاثه من به گوش وی رسید.
7У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
8آنگاه زمین متزلزل و مرتعش گردید. واساسهای آسمان بلرزیدند. و از حدت خشم اومتحرک گردیدند.
8Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
9از بینی وی دود متصاعد شد. و از دهان او آتش سوزان درآمد و اخگرها از آن افروخته گردید.
9Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
10و او آسمانها را خم کرده، نزول فرمود. وتاریکی غلیظ زیر پایهایش بود.
10Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
11بر کروبین سوار شده، پرواز نمود. و بر بالهای باد نمایان گردید.
11И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
12ظلمت را به اطراف خود سایبانها ساخت. واجتماع آبها و ابرهای متراکم افلاک را.
12Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
13از درخشندگیای که پیش روی وی بود، اخگرهای آتش افروخته گردید.
13Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
14خداوند از آسمان رعد نمود. و حضرت اعلی آواز خویش را مسموع گردانید.
14Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
15تیرها فرستاده، ایشان را پراکنده ساخت. و برق را جهانیده، ایشان را سراسیمه گردانید.
15Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16پس عمق های دریا ظاهر شد. و اساسهای ربع مسکون منکشف گردید. از توبیخ خداوند و ازنفخه باد بینی وی.
16Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
17از اعلی علیین فرستاده، مرا گرفت. و از آبهای بسیار مرا بیرون کشید.
17Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18مرا از دشمنان زورآورم رهایی داد. و ازمبغضانم، چونکه از من قویتر بودند.
18Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
19در روز شقاوت من، ایشان مرا دریافته بودند. لیکن خداوند تکیه گاه من بود.
19Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20مرا به مکان وسیع بیرون آورد. و مرا خلاصی داد چونکه به من رغبت میداشت.
20И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
21پس خداوند مرا به حسب عدالتم جزا خواهدداد. و به حسب پاکیزگی دستم مرا مکافات خواهد رسانید.
21Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22زیرا که طریق های خداوند را حفظ نمودم. و ازخدای خویش عصیان نورزیدم.
22Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
23چونکه جمیع احکام او در مد نظر من است. واز فرایض او انحراف نورزیدم.
23Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
24و به حضور او کامل شدم. و از عصیان ورزیدن، خویشتن را بازداشتم.
24И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
25بنابراین خداوند مرا به حسب عدالتم جزا داد. و برحسب صداقتی که در نظر وی داشتم.
25Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
26با شخص رحیم، خویشتن را رحیم خواهی نمود. و با مرد کامل با کاملیت رفتار خواهی کرد.
26Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
27با شخص طاهر به طهارت عمل خواهی نمود. و با کج خلقان مخالفت خواهی کرد.
27С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
28و قوم مستمند را نجات خواهی داد. اماچشمان تو بر متکبران است تا ایشان را پست گردانی.
28Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29زیرا که توای خداوند، نور من هستی. وخداوند، تاریکی مرا به روشنایی مبدل خواهدساخت.
29Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
30زیرا که به استعانت تو بر لشکری تاخت آوردم. و به مدد خدای خود بر حصارها جست وخیز نمودم.
30С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
31و اما خدا، طریق وی کامل است؛ و کلام خداوند مصفا؛ و او برای جمیع متوکلانش سپرمی باشد.
31Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
32زیرا کیست خدا غیر از یهوه؟ و کیست صخره غیر از خدای ما؟
32Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
33خدا قلعه استوار من است. و طریق مرا کامل می سازد.
33Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34و پایهایم را مثل پای غزال میگرداند، و مرا برمکانهای بلندم برپا میدارد.
34Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35دستهای مرا به جنگ تعلیم میدهد، و به بازوی خود کمان برنجین را میکشم.
35Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
36و سپر نجات خود را به من خواهی داد، و لطف تو مرا بزرگ خواهد ساخت.
36Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
37قدمهای مرا در زیر من وسعت دادی که پایهایم نلغزید.
37Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
38دشمنان خود را تعاقب نموده، ایشان را هلاک خواهم ساخت، و تا نابود نشوند بر نخواهم گشت.
38Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
39ایشان را خراب کرده، خرد خواهم ساخت تادیگر برنخیزند، و زیر پایهایم خواهند افتاد.
39И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40زیرا کمر مرا برای جنگ به قوت خواهی بست، و آنانی را که به ضد من برخیزند در زیر من خم خواهی ساخت.
40Јер ме Ти опасујеш снагом за бој; који устану на ме, обараш их пода ме.
41و دشمنانم را پیش من منهزم خواهی کرد تاخصمان خود را منقطع سازم.
41Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42فریاد برمی آورند، اما رهانندهای نیست؛ و به سوی خداوند، لیکن ایشان را اجابت نخواهدکرد.
42Обзиру се, али нема помагача; вичу ка Господу, али их не слуша.
43پس ایشان را مثل غبار زمین نرم میکنم. و مثل گل کوچهها کوبیده، پایمال میسازم.
43Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44و تو مرا از مخاصمات قوم من خواهی رهانید، و مرا برای سرداری امتها حفظ خواهی کرد، وقومی را که نشناخته بودم، مرا بندگی خواهندنمود.
44Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
45غریبان نزد من تذلل خواهند کرد و به مجردشنیدن من، مرا اطاعت خواهند نمود.
45Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46غریبان پژمرده خواهند گردید و از مکان های مخفی خود با ترس بیرون خواهند آمد.
46Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
47خداوند زنده است و صخره من متبارک وخدای صخره نجات من متعال باد.
47Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
48ای خدایی که برای من انتقام میکشی و قومهارا زیر من پست میسازی.
48Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49و مرا از دست دشمنانم بیرون میآوری و برمقاومت کنندگانم مرا بلند میگردانی. تو مرا ازمرد ظالم خلاصی خواهی داد.
49Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
50بنابراینای خداوند، تو را در میان امتها حمدخواهم گفت. و به نام تو ترنم خواهم نمود.
50Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
51نجات عظیمی برای پادشاه خود مینماید. وبرای مسیح خویش رحمت را پدید میآورد. به جهت داود و ذریت وی تا ابدالاباد.»
51Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.