Ii Samuelis 22
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Locutus est autem David Domino verba carminis hujus in die qua liberavit eum Dominus de manu omnium inimicorum suorum, et de manu Saul.
1И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
2Et ait: [Dominus petra mea, et robur meum, et salvator meus.
2и рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
3Deus fortis meus: sperabo in eum; scutum meum, et cornu salutis meæ: elevator meus, et refugium meum; salvator meus: de iniquitate liberabis me.
3Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4Laudabilem invocabo Dominum, et ab inimicis meis salvus ero.
4Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5Quia circumdederunt me contritiones mortis: torrentes Belial terruerunt me.
5Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
6Funes inferni circumdederunt me: prævenerunt me laquei mortis.
6Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.
7In tribulatione mea invocabo Dominum, et ad Deum meum clamabo: et exaudiet de templo suo vocem meam, et clamor meus veniet ad aures ejus.
7У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
8Commota est et contremuit terra; fundamenta montium concussa sunt, et conquassata: quoniam iratus est eis.
8Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
9Ascendit fumus de naribus ejus, et ignis de ore ejus vorabit: carbones succensi sunt ab eo.
9Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
10Inclinavit cælos, et descendit: et caligo sub pedibus ejus.
10Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
11Et ascendit super cherubim, et volavit: et lapsus est super pennas venti.
11И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
12Posuit tenebras in circuitu suo latibulum, cribrans aquas de nubibus cælorum.
12Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
13Præ fulgore in conspectu ejus, succensi sunt carbones ignis.
13Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
14Tonabit de cælo Dominus, et excelsus dabit vocem suam.
14Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
15Misit sagittas et dissipavit eos; fulgur, et consumpsit eos.
15Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16Et apparuerunt effusiones maris, et revelata sunt fundamenta orbis ab increpatione Domini, ab inspiratione spiritus furoris ejus.
16Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
17Misit de excelso, et assumpsit me, et extraxit me de aquis multis.
17Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18Liberavit me ab inimico meo potentissimo, et ab his qui oderant me: quoniam robustiores me erant.
18Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
19Prævenit me in die afflictionis meæ, et factus est Dominus firmamentum meum.
19Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20Et eduxit me in latitudinem: liberavit me, quia complacui ei.
20И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
21Retribuet mihi Dominus secundum justitiam meam: et secundum munditiam manuum mearum reddet mihi.
21Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22Quia custodivi vias Domini, et non egi impie a Deo meo.
22Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
23Omnia enim judicia ejus in conspectu meo, et præcepta ejus non amovi a me.
23Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
24Et ero perfectus cum eo, et custodiam me ab iniquitate mea.
24И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
25Et restituet mihi Dominus secundum justitiam meam, et secundum munditiam manuum mearum in conspectu oculorum suorum.
25Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
26Cum sancto sanctus eris, et cum robusto perfectus.
26Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
27Cum electo electus eris, et cum perverso perverteris.
27С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
28Et populum pauperem salvum facies: oculisque tuis excelsos humiliabis.
28Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29Quia tu lucerna mea, Domine, et tu, Domine, illuminabis tenebras meas.
29Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
30In te enim curram accinctus: in Deo meo transiliam murum.
30С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
31Deus, immaculata via ejus; eloquium Domini igne examinatum: scutum est omnium sperantium in se.
31Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
32Quis est Deus præter Dominum, et quis fortis præter Deum nostrum?
32Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
33Deus qui accinxit me fortitudine, et complanavit perfectam viam meam.
33Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34Coæquans pedes meos cervis, et super excelsa mea statuens me;
34Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35docens manus meas ad prælium, et componens quasi arcum æreum brachia mea.
35Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
36Dedisti mihi clypeum salutis tuæ, et mansuetudo tua multiplicavit me.
36Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
37Dilatabis gressus meos subtus me, et non deficient tali mei.
37Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
38Persequar inimicos meos, et conteram, et non convertar donec consumam eos.
38Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
39Consumam eos et confringam, ut non consurgant: cadent sub pedibus meis.
39И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40Accinxisti me fortitudine ad prælium: incurvasti resistentes mihi subtus me.
40Јер ме Ти опасујеш снагом за бој; који устану на ме, обараш их пода ме.
41Inimicos meos dedisti mihi dorsum; odientes me, et disperdam eos.
41Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42Clamabunt, et non erit qui salvet; ad Dominum, et non exaudiet eos.
42Обзиру се, али нема помагача; вичу ка Господу, али их не слуша.
43Delebo eos ut pulverem terræ; quasi lutum platearum comminuam eos atque confringam.
43Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44Salvabis me a contradictionibus populi mei; custodies me in caput gentium: populus quem ignoro serviet mihi.
44Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
45Filii alieni resistent mihi; auditu auris obedient mihi.
45Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46Filii alieni defluxerunt, et contrahentur in angustiis suis.
46Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
47Vivit Dominus, et benedictus Deus meus, et exaltabitur Deus fortis salutis meæ.
47Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
48Deus qui das vindictas mihi, et dejicis populos sub me.
48Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49Qui educis me ab inimicis meis, et a resistentibus mihi elevas me: a viro iniquo liberabis me.
49Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
50Propterea confitebor tibi, Domine, in gentibus, et nomini tuo cantabo:
50Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
51magnificans salutes regis sui, et faciens misericordiam christo suo David, et semini ejus in sempiternum.]
51Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.