Вторая книга Царств 22
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1И воспел Давид песнь Господу в день, когда Господь избавил его от руки всех врагов его и от руки Саула, и сказал:
1И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
2Господь - твердыня моя и крепость моя и избавитель мой.
2и рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
3Бог мой - скала моя; на Него я уповаю; щит мой, рог спасения моего, ограждение мое и убежище мое; Спаситель мой, от бед Ты избавил меня!
3Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4Призову Господа достопоклоняемого и от врагов моих спасусь.
4Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5Объяли меня волны смерти, и потоки беззакония устрашили меня;
5Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
6цепи ада облегли меня, и сети смерти опутали меня.
6Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.
7Но в тесноте моей я призвал Господа и к Богу моему воззвал, и Он услышал из святого чертога Своего голос мой, и вопль мой дошел до слуха Его.
7У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
8Потряслась, всколебалась земля, дрогнули и подвиглись основания небес, ибо разгневался на них Господь.
8Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
9Поднялся дым от гнева Его и из уст Его огонь поядающий; горящие угли сыпались от Него.
9Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
10Наклонил Он небеса и сошел; и мрак под ногами Его;
10Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
11и воссел на херувимов, и полетел, и понесся на крыльях ветра;
11И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
12и мраком покрыл Себя, как сению, сгустив воды облаков небесных;
12Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
13от блистания пред Ним разгорались угли огненные.
13Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
14Возгремел с небес Господь, и Всевышний дал глас Свой;
14Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
15пустил стрелы и рассеял их; блеснул молниею и истребил их.
15Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16И открылись источники моря, обнажились основания вселенной от грозного гласа Господа, от дуновения духа гнева Его.
16Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
17Простер Он руку с высоты и взял меня, и извлек меня из вод многих;
17Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18избавил меня от врага моего сильного, от ненавидящих меня, которые были сильнее меня.
18Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
19Они восстали на меня в день бедствия моего; но Господь был опорою для меня
19Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20и вывел меня на пространное место, избавил меня, ибо Он благоволит ко мне.
20И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
21Воздал мне Господь по правде моей, по чистоте рук моих вознаградил меня.
21Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22Ибо я хранил пути Господа и не был нечестивым пред Богом моим,
22Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
23ибо все заповеди Его предо мною, и от уставов Его я не отступал,
23Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
24и был непорочен пред Ним, и остерегался, чтобы не согрешить мне.
24И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
25И воздал мне Господь по правде моей, по чистоте моей пред очами Его.
25Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
26С милостивым Ты поступаешь милостиво, с мужем искренним - искренно,
26Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
27с чистым - чисто, а с лукавым - по лукавству его.
27С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
28Людей угнетенных Ты спасаешь и взором Своим унижаешь надменных.
28Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29Ты, Господи, светильник мой; Господь просвещает тьму мою.
29Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
30С Тобою я поражаю войско; с Богом моим восхожу на стену.
30С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
31Бог! - непорочен путь Его, чисто слово Господа, щит Он для всех, надеющихся на Него.
31Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
32Ибо кто Бог, кроме Господа, и кто защита, кроме Бога нашего?
32Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
33Бог препоясует меня силою, устрояет мне верный путь;
33Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34делает ноги мои, как оленьи, и на высотах поставляет меня;
34Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35научает руки мои брани и мышцы мои напрягает, как медный лук.
35Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
36Ты даешь мне щит спасения Твоего, и милость Твоя возвеличивает меня.
36Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
37Ты расширяешь шаг мой подо мною, и не колеблются ноги мои.
37Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
38Я гоняюсь за врагами моими и истребляю их, и не возвращаюсь, доколе не уничтожу их;
38Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
39и истребляю их и поражаю их, и не встают и падают под ноги мои.
39И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40Ты препоясываешь меня силою для войны и низлагаешь предо мною восстающих на меня;
40Јер ме Ти опасујеш снагом за бој; који устану на ме, обараш их пода ме.
41Ты обращаешь ко мне тыл врагов моих, и я истребляю ненавидящих меня.
41Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42Они взывают, но нет спасающего, - ко Господу, но Он не внемлет им.
42Обзиру се, али нема помагача; вичу ка Господу, али их не слуша.
43Я рассеваю их, как прах земной, как грязь уличную мну их и топчу их.
43Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44Ты избавил меня от мятежа народа моего; Ты сохранил меня, чтоб быть мне главою над иноплеменниками; народ, которого я не знал, служит мне.
44Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
45Иноплеменники ласкательствуют предо мною; по слуху обо мне повинуются мне.
45Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46Иноплеменники бледнеют и трепещут в укреплениях своих.
46Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
47Жив Господь и благословен защитник мой! Да будет превознесен Бог, убежище спасения моего,
47Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
48Бог, мстящий за меня и покоряющий мне народы
48Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49и избавляющий меня от врагов моих! Над восстающими против меня Ты возвысил меня; от человека жестокого Ты избавил меня.
49Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
50За то я буду славить Тебя, Господи, между иноплеменниками и буду петь имени Твоему,
50Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
51величественно спасающий царя Своего и творящий милость помазаннику Своему Давиду и потомству его во веки!
51Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.