1 Йоана 3
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Глядїть, яку любов дав нам Отець, щоб ми дїти Божі звались. Тим то не знає нас сьвіт, що не пізнав Його.
1Видите какву нам је љубав дао Отац, да се деца Божија назовемо и будемо; зато свет не познаје нас, јер Њега не позна.
2Любі, ми тепер дїти Божі; та ще не явилось, що ми будемо; знаємо ж, що, коли явить ся, подібні Йому будемо, бо побачимо Його, яко ж єсть.
2Љубазни! Сад смо деца Божија, и још се не показа шта ћемо бити; него знамо да кад се покаже, бићемо као и Он, јер ћемо Га видети као што јесте.
3І всякий, що має сю надїю на Нього, очищує себе, яко і Він чистий.
3И сваки који ову наду има на Њега, чисти се, као и Он што је чист.
4Кожен, хто робить гріх, робить також беззаконнє, і гріх єсть беззаконнє.
4Сваки који чини грех и безакоње чини: и грех је безакоње.
5Знаєте ж, що Він явив ся, щоб гріхи наші взяти, і що гріха нема у Ньому.
5И знате да се Он јави да грехе наше узме; и греха у Њему нема.
6Кожен, хто у Ньому пробуває, не грішить; кожен, хто грішить, не бачив Його, нї пізнав Його.
6Који год у Њему стоји не греши; који год греши не виде Га нити Га позна.
7Дїточки, нехай нїхто вас не обманює: хто робить правду, той праведний, яко ж Він праведний,
7Дечице! Нико да вас не вара: који правду твори праведник је, као што је Он праведан;
8хто робить гріх, той від диявола, бо від почину диявол грішить. На се явив ся Син Божий, щоб зруйновати дїла диявола.
8који твори грех од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Зато се јави Син Божји да раскопа дела ђавоља.
9Кожен, хто родив ся з Бога, гріха не робить, бо насїннє Його в ньому пробуває; і не може грішити, бо він з Бога родив ся.
9Који је год рођен од Бога не чини греха, јер Његово семе стоји у њему, и не може грешити, јер је рођен од Бога.
10По сьому явні дїти Божі, і дїти дияволські. Кожен, хто не робить правди, не від Бога, так само й хто не любить брата свого.
10По томе се познају деца Божија и деца ђавоља: који год не твори правде, није од Бога, и који не љуби брата свог.
11Се бо віщаннє, котре ви чули від почину, щоб ми любили один одного,
11Јер је ово заповест, коју чусте испочетка, да љубимо један другог.
12не яко ж Каїн, що від лихого був, і забив брата свого; та й за що забив його? тому, що дїла його лихі були, а (дїла) брата його праведні.
12Не као што Каин беше од нечастивог и закла брата свог. И за који га узрок закла? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна.
13Не дивуйтесь, брати мої, коли ненавидить вас сьвіт.
13Не чудите се, браћо моја, ако свет мрзи на вас.
14Ми знаєм, що перейшли від смерти у життє, бо любимо братів; хто не любить брата, пробуває в смертї.
14Ми знамо да пређосмо из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти.
15Кожен, хто ненавидить брата свого, той чоловікогубець; а ви знаєте, що жоден чоловікогубець не має життя вічнього, в ньому пробуваючого.
15Сваки који мрзи на брата свог крвник је људски; и знате да ниједан крвник људски нема у себи вечни живот.
16У сьому пізнали ми любов, що Він за нас душу свою положив; і ми повинні за братів душі класти.
16По том познасмо љубав што Он за нас душу своју положи: ми смо дужни полагати душе за браћу.
17Хто ж має прожиток у сьвітї, і видить брата свого, що в потребі, та й зачинить серце своє перед ним, то як любов Божа пробуває у ньому?
17Који дакле има богатство овог света, и види брата свог у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божија стоји у њему?
18Дїточки мої, не любім словом, анї язиком, а дїлом і правдою.
18Дечице моја! Да се не љубимо речју ни језиком, него делом и истином.
19І по сьому пізнаємо, що ми від правди, і перед Ним втихомирюєм серця наші;
19И по том дознајемо да смо од истине, и пред Њим тешимо срца своја.
20бо коли винує нас серце, (то о скільки більше Бог); бо більший Бог, нїж серце наше, і знає все.
20Јер ако нам зазире срце наше, Бог је већи од срца нашег и зна све.
21Любі, коли серце наше не винує нас, одвагу маєм перед Богом,
21Љубазни! Ако нам срце наше не зазире, слободу имамо пред Богом;
22і, коли що просимо, приймаємо від Нього, бо хоронимо заповідї Його, і угодне перед Ним робимо.
22и шта год заиштемо, примићемо од Њега, јер заповести Његове држимо и чинимо шта је Њему угодно.
23А се заповідь Його, щоб вірували в імя Сина Його Ісуса Христа, й любили один одного, яко ж і дав заповідь нам.
23И ово је заповест Његова да верујемо у име Сина Његовог Исуса Христа, и да љубимо један другог као што нам је дао заповест.
24І, хто хоронить заповідї Його, у тому Він пробуває, а той в Ньому. І по сьому пізнаємо, що пробуває в нас, — по Духові, котрого дав нам.
24И који држи заповести Његове у Њему стоји, и Он у њему. И по том познајемо да стоји у нама, по Духу кога нам је дао.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.