Јестира 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1После тога, подиже цар Асвир Амана, сина Амедатиног, Агагеја, и узвиси га, и намести му престо више свих кнезова што беху код њега.
1Дупэ ачесте лукрурь, ымпэратул Ахашверош а ридикат ла путере пе Хаман, фиул луй Хамедата, Агагитул. Л-а ридикат ын чинсте ши а пус скаунул луй май пресус де скаунеле тутурор кэпетениилор каре ерау лынгэ ел.
2И све слуге цареве што беху на вратима царевим клањаху се и падаху пред Аманом, јер тако беше цар заповедио за њ. Али Мардохеј не клањаше се нити падаше.
2Тоць служиторий ымпэратулуй каре стэтяу ла поарта ымпэратулуй плекау ӂенункюл ши се ынкинау ынаинтя луй Хаман, кэч аша ера порунка ымпэратулуй ку привире ла ел. Дар Мардохеу ну-шь плека ӂенункюл ши ну се ынкина.
3И слуге цареве што беху на вратима царевим говораху Мардохеју: Зашто преступаш заповест цареву?
3Ши служиторий ымпэратулуй каре стэтяу ла поарта ымпэратулуй ау зис луй Мардохеу: „Пентру че калчь порунка ымпэратулуй?”
4И пошто му од дана на дан говораше, а он не послуша, јавише Аману да виде хоће ли остати речи Мардохејеве, јер им беше казао да је Јудејац.
4Фииндкэ ей ый спуняу ын фиекаре зи лукрул ачеста, ши ел ну-й аскулта, л-ау спус луй Хаман, ка сэ вадэ дакэ Мардохеу аре сэ се цинэ де хотэрыря луй, кэч ел спусесе кэ есте иудеу.
5А кад виде Аман да се Мардохеј не клања нити пада пред њим, напуни се гнева Аман.
5Ши Хаман а вэзут кэ Мардохеу ну-шь плека ӂенункюл ши ну се ынкина ынаинтя луй. С-а умплут де мыние,
6Али мишљаше да није вредно да дигне руку на Мардохеја самог, јер му казаше ког народа беше Мардохеј, него гледаше да истреби све Јудејце што беху по свему царству Асвировом, народ Мардохејев.
6дар а крезут кэ е пря пуцин пентру ел сэ пунэ мына нумай пе Мардохеу, кэч и се спусесе дин че попор ера Мардохеу, ши а воит сэ нимичяскэ пе попорул луй Мардохеу, пе тоць иудеий каре се афлау ын тоатэ ымпэрэция луй Ахашверош.
7Првог месеца, а то је месец Нисан, године дванаесте царовања Асвировог, бацаше Фур, то јест жреб, пред Аманом, од дана до дана и од месеца до месеца, до дванаестог месеца, а то је месец Адар.
7Ын луна ынтый, адикэ луна Нисан, ын ал дойспрезечеля ан ал ымпэратулуй Ахашверош, ау арункат Пур, адикэ сорцул, ынаинтя луй Хаман, пентру фиекаре зи ши пентру фиекаре лунэ, пынэ ын луна а доуэспрезечя, адикэ луна Адар.
8И Аман рече цару Асвиру: Има народ расејан и расут по народима по свим земљама царства твог, ког су закони другачији од закона свих народа, и не извршује закона царевих, па није пробитачно цару да их остави.
8Атунч, Хаман а зис ымпэратулуй Ахашверош: „Ын тоате цинутуриле ымпэрэцией тале есте рисипит ун попор деосебит ынтре попоаре, каре аре леӂь деосебите де але тутурор попоарелор ши ну цине леӂиле ымпэратулуй. Ну есте ын фолосул ымпэратулуй сэ-л ласе лиништит.
9Ако је цару угодно, да се пише да се истребе; и ја ћу измерити десет хиљада таланата сребра у руке приставима да донесу у цареву ризницу.
9Дакэ ымпэратул гэсеште ку кале, сэ се скрие о порункэ пентру ка ей сэ фие нимичиць, ши еу вой кынтэри зече мий де таланць де арӂинт ын мыниле службашилор, ка сэ-й дукэ ын вистиерия ымпэратулуй.”
10Тада цар сними прстен с руке своје и даде га Аману сину Амедатином Агагеју непријатељу јудејском.
10Ымпэратул шь-а скос инелул дин деӂет ши л-а дат луй Хаман, фиул луй Хамедата, Агагитул, врэжмашул иудеилор.
11И рече Аману: То сребро нека теби, а од народа чини шта ти је драго.
11Ши ымпэратул а зис луй Хаман: „Ыць дэруеск ши арӂинтул, ши пе попорул ачеста; фэ ку ел че вей вои.”
12Зато дозваше писаре цареве првог месеца тринаестог дана, и написа се све како заповеди Аман, намесницима царевим и војводама у свакој земљи и кнезовима сваког народа, свакој земљи писмом њеним и сваком народу језиком његовим, у име цара Асвира написа се и прстеном царевим запечати се.
12Логофеций ымпэратулуй ау фост кемаць ын а трейспрезечя зи а луний ынтый ши ау скрис ын тотул кум а порунчит Хаман май-марилор оштирий, дрегэторилор фиекэруй цинут ши кэпетениилор фиекэруй попор, фиекэруй цинут дупэ скриеря луй ши фиекэруй попор дупэ лимба луй. Ау скрис ын нумеле ымпэратулуй Ахашверош ши ау печетлуит скрисориле ку инелул ымпэратулуй.
13И разаслаше се књиге по гласницима у све земље цареве да потру, побију и истребе све Јудејце, старо и младо, децу и жене у један дан, тринаестог дана дванаестог месеца, које је месец Адар, и да разграбе имање њихово.
13Скрисориле ау фост тримисе прин алергэторь ын тоате цинутуриле ымпэратулуй ка сэ нимичяскэ, сэ омоаре ши сэ пярдэ пе тоць иудеий, тинерь ши бэтрынь, прунчь ши фемей, ши ануме ынтр-о сингурэ зи, ын зиуа а трейспрезечя а луний а доуэспрезечя, адикэ луна Адар, ши сэ ли се праде авериле.
14У књигама се говораше да се огласи заповест по свим земљама и да се објави свим народима да буду готови за онај дан.
14Ачесте скрисорь куприндяу порунка ымпэратулуй, каре требуя веститэ ын фиекаре цинут, ши ындемнау пе тоате попоареле сэ фие гата пентру зиуа ачея.
15Гласници отидоше брзо по заповести царевој, и заповест би оглашена у Сусану, царском граду. А цар и Аман сеђаху и пијаху, а град се Сусан смете.
15Алергэторий ау плекат ын грабэ маре, дупэ порунка ымпэратулуй. Порунка а фост веститэ ши ын капитала Суса. Ши, пе кынд ымпэратул ши Хаман стэтяу ши бяу, четатя Суса ера ынгрозитэ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.