Píseň písní 2
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Já jsem růže Sáronská, a lilium při dolinách.
1Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2Jako lilium mezi trním, tak přítelkyně má mezi pannami.
2Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3Jako jabloň mezi dřívím lesním, tak milý můj mezi mládenci. V stínu jeho žádostiva jsem byla seděti, a sedímť; nebo ovoce jeho sladké jest ústům mým.
3Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4Uvedl mne na hody, maje za korouhev lásku ke mně.
4Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5Očerstvětež mne těmi flašemi, posilňte mne těmi jablky, nebo umdlévám milostí,
5Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6Levice jeho pod hlavou mou, a pravicí svou objímá mne.
6Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7Zavazujiť vás přísahou, dcery Jeruzalémské, skrze srny a laně polní, abyste nebudily a nevyrážely ze sna milého mého, dokudž by nechtěl.
7Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8Hlas milého mého, aj, onť se béře, skáče po těch horách, poskakuje na těch pahrbcích.
8Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9Podobný jest milý můj srně aneb mladému jelenu; aj, on stojí za stěnou naší, vyhlédá z oken, patří skrze mříži.
9Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10Ozval se milý můj, a řekl mi: Vstaň, přítelkyně má, krásná má, a poď.
10Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11Nebo aj, zima pominula, prška přestala a odešla.
11Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12Kvítíčko se ukazuje po zemi, čas prozpěvování přišel, a hlas hrdličky slyší se v krajině naší.
12Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13Fík vypustil holičky své, a réví rozkvetlé vydalo vůni. Vstaniž, přítelkyně má, krásná má, a poď.
13Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14Holubičko má, v rozsedlinách skalních, v skrýši příkré, ukaž mi oblíčej svůj, nechať slyším hlas tvůj; nebo hlas tvůj libý jest, a oblíčej tvůj žádostivý.
14Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15Zlapejte nám lišky, lišky maličké, ješto škodu dělají na vinicích, poněvadž vinice naše kvete.
15Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16Milý můj jest můj, a já jeho, jenž pase mezi lilium.
16Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17Ažby zavítal ten den, a utekli by stínové ti, navratiž se, připodobni se, milý můj, srně neb mladému jelenu na horách Beter.
17Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.