Canticum Canticorum 2
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Ego flos campi, et lilium convallium.
1Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2Sponsus Sicut lilium inter spinas, sic amica mea inter filias.
2Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3Sponsa Sicut malus inter ligna silvarum, sic dilectus meus inter filios. Sub umbra illius quem desideraveram sedi, et fructus ejus dulcis gutturi meo.
3Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4Introduxit me in cellam vinariam; ordinavit in me caritatem.
4Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5Fulcite me floribus, stipate me malis, quia amore langueo.
5Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6Læva ejus sub capite meo, et dextera illius amplexabitur me.
6Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7Sponsus Adjuro vos, filiæ Jerusalem, per capreas cervosque camporum, ne suscitetis, neque evigilare faciatis dilectam, quoadusque ipsa velit.
7Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8Sponsa Vox dilecti mei; ecce iste venit, saliens in montibus, transiliens colles.
8Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9Similis est dilectus meus capreæ, hinnuloque cervorum. En ipse stat post parietem nostrum, respiciens per fenestras, prospiciens per cancellos.
9Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10En dilectus meus loquitur mihi. Sponsus Surge, propera, amica mea, columba mea, formosa mea, et veni:
10Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11jam enim hiems transiit; imber abiit, et recessit.
11Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12Flores apparuerunt in terra nostra; tempus putationis advenit: vox turturis audita est in terra nostra;
12Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13ficus protulit grossos suos; vineæ florentes dederunt odorem suum. Surge, amica mea, speciosa mea, et veni:
13Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14columba mea, in foraminibus petræ, in caverna maceriæ, ostende mihi faciem tuam, sonet vox tua in auribus meis: vox enim tua dulcis, et facies tua decora.
14Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15Sponsa Capite nobis vulpes parvulas quæ demoliuntur vineas: nam vinea nostra floruit.
15Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16Dilectus meus mihi, et ego illi, qui pascitur inter lilia,
16Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17donec aspiret dies, et inclinentur umbræ. Revertere; similis esto, dilecte mi, capreæ, hinnuloque cervorum super montes Bether.]
17Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.