Песни Песней 2
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Я нарцисс Саронский, лилия долин!
1Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2Что лилия между тернами, то возлюбленная моя между девицами.
2Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3Что яблоня между лесными деревьями, то возлюбленный мой между юношами. В тени ее люблю я сидеть, и плоды ее сладки для гортани моей.
3Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4Он ввел меня в дом пира, и знамя его надо мною - любовь.
4Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5Подкрепите меня вином, освежите меня яблоками, ибо я изнемогаю от любви.
5Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6Левая рука его у меня под головою, а правая обнимает меня.
6Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7Заклинаю вас, дщери Иерусалимские, сернами или полевыми ланями: не будите и не тревожьте возлюбленной, доколе ей угодно.
7Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8Голос возлюбленного моего! вот, он идет, скачет по горам, прыгает по холмам.
8Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9Друг мой похож на серну или на молодого оленя. Вот, он стоит у нас за стеною, заглядывает в окно, мелькает сквозь решетку.
9Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10Возлюбленный мой начал говорить мне: встань, возлюбленная моя, прекрасная моя, выйди!
10Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11Вот, зима уже прошла; дождь миновал, перестал;
11Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12цветы показались на земле; время пения настало, и голос горлицы слышен в стране нашей;
12Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13смоковницы распустили свои почки, и виноградные лозы, расцветая, издают благовоние. Встань, возлюбленная моя, прекрасная моя, выйди!
13Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14Голубица моя в ущелье скалы под кровом утеса! покажи мне лице твое, дай мне услышать голос твой, потому что голос твой сладок и лице твое приятно.
14Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15Ловите нам лисиц, лисенят, которые портят виноградники, а виноградники наши в цвете.
15Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16Возлюбленный мой принадлежит мне, а я ему; он пасет между лилиями.
16Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17Доколе день дышит прохладою, и убегают тени, возвратись, будь подобен серне или молодому оленю на расселинах гор.
17Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.