Cantares de Salomão 2
Bíblia Portuguesa Mundial (Brazilian Portuguese)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Eu sou a rosa de Sarom, o lírio dos vales.
1Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2Como um lírio entre os espinhos, assim é a minha amada entre as moças.
2Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3Como a macieira entre as árvores do bosque, assim é o meu amado entre os rapazes. Sentei-me à sua sombra com grande alegria, e o seu fruto era doce ao meu paladar.
3Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4Ele me levou à sala do banquete. O seu estandarte sobre mim é o amor.
4Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5Sustentem-me com passas, revigorem-me com maçãs; pois estou desfalecendo de amor.
5Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6A sua mão esquerda está debaixo da minha cabeça. A sua mão direita me abraça.
6Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7Eu conjuro vocês, filhas de Jerusalém, pelas gazelas ou pelas corças do campo, que não despertem, nem acordem o amor, até que ele o queira.
7Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8A voz do meu amado! Eis que ele vem, saltando sobre os montes, pulando sobre as colinas.
8Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9O meu amado é como uma gazela ou um cervo novo. Eis que ele está atrás do nosso muro! Ele olha pelas janelas. Ele espia pelas treliças.
9Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10O meu amado falou, e me disse: “Levante-se, minha amada, minha bela, e venha comigo.
10Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11Pois eis que o inverno passou. A chuva acabou e se foi.
11Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12As flores aparecem na terra. O tempo de cantar chegou, e a voz da rolinha ouve-se em nossa terra.
12Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13A figueira amadurece os seus figos verdes. As videiras estão em flor. Elas exalam o seu perfume. Levante-se, minha amada, minha bela, e venha comigo.”
13Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14Minha pomba nas fendas da rocha, nos esconderijos dos penhascos, deixe-me ver o seu rosto. Deixe-me ouvir a sua voz; pois a sua voz é doce e o seu rosto é lindo.
14Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15Apanhem para nós as raposas, as raposinhas que devastam as vinhas; pois as nossas vinhas estão em flor.
15Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16O meu amado é meu, e eu sou dele. Ele pastoreia entre os lírios.
16Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17Até que o dia refresque, e as sombras fujam, volte, meu amado, e seja como uma gazela ou um cervo novo sobre os montes de Beter.
17Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.