Hooglied 2
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Maar ik ben een crocus van Sjaron, Een lelie der dalen!
1Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2Als een lelie tussen de doornen, Is mijn liefste onder de meisjes.
2Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3Als een appelboom tussen de bomen in het woud, Is mijn beminde onder de jongemannen; Ik smacht er naar, in zijn schaduw te zitten, Zijn vrucht is zoet voor mijn mond.
3Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4Brengt mij naar het huis van de wijn, Ontplooit over mij de standaard der liefde;
4Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5Verkwikt mij met druivenkoeken, Versterkt mij met appels. Want ik ben krank, Ben krank van liefde!
5Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6Zijn linker moet rusten onder mijn hoofd, Zijn rechter houde mij omstrengeld!
6Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7Ik bezweer u, Jerusalems dochters, Bij de gazellen en de hinden in het veld: Wekt en lokt de liefde niet, Voordat het haar lust! …
7Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8Maar hoor, mijn beminde! Zie, hij komt! Hij springt over de bergen, Hij huppelt over de heuvels.
8Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9Mijn beminde gelijkt een gazel, Of het jong van een hert. Zie, daar staat hij reeds Achter onze muur. Hij staart door het venster, En blikt door de tralies;
9Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10Mijn beminde heft aan, En spreekt tot mij! Sta op, mijn geliefde, Mijn schone, kom mede!
10Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11Want zie, de winter is voorbij, De regen is voorgoed verdwenen.
11Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12De bloemen prijken op het land, Men hoort de duiven al kirren;
12Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13De vijg kleurt reeds zijn jonge vrucht, De wingerds bloeien en geuren. Sta op, mijn geliefde, Mijn schone, kom mede;
13Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14Mijn duifje in de spleten der rotsen, In de holen der klippen! Laat mij zien uw gelaat, Laat mij horen uw stem; Want uw stem is zo zoet, Uw gelaat is zo lief.
14Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15Vangt ons de jakhalzen De kleine vossen, Die de tuinen vernielen, Ofschoon onze wijngaard al bloeit.
15Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16Want mijn beminde is mijn, en ik van hem: Hij is het, die in de leliën weidt,
16Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17Totdat de dag is afgekoeld En de schaduwen vlieden! Blijf hier, mijn beminde, En doe zoals de gazel Of het jong van het hert Op de balsembergen!
17Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.