Cantique 2
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Je suis un narcisse de Saron, Un lis des vallées.
1Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2Comme un lis au milieu des épines, Telle est mon amie parmi les jeunes filles.
2Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3Comme un pommier au milieu des arbres de la forêt, Tel est mon bien-aimé parmi les jeunes hommes. J’ai désiré m’asseoir à son ombre, Et son fruit est doux à mon palais.
3Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4Il m’a fait entrer dans la maison du vin; Et la bannière qu’il déploie sur moi, c’est l’amour.
4Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5Soutenez-moi avec des gâteaux de raisins, Fortifiez-moi avec des pommes; Car je suis malade d’amour.
5Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6Que sa main gauche soit sous ma tête, Et que sa droite m’embrasse!
6Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7Je vous en conjure, filles de Jérusalem, Par les gazelles et les biches des champs, Ne réveillez pas, ne réveillez pas l’amour, Avant qu’elle le veuille.
7Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8C’est la voix de mon bien-aimé! Le voici, il vient, Sautant sur les montagnes, Bondissant sur les collines.
8Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9Mon bien-aimé est semblable à la gazelle Ou au faon des biches. Le voici, il est derrière notre mur, Il regarde par la fenêtre, Il regarde par le treillis.
9Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10Mon bien-aimé parle et me dit: Lève-toi, mon amie, ma belle, et viens!
10Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11Car voici, l’hiver est passé; La pluie a cessé, elle s’en est allée.
11Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12Les fleurs paraissent sur la terre, Le temps de chanter est arrivé, Et la voix de la tourterelle se fait entendre dans nos campagnes.
12Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13Le figuier embaume ses fruits, Et les vignes en fleur exhalent leur parfum. Lève-toi, mon amie, ma belle, et viens!
13Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14Ma colombe, qui te tiens dans les fentes du rocher, Qui te caches dans les parois escarpées, Fais-moi voir ta figure, Fais-moi entendre ta voix; Car ta voix est douce, et ta figure est agréable.
14Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15Prenez-nous les renards, Les petits renards qui ravagent les vignes; Car nos vignes sont en fleur.
15Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16Mon bien-aimé est à moi, et je suis à lui; Il fait paître son troupeau parmi les lis.
16Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17Avant que le jour se rafraîchisse, Et que les ombres fuient, Reviens!… sois semblable, mon bien-aimé, A la gazelle ou au faon des biches, Sur les montagnes qui nous séparent.
17Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.