Canticum Canticorum 7
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[ Sponsa Quid videbis in Sulamite, nisi choros castrorum? Chorus Quam pulchri sunt gressus tui in calceamentis, filia principis ! Juncturæ femorum tuorum sicut monilia quæ fabricata sunt manu artificis.
1Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.
2Umbilicus tuus crater tornatilis, numquam indigens poculis. Venter tuus sicut acervus tritici vallatus liliis.
2Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;
3Duo ubera tua sicut duo hinnuli, gemelli capreæ.
3Две дојке твоје као два близанца срнчета;
4Collum tuum sicut turris eburnea; oculi tui sicut piscinæ in Hesebon quæ sunt in porta filiæ multitudinis. Nasus tuus sicut turris Libani, quæ respicit contra Damascum.
4Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;
5Caput tuum ut Carmelus; et comæ capitis tui sicut purpura regis vincta canalibus.
5Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.
6Sponsus Quam pulchra es, et quam decora, carissima, in deliciis !
6Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!
7Statura tua assimilata est palmæ, et ubera tua botris.
7Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.
8Dixi: Ascendam in palmam, et apprehendam fructus ejus; et erunt ubera tua sicut botri vineæ, et odor oris tui sicut malorum.
8Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;
9Guttur tuum sicut vinum optimum, dignum dilecto meo ad potandum, labiisque et dentibus illius ad ruminandum.
9И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.
10Sponsa Ego dilecto meo, et ad me conversio ejus.
10Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.
11Veni, dilecte mi, egrediamur in agrum, commoremur in villis.
11Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.
12Mane surgamus ad vineas: videamus si floruit vinea, si flores fructus parturiunt, si floruerunt mala punica; ibi dabo tibi ubera mea.
12Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.
13Mandragoræ dederunt odorem in portis nostris omnia poma: nova et vetera, dilecte mi, servavi tibi.]
13Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.