民数記 11
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)Translation
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1民は主の耳に不平を漏らした。主がそれを聞かれると御怒りが燃え上がり、主の火が彼らの間で燃えて、宿営の外れを焼き尽くした。
1После стаде се тужити народ да му је тешко; а то не би по вољи Господу; и кад Господ чу, разгневи се; и распали се на њих огањ Господњи, и сажеже крајње у логору.
2民がモーセに叫び求めると、モーセは主に祈り、火は鎮まった。
2Тада завапи народ к Мојсију, а Мојсије се помоли Господу, и угаси се огањ.
3主の火が彼らの間で燃えたため、その場所はタベラと呼ばれた。
3И прозва се оно место Тавера, јер се распали на њих огањ Господњи.
4彼らの中にいた寄り集まりの者たちは激しい欲望に駆られ、イスラエルの子らも再び泣き出して言った。「だれが私たちに肉を食べさせてくれるのか。
4А светина што беше међу њима, беше врло лакома, те и синови Израиљеви стадоше плакати говорећи: Ко ће нас нахранити меса?
5私たちはエジプトでただで食べていた魚、きゅうり、すいか、にら、玉ねぎ、にんにくを思い出す。
5Опоменусмо се риба што јеђасмо у Мисиру забадава, и краставаца и диња и лука црног и белог.
6しかし今、食欲はすっかり失せてしまった。目に入るのは、このマナだけだ。」
6А сада посахну душа наша, нема ништа осим мане пред очима нашим.
7マナはコリアンダーの種のようで、その色はブデリウムのようであった。
7А мана беше као семе коријандрово, а боја му беше као боја у бдела.
8民は歩き回ってそれを集め、ひき臼でひくか、鉢でつき、鍋で煮て、平たい菓子を作った。その味は新鮮な油のようであった。
8И излажаше народ, те купљаху, и мељаху на жрвњима или туцаху у ступама, и куваху у котлу, или мешаху погаче; а укус јој беше као укус од новог уља.
9夜、宿営に露が降りるとき、マナもその上に降った。
9И кад падаше роса по логору ноћу, падаше с њом и мана.
10モーセは、民が氏族ごとに、それぞれ天幕の入口で泣いているのを聞いた。主の御怒りは激しく燃え上がり、モーセも心を痛めた。
10И чу Мојсије где народ плаче у породицама својим, сваки на вратима од шатора свог; и Господ се разгневи врло, и Мојсију би тешко.
11モーセは主に言った。「なぜ、しもべをこれほど苦しめられるのですか。なぜ私を顧みず、この民すべての重荷を負わせられるのですか。
11Па рече Мојсије Господу: Зашто учини такво зло слузи свом? И зашто не нађох милости пред Тобом, него метну на ме терет свега народа овог?
12私がこの民すべてを身ごもり、産んだのでしょうか。それなのに、あなたは私に、『乳母が乳飲み子を抱くように、彼らを胸に抱き、父祖たちに誓った地へ連れて行け』と言われるのですか。
12Еда ли ја зачех сав овај народ? Еда ли га ја родих, кад ми кажеш: Изнеси га у наручју свом, као што носи дојиља дете, у ону земљу за коју си се заклео оцима њиховим.
13どこから、この民すべてに与える肉を得られるでしょう。彼らは私の前で泣き、『肉を与えて食べさせてくれ』と言うのです。
13Откуда мени меса да дам свему овом народу? Јер плачу преда мном говорећи: Дај нам меса да једемо.
14私一人では、このすべての民を背負うことはできません。私には重すぎるからです。
14Не могу ја сам носити сав народ овај, јер је тешко за мене.
15このように扱われるのなら、どうか今すぐ私を殺してください。私を顧みてくださるなら、これ以上、私の惨めさを見せないでください。」
15Ако ћеш тако чинити са мном, убиј ме боље, ако сам нашао милост пред Тобом, да не гледам зло своје.
16主はモーセに言われた。「イスラエルの長老たちの中から、民の長老、役人であるとあなたが認める者を七十人集めなさい。会見の天幕に連れて来て、そこであなたとともに立たせなさい。
16А Господ рече Мојсију: Сабери ми седамдесет људи између старешина Израиљевих, које знаш да су старешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека онде стану с тобом.
17わたしはそこに降り、あなたと語る。あなたにある霊を分けて彼らに与える。彼らはあなたとともに民の重荷を担い、あなたが一人で担わなくてもよいようにする。
17Тада ћу сићи и говорити онде с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам.
18民に言いなさい。『明日に備えて身を聖別しなさい。あなたがたは肉を食べる。あなたがたが主の耳に泣き声を届かせ、「だれが肉を食べさせてくれるのか。エジプトにいたときは良かった」と言ったからである。主はあなたがたに肉を与え、あなたがたは食べる。
18А народу реци: Приправите се за сутра да једете меса, јер плакасте да Господ чу, и рекосте: Ко ће нас нахранити меса? Јер нам добро беше у Мисиру. Даће вам, дакле, Господ меса и јешћете.
19あなたがたは一日、二日、五日、十日、あるいは二十日だけ食べるのではない。
19Нећете јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана;
20丸一か月の間、それがあなたがたの鼻からあふれ出て、嫌になるまで食べる。あなたがたが、自分たちの間にいる主を拒み、主の御前で泣いて、「なぜ私たちはエジプトから出てきたのだろうか」と言ったからである。』」
20него цео месец дана, докле вам на нос не удари и не огади вам се, зато што одбацисте Господа који је међу вама и плакасте пред Њим говорећи: Зашто изиђосмо из Мисира?
21モーセは言った。「私と一緒にいる民は、徒歩の男だけで六十万人です。それなのに、あなたは『彼らに肉を与え、丸一か月の間食べさせる』と言われます。
21А Мојсије рече: Шест стотина хиљада пешака има народа, у коме сам, па Ти кажеш: Даћу им меса да једу цео месец дана.
22彼らに十分なように、羊や牛の群れを屠るというのでしょうか。あるいは、彼らに十分なように、海の魚をすべて集めるというのでしょうか。」
22Еда ли ће им се поклати овце и говеда да им достане? Или ће им се покупити све рибе морске да им буде доста?
23主はモーセに言われた。「主の手が短いとでもいうのか。わたしの言葉が実現するかどうか、今にわかる。」
23А Господ рече Мојсију: Зар рука Господња неће бити довољна? Видећеш хоће ли бити шта ти рекох или неће.
24モーセは外に出て、主の言葉を民に告げた。彼は民の長老たちの中から七十人を集め、彼らを天幕の周りに立たせた。
24И Мојсије изиђе и рече народу речи Господње; и сабра седамдесет људи између старешина народних, и постави их око шатора.
25主は雲の中に降り、モーセに語られた。そしてモーセにある霊を分けて、七十人の長老たちに与えた。霊が彼らの上にとどまると、彼らは預言した。しかし、その後は預言しなかった。
25И Господ сиђе у облаку и говори к њему, и узевши од духа који беше на њему метну на оних седамдесет људи старешина; и кад дух дође на њих, пророковаху, али више никад.
26しかし、二人の者が宿営に残っていた。一人の名はエルダド、もう一人の名はメダドであった。霊が彼らの上にとどまった。彼らも登録された者たちであったが、天幕には出て行かず、宿営の中で預言した。
26А два човека осташе у логору, једном беше име Елдад, а другом Модад, на које дође дух, јер и они беху записани, али не дођоше к шатору, и стадоше пророковати у логору.
27若者が走って来てモーセに告げた。「エルダドとメダドが宿営の中で預言しています!」
27И дотрча момак, те јави Мојсију говорећи: Елдад и Модад пророкују у логору.
28モーセの従者で、若いころから仕えていたヌンの子ヨシュアが言った。「わが主モーセよ、彼らをやめさせてください!」
28А Исус, син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његових, рече говорећи: Мојсије, господару мој, забрани им.
29モーセは答えた。「あなたは私のためにねたんでいるのか。主の民がみな預言者となり、主が霊を彼らの上に置いてくださればよいのに!」
29А Мојсије му одговори: Зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти дух свој на њих!
30そしてモーセとイスラエルの長老たちは宿営に戻った。
30Потом се врати Мојсије у логор са старешинама Израиљевим.
31さて、主のもとから風が起こり、海からうずらを運んで来て宿営の周りに落とした。それは宿営のこちら側にも向こう側にも一日の道のりほど広がり、地面から約二キュビトの高さに及んだ。
31Тада се подиже ветар од Господа, и потера од мора препелице, и разасу их по логору на дан хода одовуда и на дан хода одонуда око логора, на два лакта од земље.
32民はその日一日中、またその夜も、そして次の日も一日中起き出して、うずらを集めた。最も少なく集めた者でも十ホメル を集めた。彼らはそれを自分たちのために宿営の周り一面に広げた。
32И уставши народ цео онај дан и сву ноћ и цео други дан купљаше препелице: и ко накупи најмање накупи десет гомора; и повешаше их себи редом око логора.
33肉がまだ彼らの歯の間にあり、噛み砕かれる前に、主の怒りが民に向かって燃え上がり、主は非常に大きな疫病で民を打たれた。
33Али месо још им беше у зубима, јоште га не поједоше, а Господ се разгневи на народ и удари Господ народ помором врло великим.
34その場所の名はキブロト・ハタアワ と呼ばれた。そこで彼らは欲望に駆られた民を葬ったからである。
34И прозва се оно место Киврот-Атава јер онде укопаше народ који се беше полакомио.
35民はキブロト・ハタアワからハツェロトへ旅立ち、ハツェロトにとどまった。
35И пође народ од Киврот-Атаве у Асирот, и стадоше у Асироту.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.