Nambar 11
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
11 Kaminawk mah laisaep thui ih lok to Angraeng mah thaih naah, palungphui hmai baktiah amngaeh; to pongah Angraeng ih hmai mah nihcae salak to kangh moe, kangthla koek ohhaih ahmuen taeng ih thoemto kaminawk to duek o.
1После стаде се тужити народ да му је тешко; а то не би по вољи Господу; и кад Господ чу, разгневи се; и распали се на њих огањ Господњи, и сажеже крајње у логору.
2To naah kaminawk loe Mosi khaeah hangh o; Mosi mah Angraeng khaeah lawkthuih naah, hmai to duek let.
2Тада завапи народ к Мојсију, а Мојсије се помоли Господу, и угаси се огањ.
3Angraeng ih hmai mah nihcae salak to kangh pongah, to ahmuen to Taberah, tiah kawk o.
3И прозва се оно место Тавера, јер се распали на њих огањ Господњи.
4Israel kaminawk hoi nawnto kaom prae kalah kaminawk loe, zok amthlam o; Israel kaminawk doeh qah o moe, mi mah maw ka caak o hanah moi na paek tih?
4А светина што беше међу њима, беше врло лакома, те и синови Израиљеви стадоше плакати говорећи: Ко ће нас нахранити меса?
5Izip prae ah atho paek ai ah caak ih tanga moi, paye thaih, yaengkaem thaih, rasawn kathim hoi kanglung rasawn, kalah congca aannawk to ka poek o parai boeh;
5Опоменусмо се риба што јеђасмо у Мисиру забадава, и краставаца и диња и лука црног и белог.
6toe vaihi loe ka hing o haih thazok sut boeh; hae ih manna khue ai ah loe, kalah tidoeh hnuk han koi om ai, tiah a thuih o.
6А сада посахну душа наша, нема ништа осим мане пред очима нашим.
7Manna loe Coriander thingthai mu baktiah oh moe, arong loe bedellium thingthai mu hoiah anghmong.
7А мана беше као семе коријандрово, а боја му беше као боја у бдела.
8Kaminawk loe caeh o moe, Manna akhuih o pacoengah, daengh o moe, long laom pongah takaw baktiah pahaih o; to loe situi hoiah haek ih takaw baktiah khraem.
8И излажаше народ, те купљаху, и мељаху на жрвњима или туцаху у ступама, и куваху у котлу, или мешаху погаче; а укус јој беше као укус од новог уља.
9Ataihaih ahmuen ah aqum ih dantui krak naah, manna doeh dantui hoi nawnto krak toeng.
9И кад падаше роса по логору ноћу, падаше с њом и мана.
10To naah kami boih angmacae ih thok taengah, angmacae imthung takoh boih hoi nawnto qahhaih lok to Mosi mah thaih; Angraeng loe palungphui parai pongah, Mosi doeh poek nawm ai.
10И чу Мојсије где народ плаче у породицама својим, сваки на вратима од шатора свог; и Господ се разгневи врло, и Мојсију би тешко.
11To pongah Mosi mah Angraeng khaeah, Tipongah na tamna raihaih nang paek loe? Tikhoe na hmaa ah mikcuk naakrak ah ka om ai to mah, hae kaminawk boih ih hmuenzit ka nuiah nam tik loe?
11Па рече Мојсије Господу: Зашто учини такво зло слузи свом? И зашто не нађох милости пред Тобом, него метну на ме терет свега народа овог?
12Hae kaminawk loe kai mah zok ah ka pomh ih kaminawk maw, tikhoe nawkta tapenkung mah nawkta to tapom baktih toengah, hae kaminawk hae ka ban ah tapom moe, nihcae ampanawk khaeah paek hanah lok na kam ih, prae thungah caeh haih hanah nang thuih loe?
12Еда ли ја зачех сав овај народ? Еда ли га ја родих, кад ми кажеш: Изнеси га у наручју свом, као што носи дојиља дете, у ону земљу за коју си се заклео оцима њиховим.
13Hae kaminawk hanah naa ih moi maw ka la pae thai tih? Nihcae mah kai khaeah, Caak han moi na paek ah, tiah ang hnik o.
13Откуда мени меса да дам свему овом народу? Јер плачу преда мном говорећи: Дај нам меса да једемо.
14Hae kaminawk hae kaimah bueng ka hoi thai mak ai; hae hmuen loe kai hanah azit hmoek.
14Не могу ја сам носити сав народ овај, јер је тешко за мене.
15To tiah kai hae nang ohsak moe, na mikhnuk ah koeh koiah ka oh nahaeloe, vaihiah na hum halat ah! Amtanghaih na hnusak hma ah, tiah a naa.
15Ако ћеш тако чинити са мном, убиј ме боље, ако сам нашао милост пред Тобом, да не гледам зло своје.
16Angraeng mah Mosi khaeah, Israel kacoehtanawk qui sarihto hoi zaehoikungnawk, na panoek ih ukkungnawk to nangmah hoi nawnto amkhuenghaih kahni im ah angdoet o thai hanah, kai khaeah angzo haih ah.
16А Господ рече Мојсију: Сабери ми седамдесет људи између старешина Израиљевих, које знаш да су старешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека онде стану с тобом.
17To ah nang hoi lokthuih hanah kang zoh tathuk han; na nuiah kaom pakhra to ka lak moe, nihcae nuiah ka suek han; hae kaminawk hae nangmah bueng na hoi mak ai, kaminawk ih hmuen kazit to nihcae mah na lawn o tih.
17Тада ћу сићи и говорити онде с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам.
18Kaminawk khaeah hae tiah thui paeh; khawnbang hanah ciimcai oh, moi to na caa o tih; nangcae mah, Mi mah maw caak han moi na paek tih? Izip prae ah loe khosak kahoih ah ka oh o, tiah na qah o haih lok Angraeng mah thaih boeh pongah, Angraeng mah moi na paek o ueloe, na caa o tih boeh.
18А народу реци: Приправите се за сутра да једете меса, јер плакасте да Господ чу, и рекосте: Ко ће нас нахранити меса? Јер нам добро беше у Мисиру. Даће вам, дакле, Господ меса и јешћете.
19Nito, ni hnetto, ni pangato, ni hato, ni pumphaeto khue na caa o mak ai;
19Нећете јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана;
20na hnah thung hoiah moi tacawt moe, na panuet o sut khoek to, khrato thung moi to na caa o poe tih; nangcae salakah kaom Angraeng to khet na patoek o moe, tih pongah maw Izip prae to ka caeh o taak? tiah anih hmaa ah na qah o pongah, khrah to thung moi to na caa o tuek tih, tiah a naa.
20него цео месец дана, докле вам на нос не удари и не огади вам се, зато што одбацисте Господа који је међу вама и плакасте пред Њим говорећи: Зашто изиђосмо из Мисира?
21Toe Mosi mah loe, Kai hoi nawnto kholong caeh kami sang cumvai tarukto oh o; khrah to thung caak poe han ih moi to kang paek han, tiah na thuih.
21А Мојсије рече: Шест стотина хиљада пешака има народа, у коме сам, па Ти кажеш: Даћу им меса да једу цео месец дана.
22Nihcae caak kakhawt ah maitaw hoi tuunawk to boh han maw? Tuipui ih tanganawk boih naeh cadoeh, nihcae caak han khawt tih maw? tiah a naa.
22Еда ли ће им се поклати овце и говеда да им достане? Или ће им се покупити све рибе морске да им буде доста?
23Angraeng mah Mosi khaeah, Angraeng ih ban loe duem tet maw? Ka thuih ih lok baktih toengah nangcae khaeah oh maw, om ai, tito vaihi na hnu tih, tiah a naa.
23А Господ рече Мојсију: Зар рука Господња неће бити довољна? Видећеш хоће ли бити шта ти рекох или неће.
24Mosi loe caeh moe, Angraeng mah thuih ih loknawk to kaminawk khaeah thuih pae; nihcae thung ih kacoehta qui sarihto a kawk moe, kahni im taengah ohsak.
24И Мојсије изиђе и рече народу речи Господње; и сабра седамдесет људи између старешина народних, и постави их око шатора.
25To naah Angraeng loe tamai hoiah anghum tathuk moe, anih khaeah lokthuih; anih nui ah kaom Pakhra to a lak moe, kacoehta qui sarihto nuiah a suek; nihcae nuiah Pakhra oh naah, nihcae loe boeng ai ah lok taphong o.
25И Господ сиђе у облаку и говори к њему, и узевши од духа који беше на њему метну на оних седамдесет људи старешина; и кад дух дође на њих, пророковаху, али више никад.
26Toe kami hnetto, Eldad hoi Medad loe ataihaih ahmuen ah oh hoi poe; nihnik doeh kacoehta thungah athum hoi toeng, toe kahni im taengah caeh hoi ai; nihnik nuiah doeh Pakhra to oh pongah, atai hoi haih ahmuen ah lok taphong hoi toeng.
26А два човека осташе у логору, једном беше име Елдад, а другом Модад, на које дође дух, јер и они беху записани, али не дођоше к шатору, и стадоше пророковати у логору.
27Thendoeng maeto loe cawnh moe, Mosi khaeah, Eldad hoi Medad hnik doeh ataihaih im ah lok taphong hoi toeng, tiah a naa.
27И дотрча момак, те јави Мојсију говорећи: Елдад и Модад пророкују у логору.
28Mosi ih tamna, thendoeng, Nun capa Joshua mah, Ka angraeng Mosi, nihnik to lokthuih anghaksak ah, tiah a naa.
28А Исус, син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његових, рече говорећи: Мојсије, господару мој, забрани им.
29Toe Mosi mah anih khaeah, Ka nuiah uthaih palungthin na tawnh maw? Angraeng ih kaminawk loe tahmaa ah ni oh o boih, Angraeng mah nihcae nuiah angmah ih Muithla to suem tih, tiah a naa.
29А Мојсије му одговори: Зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти дух свој на њих!
30To pacoengah Mosi hoi Israel kacoehtanawk loe a oh o haih im ah amlaem o let.
30Потом се врати Мојсије у логор са старешинама Израиљевим.
31To naah Angraeng khae hoiah takhi to songh moe, nihcae ataihaih im hae bang hoi ni to caehhaih loklam, ho bang hoiah doeh ni to caehhaih loklam karoek to, tuipui hoiah kuikoem to a sin pae; long hoi dong hnetto kathah ah angpopsak.
31Тада се подиже ветар од Господа, и потера од мора препелице, и разасу их по логору на дан хода одовуда и на дан хода одонуда око логора, на два лакта од земље.
32To naah kaminawk mah athun qui, aqum puek, kuikoem to akhuih o, khawnbang khoek to a lak o; tamsi koek akhui kami mah homer hato akhuih o; kuikoem to atai o haih im taeng boih ah tapop o.
32И уставши народ цео онај дан и сву ноћ и цео други дан купљаше препелице: и ко накупи најмање накупи десет гомора; и повешаше их себи редом око логора.
33Toe kuikoem moi to caa o ai naah, Angraeng palungphuihaih kaminawk nuiah phak; to pongah nihcae khaeah kanung parai nathaih kasae to phaksak.
33Али месо још им беше у зубима, јоште га не поједоше, а Господ се разгневи на народ и удари Господ народ помором врло великим.
34Caak amoeh hmoek kaminawk to aphum o pongah, to ahmuen to Kibroth-Hattaavah, tiah kawk o.
34И прозва се оно место Киврот-Атава јер онде укопаше народ који се беше полакомио.
35Kaminawk loe Kibroth-Hattavah ahmuen hoiah Hazeroth ahmuen ah caeh o moe, to ah atai o.
35И пође народ од Киврот-Атаве у Асирот, и стадоше у Асироту.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.